Juče sam na B92 blogu pročitao jedan od boljih postova na tom sajtu u poslednjih nekoliko meseci. Radi se postu novog blogera, Gorana Nikolića, pod zanimljivim nazivom "Nikada nam nije bilo bolje".
Iako su nekada ekonomiju nazivali "dismal science" (sumorna nauka), pre svega zbog apokaliptičnih predviđanja Tomasa Maltusa, meni se čini da su u savremenom svetu ekonomisti najoptimističniji od svih profesija. I sličan duh provejava i u Goranovom tekstu. Međutim, veliki broj navedenih podataka i povoljnih međunarodnih ocena nije bio dovoljan da ubedi komentatore da je danas bolje nego ranije. Neki su čak tvrdili da nam "nikad nije bilo gore"!
Nisam istoričar, ali sa sigurnošću mogu da kažem da prosečnom Srbinu nikada nije bilo lako. Mislim da nije postojao ni jedan jedini desetogodišnji period da je bilo sve ok, da nije bilo bede, ratova, revolucija ili diktature. U političkom smislu, iako je postpetooktobarski period bio težak, uz mnogo sukoba i uz ubistvo premijera, ipak ne verujem da je nivo političkih sloboda ikada u Srbiji bio viši. Slično važi i za ekonomske slobode. Ja ću prvi kritikovati poslednje tri vlade zato što i dalje nije dobro. Ali, to ne znači da nije bolje nego ikada. Zato što dobro nikada nije ni bilo.
Jednostavno, čini mi se da ljudi ne shvataju šta je Goran rekao, a to je često problem nas ekonomista. On je prilično jasno formulisao hipotezu - vremenski posmatrano, prosečan Srbin nikada nije živeo bolje nego danas. Tačka. Kritički orijentisani komentatori su iznosili jedan od sledećih argumenata:
- meni je bilo bolje
- u zemljama u regionu je bolje
- nekada je moglo da se putuje, a sada ne
Nijedan od ovih argumenata ne pogađa Goranovu tvrdnju, čak i da su tačni. On nije ni tvrdio da je danas svima bolje, već da je u proseku bolje. Nije ni tvrdio da je Srbija najbolja zemlja na svetu, ili u regionu, niti je tvrdio da je ostvareni napredak dovoljno veliki. Poslednja kritika jeste tačna, ali prilično irelevantna. Prosečan Srbin ne bi ni sada putovao, čak i ako mu viza ne bi trebala. Ja znam da meni i čitaocima B92 bloga smetaju vize, ali koliko one realno smetaju prosečnom Srbinu? Što se "starih, dobrih vremena" tiče, mislim da je objašnjenje za očiglednu pristrasnost jednostavno. Tada smo svi bili mlađi, lepši i opušteniji.
Meni je dovoljan dokaz da je danas bolje to što deca u školi ne moraju da pevaju "Druže Borise (ili Vojo, whatever), ljubičice bela" i da glume budale na stadionu JNA sa mašnicama od tila i čašama od jogurta punjenih pasuljem, samo da bi proslavili rođendan i malo zabavili matorog diktatora (ili, u još apsurdnijem slučaju tokom 80-ih, da bi proslavili rođendan preminulog diktatora).
11 comments:
MIslim da smo vec jednom imali diskusiju na blogu na ovu temu. Ja i dalje mislim da je prosecan Srbin krajem osamdesetih relativno bolje ziveo nego danas. Ili barem tako percipirao. Prvo, mnogo je manje radio, do 3, plafon 4 osim ako nije u 3. smeni u Yumcu, a i onda pretpostavljam prespava i popije pola radnog vremena. Drugo, nije mu trebao kompjuter, nije mu trebao mobilni, yugo je bio dovoljan, nije mu bilo jasno sta znace zvezdice na hotelu jer mu je bilo kakav privatni smestaj bio ohoho dobar za letovanje. I sta bi covek da pozeli vise od toga?? Jos u grckim prodavnicama pise "kafa samo za jugoslovene" na cistom srpskom, dakle tu je i nacionalni ponos. Meni se licno vise svidja ovo sadasnje vreme i moj standard, al ponovo, u proseku prilicno sam siguran da nije tako.
Često putujem ex-yu drzavama i uvek cujem istu pricu - bilo je bolje u Jugi. Mozda za one koji su navikli da se plata dobija, a ne zaradjuje, mozda za one koji su navikli da bez obzira na cenu i kvalitet imaju sigurnog kupca - drzavu, mozda za one kojima je radio ne radio svirao radio...Izgleda da je vecina takva, uzasava se slobode, odnosno odgovornosti za svoj zivot. Dok ne shvate da od njihovog rada zavisi kako ce ziveti, a ne od drzave, uvek ce im biti lose. Use i u svoje kljuse.
To i jeste stvar percepcije, ta kuknjava za prošlim vremenima. Ljudi percipitaju da im je bilo bolje 80tih , ali tu se uvode lični kriterijumi procene šta znači bolje. Goranov post je usmeren na poboljšanje standarda kao osnovni kriterijum boljitka, a standard je u proseku nesporno bolji, na stranu emotivni doživljaj i patnja za socijalizmom...
