Toni Bler će kroz nekoliko meseci napustiti kormilo britanske vlade, a i Laburističke stranke. Gordon Braun, koji je verovatni naslednik, ima mnogo rezervisaniji stav prema alijansi sa Bušovom spoljnom politikom. Sličnog stava je i opozicioni lider Dejvid Kameron, o kome je već bilo reči na ovom blogu, i koji svoju politiku temelji na distanciranju od Tačerkinog nasleđa, i njene free market politike. Tako izgleda da britnasko-američko savezništvo polako bledi.
Ipak, dešava se nešto zanimljivo. Glavni favorit za idućeg francuskog predsednika, Nikola Sarkozi ne krije svoje pro-američke stavove. Na to ukazuje i analitičarka Heritage fondacije Helle Dale u svom novom članku. U govoru koji je održao 12 septembra u Americi, Sarkozi je hvalio heroje 11. septembra, govorio o bliskosti dva naroda, hvalio američko liderstvo u svetskoj kulturi i nauci (što je za francuske šoviniste mnogo gore nego da je hvalio američku politiku ili ekonomiju!). Osim toga, Sarkozi je, o užasa, rekao da antimerikanizam "jednog dela francuske elite" potiče iz njene zavisti prema Americi, a na pitanje da li misli da će mu optužbe da je proamerički čovek štetiti u kampanji, odgovario je prkosno da on nije kukavica, da se ne plaši francuskih nacionalista i da mu ne pada na pamet da se odriče ni jednog svog stava.
Da li je na pomolu američko-francuska alijansa, umesto američko-engleske - pita se Helle Dale? Moram da priznam da mi to deluje dosta malo veovatno na nekom širem socijalnom planu, zbog velikih razlika između dve političke kulture. Ali na nekom užem političkom planu, to je vrlo moguće, ne samo zbog Sarkozijevih pro-američkih stavova, već i njegovog pragmatizma.
No comments:
Post a Comment