Treća licenca

Nagradno pitranje: Da li i kada će biti dodeljena treća licenca za moblinu telefoniju?

Mobikom: "Mi dobijamo, najkasnije na proleće, AKO NAS VLADA SRBIJE PODRŽI".

Telenor: "Koliko smo mi razumeli, TREĆE LICENCE NEĆE BITI JOŠ TRI GODINE".

Zoran Branovački, Agencija za Telekomunikacije: "Treća licenca nece biti izdavana odmah, već će agencija prthodno praviti analizu potrebe za njom".

Dinkic, ministar finansija: "Biće izdana za najmanje 320 miliona evra" (nejasno kad).

Drugi neimenovani izvor Blica iz Agencije za tk: "Biće izdana najkasnije za pet i po meseci, a možda i pre".

Šta sledi iz ovog Rašomona? Pa otprilike to da ce političari odlučiti da li, kada, i pod kojim uslovima će dati treću licencu, a na kandidatima je da ih "ubede" da to treba ili ne treba da se desi. Odnosno, da se "isprse" finansijkim argumentima.

Jasno je, s druge strane, da ova vlada nastavlja praksu prodaje trzista koju je zapocela Đinđićeva vlada. Telenoru su zapravo za 1,5 milijardi evra prodali, po svoj prilici, tri godine ekploatacije monopolskih renti na srpskom tržištu, odnosno tri godine zakonske zaštite od konkurencije. Mobilkomu je verovatno obećano da će biti treci, ili bar da će biti raspisan tender ili aukcija za treću dozvolu, ali "kad ne znamo". Verovatno će političari i vlada uzeti pare i od jednih i od drugih - godinu dana će vršiti analize potrebe za trećom licencom, godinu dana će razmatrati tehničke uslove ili nalaziti već neki birokratski način da odugovlače, u trećoj će raspisati tender, i na njenom isteku dati licencu.

Vlada primenjuje sledeću stvar: Orijentiše se na populističku ekonomsku politiku uvećanja po svaku cenu budžetskih prihoda da bi imala para za svoje kejnzijanske javne radove, subvencije i "investicije", koje ce pojesti mrak, odnosno koje ce pokrasti partijski ljudi i podobni biznismeni. Zašto da nema pet, deset ili petnaest operatera kao svuda u normalnom svetu? Da radi ko god hoće? I odgovor je , mislim, jasan. Onda političari ne bi imali šta da prodaju ("dozvole", tj, manju ili veću, zakonskku zastitu od konkurencije). Ovo samo potvrđuje staru public choice teoriju da su političari pljačkaši koji prodaju ukradenu robu, u ovom slucaju "pravo" Telenoru na zakonsku zastitu od konkurencije.

Žrtve svega toga su potrošači koji će narednih godina plaćati više cene i imati lošiju uslugu nego u konkurentskim uslovima, jer je Telenoru garantovan monopol, tj Telekom i Telenor čine od države zaštićeni kartel, a sve samo zato da bi Dinkićevi prijatelji mogli da dobiju državne pare za svoje propale projekte (jer da nisu propali, ostvarili bi ih na tržištu), i da bi vlada mogla da kupuje socijalni mir i podmićuje stanovnistvo kroz javnu potrošnju. Jer, naravno, da nema garancija zakonske zaštite Telenorovog monopola, Mobi 63 bi mozda vredeo 300 ili 400 miliona u najboljem slučaju. A onda ne bi Dinkić imao čime da se šepuri.