Pages

15 June 2007

Da li si Srbin?

Ako nemaš bar jedan sudski proces protiv nekog iz familije nisi. To sam bar negde davno čuo, a čini mi se da je prilično tačno. Takođe može da se zaključi da u Srbiji nisi javna ličnost ukoliko nisi tužio ili bio tužen (naravno najbolje je oba) za klevetu i povredu ugleda ličnosti. Kada bi duševna bol mogla da se izvozi Mlađen Kovačević ne bi mogao da plače zbog deficita.

Koliko duševnog bola Beba ili odrastao čovek može da podnese? Ako nema ograničenja onda nema ni prevelike štete, pa bi duševna bol trebalo da se ukine kao osnov za tužakanje.

Problem je takođe što se ovakve tužbe koriste kao izgovor za gušenje slobode govora. Koliko ovi procesi koštaju poreske obveznike je posebna priča.

U Americi javne ličnosti ne mogu da tuže za klevetu (ili mogu pod jako specifičnim uslovima). Jednostavno kada su prihvatili da se bave javnim poslom, prihvatili su i činjenicu da će biti kritikovani. Ja mislim da bi to trebalo da se odnosi na sve građane bez obzira kojim se poslom bave.

3 comments:

Anonymous said...

"Kada bi duševna bol mogla da se izvozi Mlađan Kovačević ne bi mogao da plače zbog deficita."

sjajno :)

Anonymous said...

To teoretski gradjane srbije ne kosta nista: Stranka koja izgubi je po pravilu duzna da naknadi sudske troskove

Sto se tice USA nije bas tako. I te kako mozete da tuzite. Postoje izvinjanvajuce okolnosti ali oni se odnose samo na ograniceni krug lica kao sto su na primer narodni predstvanici. Slicno kao i ovde.

Igipop

Lighthouse said...

Sloboda govora kod nas nije toliko ugrožena uzajamnim tužakanjem javnih ličnosti zbog klevete, koliko opštim nedostatkom osećaja za pravičnost, svojevrsnim plemensko-klanovskim mentalitetom. Ako u SAD jedan političar kaže za drugog da je g***o, prvi će zbog te izjave izgubiti dosta glasova, jer se ona ni njegovim pristalicama baš neće dopasti. A u Srbiji će još i dobiti novih glasova. I šta ćemo sad? Deklarativno, većina građana hoće vladavinu prava, ali u praksi nisu još spremni da prihvate sve njene posledice. Isterivati sve te posledice po cenu ograničavanja umišljenih pa čak i stvarnih sloboda, ili pustiti da primitivizam slobodno jaše? U prvom slučaju postoji rizik od (često teško vidljive, ali prisutne) prosvećene diktature, a u drugom slučaju rizik od tiranije većine. Bojim se da ovaj problem nije lako rešiv.