Vlada je usvojila novi i veći budžet. Nije problem sa velikom državnom potrošnjom samo to što država troši umesto da ostavi privatnim preduzetnicima da to produktivnije urade. Problem je i ugrožavanje makroekonomske stabilnosti.
Guverner Jelašić:
Rast budžetskih rashoda od 27 odsto u odnosu na prošlu godinu svakako neće doprineti makroekonomskoj stabilnosti u Srbiji, ali to ne znači automatski da se može očekivati znatno veći rast cena od projektovanih 6,5 odsto. NBS će, kako je najavio guverner Radovan Jelašić, preduzeti sve potrebne mere.
Tako je, ali mere NBS kojima se neutrališu efekti ekspanzivnog budžeta imaju i svoje druge, neželjene efekte. NBS će na ovaj ili onaj način smanjiti ponudu novca (povećanjem referentne kamatne stope ili prodajom zapisa), ali to onda dovodi i do povećanja kamata. Otuda visoke kamatne stope, za privredu, za kupovinu stanova ili potrošnju. Dalje, smanjenje ponude dinara, zajedno sa povećanjem kamata, dovodi do rasta kursa dinara, što onda stvara problem izvoznicima. Dobro je što će NBS sprečiti inflaciju, ali tek da se zna da budžetski deficit nije besplatan.
9 comments:
Priznajem da mi makro nije jaca strana, pa mi mozda zato nije jasno to kako drzavna potrosnja izaziva inflaciju.
Ako drzava uzme 100 dinara od mene kroz poreze, a onda to podele policajcima za plate, kupe cigle za mostove i kvaku za novi ministrov kabinet, kako to tacno povecava agregatnu traznju, pa time i inflaciju? Privatna potrosnja se smanjila za 100, a javna povecala za 100 - agregatna traznja je ista kao sto bi bila da nema javne potrosnje, pa nema ni efekta na inflaciju (ako pretpostavimo jednaku granicnu sklonost potrosnji/stednji).
I sa deficitom je ista situacija, ako se finansira zaduzivanjem na domacem trzistu - efekat na agregatnu traznju je 0.
Sve dok se javna potrosnja finansira iz poreza (sto bi rekli "iz realnih izvora"), ne izaziva inflaciju. Problem nastaje kada drzava ne zeli ili ne zna da naplati poreze, pa mora da stampa pare ili da se zaduzuje da bi finansirala javnu potrosnju. Cini mi se da to nije slucaj u Srbiji danas, tako da cela histerija koju dizu neki ekonomisti nije opravdana. Pogledaj Dansku, Svedsku, ili Belgiju, kao primer zemalja sa ogromnom javnom potrosnjom i niskom inflacijom.
Javna potrosnja i porezi treba da se smanje, ali ne zbog toga sto izazivaju inflaciju. To prosto nije tacno.
Ako se ne varam povećanje državne potrošnje obično znači povećanje plata u javnom sektoru. Veće plate, veća inflacija.
Jelašić se ne slaže sa pretpostavkom da deficit ne utiče na inflaciju:
Predloženi budžet Srbije, koji predstavlja 1,9 do dva odsto bruto društvenog proizvoda, što znači deficit oko 50 milijardi dinara, uvod je u još restriktivniju monetarnu politiku kako bi se očuvali stabilnost cena i nivo projektovane inflacije. (Danas)
Sabotage, ne nivo javne potrošnje nego njena promena, povećanje sa godine na godinu. U pravu si da mnogi brkaju te dve stvari, ali sada je ipak u pitanju povećanje potrošnje u odnosu na prošlu godinu.
Inace razlog što državna potrosnja povećava ukupnu tražnju je to što cela ide na potrošnju, dok bi novac koji se uzima porezima delom otišao na štednju. Dakle ono što kažeš u zagradi, da pretpostavimo jednaku graničnu sklonost potrošnji-štednji, ne možemo jer je granična sklonost potrošnji države po definiciji jedanka 1 (štednji onda ostaje 0). Umesto tvog primera, bolji bi bio da se privatna potrošnja smanjuje za 80 din, štednja smanjuje za 20, dok se državna potrošnja povecava za svih 100.
A ako se umesto poreza ide u deficit i izdaju obveznice, onda se direktno povecavaju kamate, pa onda kurs, i efekat je opet isti.
Slavisa: Javna potrosnja ce se povecati za preko 20% u odnosu na proslu godinu, ali za slican iznos ce se povecati i naplaceni porezi.
Sto se granicne sklonosti potrosnji tice, nisam uopste siguran u tvoju tvrdnju (mada, mozda i jeste tacna) da je kod stanovnistva u Srbiji ona 0.8. To je empirijsko pitanje, ali cisto sumnjam da je znatno ispod 1. Kod privrede je skoro sigurno 1 ( sve se reinvestira, nase firme ne stede).
Poenta mog komentara nije bila da drzavna potrosnja ne utice na inflaciju, nego da ta veza uopste nije ocigledna (kao sto Lazar misli), niti je direktna. Da li ce povecanje drzavne potrosnje dovesti do inflacije zavisi pre svega od nacina na koji se finansira ta potrosnja. Recimo, da je predvidjeno povecanje javne potrosnje za 50%, ali i povecanje poreza za 80%, a da se nastali suficit iskoristi za kupovinu americkih drzavnih obveznica, doslo bi do deflacije u Srbiji i pored drasticnog povecanja javne potrosnje.
Lazare, znam ja sta Jelasic kaze, ali se sa njime ne slazem.
Sustinski, ja verujem da je inflacija pretezno odredjena monetarnom politikom. Ako se dobro secam REM-a, to bi mene svrstalo u monetariste, a vas u kejnzijance?
Sabotage, koliko sam ja shvatio poenta tvog komentara je bila da javna potrošnja ne utiče na inflaciju. I u pravu si, ali isto je tako tačno da povećanje potrošnje na kratak rok izaziva rast tražnje. Ne mora da bude granična sklonost potrošnji 0.8, nisam ni rekao da je u Srbiji toliko nego je to bio primer da se pokaže da je privatna sklonost potrosnji uvek manja od 1, dok je državna potrošnja naravno uvek 1, jer je to potrošnja. Od te razlike zavisi koliko se povećava tražnja, odnosno inflacija.
REM-a se dobro sećaš, ali danas takvih kejnzijanaca više i nema, a posebno ja nisam. Inflacija je na dugi rok potpuno monetarni fenomen. Ali na kratak rok, ovakva pomeranja iz štednje u potrošnju moraju dovesti ili do rasta cena, ili do reakcije centralne banke povećanjem kamata.
I naravno, ako uspeš da dokažeš da privatne štednje ne bi bilo uopšte, odnosno da državna potrošnja prosto zamenjuje privatnu, onda bi bio u pravu, inflacije nema.
Sabotage, ja sam kapitulirao.
Na celu pricu dodajte da je plnirani deficit i daje manji od ocekivanog rasta GDP od 5% GDP...
Sve mi se nesto cini da se Jelasicu dopada da puta visoko prinosne obveznice...
Igipop
Post a Comment