Nekim ljudima ne možeš nikad da udovoljiš

Meni stvarno nije jasno kako neki ljudi ne dobiju otkaz. Najnoviji primer je panična vest da se pšenica "prekomerno izvozi". Do juče je problem bio preveliki uvoz, sada je problem preveliki izvoz. Genijalci iz Privredne komore se žale da sada izvozimo, a pred sledeću žetvu ćemo da uvozimo pšenicu po "tri puta višoj ceni". Da sam ja predsednik Privredne komore, onaj ko je izašao sa ovakvom glupošću bi dobio otkaz. Takođe, onaj ko je preneo ovakvu vest treba da razmisli da li ima makar gram mozga u glavi.

Reći da će cena pšenice da skoči tri puta za godinu dana, a da će profesionalni trgovci pšenicom (ljudi koji od toga žive) da sada svejedno izvezu pšenicu govori o nekompententnosti i nepoznavanju tržišta epskih razmera.

Cena pšenice zaista varira u toku godine. Najniža je neposredno posle žetve (kad je ima najviše), a najviša je neposredno pre žetve (kad je ima najmanje). Međutim, to je tako svake godine. Zato su mnogi ljudi (ja ih poznajem barem nekoliko) napravili silose za skladištenje. Pšenica je zgodna jer se ne kvari i može lako da se skladišti. Činjenica da je profesionalci svejedno izvoze, govori o tome da ne procenjuju da će cena mnogo da skoči do sledeće žetve. Znači, sada se ne isplati uzeti kredit od banke sa kamatom od 10%, kupiti pšenicu, držati je i prodati za godinu dana. Ako je tako, onda cena neće biti viša od 10% plus troškovi skladištenja, što je svakako mnogo niže od 200%.