Novi predlog Gradjanskog zakona uvodi eutanaziju. Eutanazija je zakonom dozvoljena samo u malom
broju zemalja u svetu a nije dozvoljena
u npr. Sloveniji i Hrvatskoj. Zbog čega onda mi istrčavamo u prve redove?
Svakako da treba učiniti sve da se umirućima olakšaju
poslednji dani - tome i služe moderna medicina i farmakologija. I, idealno, zdravo
društvo i jaka porodica koja će im pružiti utehu. Ni u jednoj varijanti tri
nepoznata ‘izvršitelja’ sa injekcijama, koje zakon predvidja, nisu dostojanstveniji
od normalne medicinske nege i podrške najbližih.
Iako je predlog zakona dobar utoliko što uslove postavlja
visoko i sa mnogobrojnim birokratskim ograničenjima, već ima nekoliko primera u
svetu gde je naizgled usko definisan okvir ogromnom brzinom mutirao
uz veliki broj šokantnih skandala.
U Kanadi je eutanazija na smrt bolesih legalizovana pre samo
tri godine a sada se već uveliko razmatra eutanazija dece. U Holandiji se redovno
eutaniziraju dementni, psihijatrijski bolesnici, invalidi, deca i parovi koji
bi da zajedno preminu, sa krajnjim ishodom da je u 2016. već 4% svih smrti bio rezultat
eutanazije – četiri puta više nego u 2003.
Mladima od 17 godina je dozvoljeno da se eutanaziraju bez saglanosti
roditelja. Dakle u kritičnom i konfuznim periodu kada se mladi mozak po prvi
put susreće sa raznim radikalnim idejama, njemu se opcija samoubistva
predstavlja kao racionalna, zakonom razrađena varijanta.
U medicinskoj literaturi je već zabeleženo nekoliko desetina
slučajeva eutanazije kombinovane sa donacijom organa, dok autori u vodećim
medicinskim i bioetičkim časopisima predlažu da se, zarad efikasosti, kandidati
za eutanaziju ne ubijaju odmah, već da se samo uspavaju dok im se, uz još
kucajuće srce ne povade organi. Oduzimanjem srca na kraju procedure bi se
kompletirala eutanazija.
U Belgiji je eutanazirana 38-godišnja žena sa istorijom
psihičkih problema koju je posle duže veze napustio partner. Žena je na dan eutanazije
zvala sestru da joj kaže da nema snage za proceduru, ali je na kraju procedura
ipak realizovana. Lekar koji je izvršio eutanaziju je porodici objasnio da bi
“i kućnog ljubimca oslobodili bola” a od roditelja je tražio da pridržavaju smrtonosnu
injekciju i stetoskopom provere da li je srce njihove ćerke prestalo da kuca.
Ishod eutanazije je uvek fatalan a institucionalni kontekst
koji je okružuje odustajanje čini gotovo nemogućim. Koliko njih bi imalo snage
da pogleda tri izvršitelja u oči i kaže – vratite se kući, predomislio sam se? Mnogim
ljudima tokom života padaju na pamet suicidalne misli, ali samo vrlo mali broj
pokuša da se ubije, a onda još mnogo manji u tome uspeva. Kada bi se
samoubistvo zakazivalo uz obimnu papirologiju i učešće nekoliko ljudi, koga ne
bi bilo blam da se na kraju i ne ubije? Šta će ljudi misliti! Pogotovo ako ste
to prethodno najavili na Instagramu uz veliki broj čestitki na hrabrosti i
izuzetnosti.
Život se bazira na navici i instintku. Ljudi ne žive zato
što misle da je njihov život posebno vredan, ili koristan po društvo, ili ih čini
srećnijim nego što bi bili da se nisu rodili. A politika legalne eutanazije
poziva bolesne, slabe, zbunjene i nemoćne da razmisle o životu baš iz tog
drugog ugla – da se zapitaju koliko njihov život zaista vredi, da li su teret
drugima, i koliko je dostojanstveno biti bolestan. I što čovek više o tome
misli, to lakše dolazi do zaključka da
je jeftiniji mrtav nego živ, da je nemoć isto što i gubitak dostojanstva; da
nije vredan ako nije od koristi drugima.
Legalizacijom eutanazije mi njima poručujemo da su takve
misli validne. A upravo je čoveku u bezizlanoj situaciji potrebnije nego svima
da ga ubedimo da je njegov život jednako
vredan kao i naš; da ga njegova bolest ili njegovi problemi ne čine ništa manje
dostojanstvenim, i da takav, izmučen, skup i beskoristan nama i dalje znači
beskonačno puta više od bilo kakvog “elegantnog” oproštaja. Samo postojanje
eutanazije kao zvaničnog pa makar i hipotetičkog izbora je u suprotnosti
sa životom i humanošću. Ovo naizgled praktično
i saosećajno a zapravo surovo i nihilističko rešenje stvara paniku i podstiče
crne misli kod najosetljivijih sugrađana. Na nama je da stanemo uz njih.
