Posle velikog uspeha Globalization and Its Discontents Joseph Stiglitz ima novu knjigu iz oblasti u kojoj je najgori: "Making Globalization Work". The Economist je objavio blago ciničan prikaz.
Mr Stiglitz assumes the worst of markets, the best of governments—except, of course, his own, kaže Economist. Uzeli su mi reč iz usta.
Kada se pogleda očajno stanje današnje ekonomske teorije gde dominiraju apstraktni modeli koji odavno i ne pokušavaju da se odnose na realni svet nego su čisto intelektualna vežba i nadmetanje u komplikovanosti matematičkih formulacija, Stiglitz i neokejnzijanska struja su napravili blagi pomak uključivši nesavršene informacije u teoriju tržšta. To što su informacije nesavršene naravno ne znači da država treba da ih ispravlja, kao što su neke zainteresovane strane požurile da predstave. Ali bilo kako bilo, dok se Stiglitzu može odati priznanje za veliki broj uticajnih akademskih publikacija, njegove knjige o globalizaciji nemaju nikakve veze sa radom u ekonomskoj teoriji i Nobelovom nagradom koju je dobio za to. I značajno su slabije -- prethodna, Globalization and Its Discontents se svodi na nekonzistentnu kritiku globalizacije, IMF-a, kapitalizma, vlade SAD i svega čega se Stiglitz setio, a uzdizanje afričkih i azijskih polulegalnih režima sa čijim se liderima kao savetnik upoznao.
Ovde je legendarni članak Borisa Begovića u Prizmi iz oktobra 2001 o Stiglitzu: "Srbija na istoku: ideološki značaj jednog nobelovca".
1 comment:
Stvarno si slon kako si se setio tog clanka...
Prizma bas nedostaje danas...
Post a Comment