Juče su pojedine novine prenele izjavu Gorana Radosavljevića iz Centra za visoke ekonomske studije da uredba iz 2001. godine, kojom se zabranjuje uvoz naftnih derivata, košta Srbiju oko 300 miliona evra godišnje, kroz lošiji randman, niske naknade za eksploataciju sirove nafte i znatno višu cenu prerade. Procena je zasnovana na studiji iz 2005. godine, u čijoj izradi je učestvovala i bivša ministarka energetike.
Pitanje je zašto se NIS-u toleriše da nas svake godine košta 300 miliona evra? Klasičan odgovor bi bilo pozivanje na Mancura Olsona: suštinski, čak je i tih 300 miliona evra relativno malo na individualnom nivou, pa niko od nas nema neki poseban motiv da se protiv toga bori. Sa druge strane, 300 miliona je za NIS, njihovu upravu i zaposlene velika para i sigurno su spremni da štrajkuju i blokiraju puteve ukoliko neko odluči da nešto promeni.
Da li se radi samo o tome?
3 comments:
Radi se i o visem nacionalnom interesu. Takoreci, celo svetosavlje se dovodi u pitanje privatizacijom NIS-a.
Layare, mozda nisi ni tako daleko od istine.
Ako pogledas od koga sada NIS kupuje sirovu naftu, a od koga bi kupovali svi ostali kada bi se uredba ukinula, videces da mozda i ima veze sa Svetosavljem. :)
A ako se tu ukljuci i ona stara (mada meni licno malo verovatna) "NIS za VETO" prica, onda se uredba ne ukida, a NIS ne privatizuje, zbog zastite srpske kulturne i duhovne bastine na Kosovu. Opet to Svetosavlje...
300 miliona / 8 miliona stanovnika je nesto manje od 40 dolara po glavi stanovnika godisnje. Nije mnogo za ocuvanje nacionalnog sampiona.
Post a Comment