Iako nosi naslov "Šta je kapitalizam?" knjiga nije uvod u tržišnu ekonomiju već diskusija o prirodi kapitalizma -- šta kapitalizam konceptualno predstavlja, kako je istorijski nastao, na kakvim idejnim i političkim osnovama, kakve su njegove istorijske alternative i kako funkcioniše danas. Sve ovo je stalo na oko 200 strana. To znači da nije mnogo prostora posvećeno osnovama ekonomije ili politike već je akcenat na nekim zapostavljenim aspektima.
Ivan Janković u predgovoru kaže ovako:
"Knjiga Slaviše Tasića koja je pred nama podiže debatu na potpuno drugi nivo. Usudio bih se reći da ona nudi neke značajne inovacije u ovom žanru. Svakako najvažnija među njima je proširivanje analize sa standardnih tema liberalne ekonomije na probleme geneze i uslova same slobode pojedinca. Reč je o produbljivanju paradigme, kako bi rekli filozofi, dodavanjem istorijske dimenzije ekonomskoj analizi liberalizma i liberalnih ustanova. Njegova teza je jasna ali suprotna konvencionalnoj mudrosti među mnogim klasičnim liberalima: ključni institucionalni preduslov slobode nije mala i efikasna moderna država nego politička „anarhija“, ekstremna decentralizacija političkog poretka bez suverene vlasti na širokoj teritoriji. Tasić s pravom upire prstom u evropsku srednjovekovnu „anarhiju“, u tadašnji politički sistem bez sistema, skupinu lokalnih i teritorijalnih jedinica najrazličitijih vrsta, kao na pravi izvor zapadnih sloboda i objašnjenje zašto i kako je Zapad napredovao i stvorio modernu civilizaciju, dok su druge velike civilizacije, poput kineske, indijske ili islamske nazadovale i na kraju odumrle kao alternativa Zapadu.
...
Pošto je ovako postavio okvir za argument u korist slobode, Tasić nas dalje vodi kroz celokupni inventar ekonomske argumentacije za slobodno tržište koji je pisan jasno, bez suvišne retorike i ekspertskih mistifikacija, i sa stalnim referencama na moderne probleme, debate i kontroverze (kao i svim dobrim proizvodima ovog žanra liberalnog eseja). Stil je standardni, ne toliko nalik Fridmanu, Hazlitu i drugim majstorima klasicističke stilske svedenosti, već više Tomasu Soulu: svaka važnija teorijska poenta je propraćena istorijskim primerima i, vrlo često, modernom statistikom."
Evo jednog slučajnog uzorka iz glavnog teksta, strana 155:
"Preregulisana i prezaštićena tržišta rada mnogih zapadnoevropskih zemalja su uzrok njihove hronično visoke nezaposlenosti. Francuski zakon o radu dugačak je kao tri Biblije ali njegova suština svodi se na to da ograničava dobrovoljno dogovaranje o uslovima zaposlenja između poslodavaca i zaposlenih i onemogućava firme da otpuste suvišne radnike. To možda zvuči benigno, ali kada regulativa otežava poslodavcu da otpusti radnika, onda se firme mnogo teže odlučuju na zapošljavanje. Jedan francuski poslodavac uporedio je zapošljavanje radnika sa sklapanjem braka – dugoročni ugovor iz kojeg je veoma komplikovano izaći, uz obaveznu ulogu advokata i sudova. Za otpuštanje radnika potreban je dobar razlog koji se može dokazati na sudu. Nedavno je francuski radni sud vratio na posao finansijskog trgovca koji je neovlašćenim trgovanjem oštetio svog poslodavca Société Géneralé za 5 milijardi evra – jer je, prema radnom zakonodavstvu i proceni suda, trgovac ipak bio neopravdano otpušten. Banci je čak naloženo da radniku koji joj je napravio ogroman gubitak isplati pola miliona evra zaostalih plata i bonusa.
Zbog ovakvih politika su stope nezaposlenosti u Francuskoj ili Italiji redovno dvocifrene, dok u Španiji one prelaze 20%. U zemljama s liberalnijim radnim zakonodavstvom, bilo da se radi o SAD, Švajcarskoj, Češkoj ili Rusiji, nezaposlenost je niža i u normalnim vremenima iznosi u proseku blizu 5%. Stope nezaposlenosti ne zavise od nivoa razvijenosti zemlje, već dominantno od radnog zakonodavstva i stepena regulisanosti tržišta rada. I u tome, na snazi je paradoks plemenitih namera: što je tržište rada zaštićenije to veći broj ljudi ne može naći zaposlenje, a zaštita najjače pogađa radnike sa slabijim kvalifikacijama. U samim evropskim zemljama situacija je u decenijama pre rasta regulative bila mnogo bolja. Danas zvuči neverovatno da je Francuska stopa nezaposlenosti sve do početka 70-ih bila na nivou 2-3%, a slično je važilo i za druge evropske zemlje sada opterećene hroničnom nezaposlenošću."
Ima i lokalnih primera:
"Kada srpska država gazi vlasnička prava i ignoriše sopstvene zakonske procedure da bi ubrzala investicione projekte kao što je 2016. godine bio projekat „Beograd na vodi“, to bez obzira na moguću povoljnu estetsku dimenziju, priliv investicija ili učešće privatnog kapitala, nedvosmisleno predstavlja udaljavanje od ideala kapitalizma. Politike mimikrije modernog kapitalizma lako mogu biti njegova negacija."
