Tajland kao izuzetak

U kratkoj sam poseti Tajlandu i na žalost ne mogu a da ponovo ne pomenem onu čuvenu teoriju kako ekonomske slobode vode do političkih. Tajland je jedan interesantan primer koji negira to pravilo. Tajland ima dosta ekonomskih sloboda, na 77. mestu je po Heritage listi.

Posle vojnog puča prošle godine, na Tajlandu je znatno manje političkih sloboda, iako je puč navodno organizovan da bi ih unapredio. Sve više izgleda da tajlandska demokratija ne nazaduje samo privremeno. Evo par primera:

• Zabranjene politička okupljanja (doduše privremeno, kažu)
• Privremena vojna vlada (rekli su da će postaviti civilnu, pa nisu) radi na izradi novog ustava. Ljudi će imati prilike da podrže ustav na referendumu negde u septembru. Ukoliko glasaju protiv, vojska će da sama napiše ustav. Znači, okreni obrni, njihov ustav ima da prođe.
• Za par dana, 30. maja, sud će odlučiti koje će političke stranke da zabrani. Vrlo verovatno se radi o stranci zbačenog premijera, čiji glasači najavljuju proteste.
• Nov predlog ustava podrazumeva da se neki članovi Senata imenuju, umesto da se za njih glasa kao što je do sada bio slučaj.
• Ukidaju se lokalni izbori. Stručne komisije će birati lokalne vlasti. Izgovor je da su izbori previše skupi, a predsednik opštine ili regiona je ništa drugo nego državni službenik, pa država mora i da ga postavlja.

I još mnogo sličnih gluposti. Uglavnom, Tajland je za vreme najvećeg ekonomskog razvoja izgubio veliki broj političkih sloboda. Da li je to samo izuzetak koji potvrđuje pravilo?

Ako ekonomiste ne dotiču političke slobode onda imam drugu informaciju za njih koja će možda da ih potrese. Carina na vino je 400% (samo Indija ima veću carinsku stopu) jer se vino smatra luksuznim proizvodom. Čak i na domaće vino se plaća 200% poreza (u ovom slučaju su prvi).