Boris Begović, novopečeni saradnik Independent Instituta, u svom članku na njihovom sajtu, piše o reformama u Crnoj Gori.
Kaže da je precenjen domet ekonomske liberalizacije u Crnoj Gori, i da su "ravnotežne cene" (omiljeni izraz neoklasičara za cene) mnogih uvoznih dobara tamo često više nego u protekcionističkoj Srbiji. A kao dokaz navodi banane koje su u Crnoj Gori skuplje 5% nego u Srbiji. Međutim, u istoj rečenici Begović kaže da se na banane plaća carina od 15%. Ali, to je sad čudna konstrukcija, jer se kao krunski dokaz nedelotvornosti liberalizacije spoljne trgovine u Crnoj Gori uzima artikal čiji uvoz zapravo nije liberalizovan (srednja carinska stopa u Crnoj Gori je 2,5%)!
Dalje, kaže se da je cena tone šećera uporediva s cenom u EU, a da je mnogo viša od cene šećera iz Brazila, a zahvaljujući "monopolskom položaju" uvoznika šećera u Crnoj Gori. Taj položaj "stvara barijere ulasku" za nove konkurente, a "rente" monopolistima, što onemogućava funkcionisanje konkurencije i povećava cene. U tekstu se ne precizira kako su rente tj barijere kreirane - da li je "monopolista" (ili oligopolista") državna firma, ili privatna firma koju država privileguje u odnosu na konkurenciju (recimo režimom dodele dozvola itd), ili pak samo dominantna firma koja ima najveći udeo na tržištu bez pomoći vlasti. Ako su prva dva, onda problem nije u "barijerama ulasku", koje su samo posledica državnog uplitanja, već u samom tom uplitanju u uvoz šećera koje treba ukinuti, a ako je treće onda ne postoji problem, jer su "barijere ulasku" samo drugi izraz za veću efikasnosti te "monopolističke" firme, a "rente" njen zasluženi profit.
Karakteristična ambivalentnost u pogledu toga šta treba uraditi dobro se vidi u Begovićevom članku. Na nivou retorike, sve to liči na kritiku nedovoljne liberalizacije, reformi i otvaranja prema svetu (napada "insajdere", korupciju, netransparentnost, nedovoljnu liberalizaciju čak itd). Ali, kad krene sa "stručnim" opaskama o barijerama ulasku, iskrivljenim "ravnotežnim cenama", konfliktima interesa, "rentama" za koej se ne zna odakle su itd, sve nekako počne da liči na teoriju da Crnoj Gori fali samo jedan dobar, strog ali pravedan i oštro primenjen antimonopolski zakon, da ukloni barijere ulasku i tržište vrati u "ravnotežu", kao i nekoliko "nezavisnih regulatornih tela" da uspostave "transparentnost" i eliminišu korupciju.
U svakom slučaju, zaključujemo zajedno s Begovićem iz crnogorskog slučaja, liberalizacija i reforme su trice i kučine ako cene nisu "ravnotežne" ili "parametarske" bolje reći, a " barijere ulasku" nulte ili minimalne.
No comments:
Post a Comment