U Goranovom tekstu postoji jedna fundamentalna nelogicnost - poziva se na silne podatke, poredi marke i evre, rast i sl. a onda tvrdi kako je srpska statistika tradicionalno nepouzdana. Po meni je zato percepcija jako bitna, jer valjda samo ja znam da li mi je bolje ili ne.
Da... I ja sam jedini koji zna da li je MENI bolje. Ali, ako hocemo da znamo da li je U PROSEKU bolje, onda moramo da se oslonimo na statistiku.
Nasa statistika jeste nepouzdana (nazalost narocito u proteklih 7 godina jer nikako nisu uspeli da uhvate rast privatnog sektora), ali bolju nemamo.
Marko, u pravu si, kojoj ces statistici da verujes - GDPu koji je po goranu na oko 70% onog iz 1990, platama koje su relativno nize, zaposlenosti kojaje manja??? sve te cifre govore u prilog da je 90ih bilo bolje. A ako napravis anketu po najreprezentativnijem uzorku u srbiji, mislim da je svima jasno koji ces rezultat dobiti. Dakle, cini mi se da i statistika govori da je 80ih bilo bolje
Као ни крајем 80-их, ни данас у Србији нема здраве економије. И тада је,као што чини и данас, држава делила паре стечене богзна каквим путевима - свакако не здравом економијом. Крајем 80-их је држава имала више пара, па је изгледало како је стандард висок, данас је, после више од деценије трошења новца на ратове, држава поново некако скрпила нешто пара, па изгледа као да стандард поново расте. Нада је, међутим, основана - овог пута комунистичка држава неумитно попушта (под притиском, тешком силом, и што спорије може) пред тржиштем, крајем 80-их јој то није падало на памет.
Milovane, slazemo se da je ako posmatramo samo agregatne statisticke podatke situacija "tu negde", mozda danas malo losija.
Medjutim, ja se dobro secam da sve do `90. godine u Srbiji ljudi nisu znali sta je kecap. Umesto kafe se dugo koristio neki surogat. Jedno vreme je cak bio zabranjen uvoz kompjutera jer se drzava zanosila da razvija domacu industriju. Jednostavno, nisi imao ni priblizno dobar izbor kao sto imas danas. To isto nesto vredi, a nema ga u nacionalnim racunima.
Poenta Goranovog, a nadam se i mog posta je bila da je, ako posmatramo zivotni standard, ali i politicke i ekonomske slobode, danas u Srbiji bolje nego ikad.
Davati jednaku vrednost ekonomskoj situaciji i političkom slobodama za većinu građana je besmisleno. Za većinu stanovništva to što za vreme Tita i 20-ak godina nakon toga nisu smeli da kažu šta misle nema nikakav značaj.
Iz nekog razloga mi je ova tema jako zanimljiva za diskusiju:))
Ja se iz 80ih secam i Thomy majoneza i kecapa i njihovog miksa (ne secam se kako se zove) a bogami i Milka cokolada. Politicke i ekonomske slobode prosecnom gradjaninu nisu ni bile bitne jer je ziveo na standardu iznad onog koji je zasluzivao. Mnogo je bitnije bilo sto je prosecan srbin mogao slobodno da ide i priusti soping u Trstu ili Solunu nego li sto sada moza da bloguje ili daje komentare u raznim (uglavnom drzavno ili kako god kontrolisanim) medijima. Druga stvar je sto je tehnika toliko uznapredovala pa sad moze da ima klimu u golfu 4 ili astri koje moze da uveze za 5-6 soma evra, a onda je mogao samo u mercedesu S klase. Poenta mojih kometara je da su se nacin zivljenja i potrebe toliko promenile da je veinu stvari tesko proceniti, ali da je upravo zato bitno kako se pojedinac oseca(o).
Ok, hajde onda da ovako postavimo stvari.
Pretpostavimo da postoji vremeplov. Pustimo sve koji hoce da odu u 1989. iz 2007. i sve koji hoce da dodju u 2007. iz 1989. Izmerimo "protok" u oba smera. Ako ih vise dodje, bolje je sada, ako ih vise ode, bolje je bilo onda. Verujem da bi mnogo vise njih odlucilo da dodje ovde - pa makar i samo zbog mobilnih, kablovske TV, interneta i klime u kolima.
Tu ima nekoliko komplikacija, a najozbiljnija je ta da niko normalan ne bi otisao iz sadasnjosti jer zna sta ce da se desi vec 1991. S druge strane, zna i ko ce da uzme titulu u fudbalu 1990. i 1991, pa bi mogao dobre pare da zaradi na sportskoj prognozi... :) Mozda mi ipak nije bila tako dobra ideja kao sto mi se u pocetku ucinilo.
Sa druge strane, potpuno prihvatam argument da su ljudi sada veoma nezadovoljni svojim zivotom. Ali, siguran sam da su bili nezadovolji i 1989. Tada su se secali stare, dobre 1979, jer je sve bilo bolje "dok je Tito bio ziv".
Post a Comment