Pages

16 February 2007

Optimizam i posledice

Još jedan dokument koji pokazuje koliko pogrešno je vlada SAD predvidela razvoj događaja u Iraku. Ništa se nije promenilo još od Kube i Zaliva Svinja kada je Kenedi mislio da može sa dve jedinice da svrgne režim a da će im se oduševljeni Kubanci pridružiti. U stvari su pogrešili ne samo u proceni Kastrove popularnosti nego i u geografskoj veličini ostrva.

Public choice još nije stigao u međunarodne odnose. Još uvek vlada zabluda da države znaju šta rade i imaju neke smislene državne interese. Ali istina je da su odluke zasnovane na ličnim amaterskim procenama političara, pomešanim sa uticajem lobista. A kada SAD mogu redovno da upadaju u ovakve mega zablude šta onda reći o ostalima.

Nije reč o opravdanosti rata u Iraku, nego u pogrešnim procenama koje su dovele do odluka da se a) raspusti vojska, b) nastavi direktno upravljati zemljom još godinu dana pre predavanja vlasti Iračanima. Nikako da shvate da ljudi ne vole strane okupatore. Bili su zahvalni prvih mesec dana zbog svrgavanja Sadama, onda su počeli da napadaju vojnike, pa strance uopšte, i na kraju jedni druge. Do danas je 2.3 miliona ili 10% stanovništva napustilo zemlju i još 1.5 milion je interno raseljen.

No comments: