Čini mi se da i dalje postoji suštinsko neslaganje oko toga šta uopšte znači "privatizacija", a da budem iskren, nisam ni ja baš siguran. Recimo, potpredsednik Đelić prodaju 25% akcija NIS-a naziva privatizacijom. Ministar Ilić želi da država Srbija učestvuje u privatizaciji Luke Bar, jer je ona mnogo bitna za našu privredu. Ako pitate Srbe iz Srpske, oni će vam reći da su privatizovali svoj Telekom tako što su ga prodali Telekomu Srbija, srpskom državnom preduzeću. U svim ovim primerima se pojam "privatizacija" poistovećuje sa pojmom "prodaja". Te dve stvari su često jednake, ali često i nisu. Recimo, po starom Zakonu o privatizaciji, neke firme su privatizovane besplatnom podelom akcija radnicima. Takođe, kada država državi nešto prodaje, nema govora o privatizaciji.
Po meni, firma je privatizovana tek onog časa kada na njeno poslovanje isključivo utiču privatni interesi vlasnika. Da pojednostavim, sve dok vlada imenuje makar jednog člana Upravnog odbora, to nije privatna firma. Po Đeliću, firma je privatizovana čim u UO sedi makar jedan član koji ne zastupa vladu. Po Iliću, firma je privatizovana čak i ako u UO sede ljudi koji ne zastupaju vladu države na čijoj teritoriji se firma nalazi. Ilić sasvim sigurno nije u pravu, ali da li sam u pravu ja ili Đelić?
6 comments:
Ne znam šta Đelić misli, koja je svrha privatizacije samo 25%, ako država još uvek upravlja. To mi liči samo na punjenje budžeta. Čak su mi razumniji ovi koji kažu 100% vlasništva treba da je državno.
Što se tiče inostranog vlasništva, sa stanovišta građana Rep. Srpske ovo i može da se tretira kao privatizacija. Njihova država ne upravlja time, nema obavezne korupcije, političkih postavljanja, regulacije, monopola. Sve dok ima konkurencije, ne smeta mi da recimo Češka elektrana bude vlasnik nečega ovde. To je problem za Čehe. Kao što je problem za građane Srbije, a ne RS što srpski državni Telekom kupuje imovinu u RS. Budžet RS je čak profitirao od onih 200 miliona viška koje je Telekom dao na tenderu.
Ovde bi nam dobro dosao cirilov :) Ocito se pojam privatizacija oristi za svaku onu situaciju u kojoj drzava otudjuje celo ili deo preduzeca koje je u njeno vlasnistvu. To je i ocito iz navedenih primera. E sad da li je svaka privatizacija stvarno "privatizacija" to je vec za cesanje.
Igipop
Slavisa, nisam siguran da korupcija prestaje da bude problem prodajom drzavne firme drugoj drzavi. Osnovno pitanje je ko uopste snosi troskove korupcije, vlasnici firme ili potrosaci. Da li to sto, recimo Telekom, kupuje losiju i skuplju opremu treba da nas brine kao poreske obveznike (na neki nacin vlasnike) ili kao korisnike Telekomovih usluga.
Ako firma uspeva da prenese deo troskova na potrosace (a ovakve firme cesto mogu jer nemaju bas neku konkurenciju) onda i potrosaci treba da budu zabrinuti sto je drzavnu firmu kupila drzavna, a ne privatna firma. I naravno, uopste nije svejedno koja je drzava vlasnik te firme.
Ako firma može da prebaci troškove korupcije (ili bilo čega drugog) na potrošače onda je to pre problem monopola nego činjenice da je firma u državnom vlasništvu. Nisam siguran da bi Telekom Srbije prebacio troškove korupcije na gradjane republike srpske da tamo radi još 5 operatera.
Da sam građanin RSske bio bih zadovoljan ovom transakcijom.
Marko, zašto mislis da privatna firma ne bi prebacivala troškove i sve što može na potrošače, ako ima monopol kao državna?
Naravno da bi i privatne to radile. Ali, privatna firma bi se trudila da izvuce sto vise profita pa bi mozda ipak malo obratila paznju na kvalitet usluge....
U stvari, ne znam ni ja, zato sam i postavio ovo pitanje.
Post a Comment