Evo možda mojih omiljenih rečenica u knjizi, iz dela o alternativama kapitalizmu:
"Pravougaona arhitektura Novog Beograda je izraz racionalističkog prosvetiteljstva, po svojoj prirodi bliža socijalizmu u kojem i jeste nastala. Beogradski Stari grad je spontani, evolutivni fenomen, pojava pre nego projekat, bliži skromnijem i povučenijem prosvetiteljstvu i u duhu bliži kapitalizmu."
Cenu knjige ne znam, još uvek je nema na sajtu izdavača, ali ako posećujete knjižare narednih dana, potražite!
17 comments:
@Slaviša
Čestitam, Slaviša, zvuči vrlo zanimljivo, rado bih bacio pogled :) À propos, da li vi ili vaš izdavač planirate elektronsku verziju za nas uboge đavole koji su se em odvikli od papira, em nemaju tako često (na svoju veliku sreću, naravno :) ) priliku da bazaju po beogradskim knjižarama? :)
Na zalost nema elektronske verzije za sada. Ne znam ni da li domaci izdavaci to rade.
Cestitam Slavisa.
Sve cestitke, Slavisa, sjajne vesti!
Inace, sto se tice elektronskog izdanja, upravo je Heliks pokusao da tu bude pionir medju nasim izdavacima, ali kako sam ja razumeo, naisli su za sada na prepreke koje su birokratske prirode, jer nasim korumpiranim zakonodavcima jos nije sasvim jasno sta je to elektronsko izdavastvo, te kako bi se od toga moglo nesto ukrasti (my guess). Sto ne znaci da ce Heliks odustati od toga, verujem da ce se izboriti za to.
Naravno, sa delom o arhitekturi se 101% ne slazem. :o)) Zamisli da umesto Beograda - kad si se vec pozivao na francuske primere - uzmes Pariz, pa zakljucis da je pravougaoni La Defence izraz socijalizma, a npr. 6. arondisman izraz kapitalizma. A u stvarnosti otprilike 180 stepeni suprotno: u 6. sve bili prvo jakobinci, a onda 68-asi, Sartre i slicna zgadija, a u La Defence sve poslovni ljudi, preduzetnici, korporacije, konzervativci.
Drugi problem sa tvojom nategnutom metaforom jeste sto bi neko mogao pomisliti da se socijalizam brze razvija ili da u socijalizmu ima vise mesta za parking ili da je u socijalizmu manja zagadjenost ili da je generalno prijatnije ziveti. ;p
Cestitam Slavisa! Sve pohvale i za Heliks, ali opet moram malo i da ih kritikujem jer su mi za Milanovu knjigu rekli da ce izaci do kraja oktobra i vidimo da nije. Zatim su mi rekli da ce Talebova knjiga Antikrhkost izaci do kraja godine pa nije ni ona. Jeste izasla Varljiva slucajnost, mada generalno u Taleba sam se dosta i razocarao pocev od zloupotrebe principa predostroznosti, odbrane alternativne medicine(homeopatija) i sujevjerja pa do nazivanja Ronald Bailey-a( libertarijanski transhumanista) idiotom jer mu je krivo sto je kritikovao njegov dosta los anti-GMO rad. Medjutim, i pored toga sto postoje njegove knjige na engleskom, kupio bih i na srpskom zbog podrske izdavastva kod nas. Takodje nastupam i mudro, uputim ljude na Talebove knjige, jer citanje Taleba ipak moze imati i odredjene korisne implikacije. Nije izasla ni Dokinsova knjiga Apetit za cudesnim, a za nju su rekli da ce izaci prije par mjeseci. Naravno, znam da se radi o Srbiji, ali i pored toga mislim da bi trebali biti malo oprezniji oko tih najava:-)
Citam Slavisin tekst, dolazim do arhitekture i prva pomisao, hehe, da li je i sta Milan napisao u vezi toga:-)
Milane,
Nikad nisam bio u Parizu pa ne znam kako to tačno izgleda, ali po onome što vidim na mapi 6. arondisman je tipičan stari grad, neplaniran, asimetričan i zamršen; verovatno spada u one delove koje jakobinci nisu uspeli da preoru i pretvore u široke bulevare. La Defence je, izgleda mi, negde na kraju jednog takvog veštačkog jakobinskog bulevara i jeste izgrađen na planski način, samo malo kasnije. Sartre, iako komunista i sveopšta jajara, ima intelektualne korene u 19.-vekovnom romantizmu koji se upravo protivio prosvetiteljskom racionalizmu. Sa druge strane, moderan korporativni kapitalizam je u mnogo aspekata birokratizovan i planiran. Meni ne izgleda nelogično da je Sartre voleo spontani deo grada a da korporacije budu naseljene u planiranom. Opet, ne znam kako to tačno na terenu izgleda.
I da naglasim, jer se možda iz ovog citiranog isečka to ne vidi, ja govorim ne o socijalizmu po sebi, nego o racionalističkim planerskom duhu koji je stvorio i socijalizam i druge planirane fenomene poput takvih gradova. Zato je moguće da u zemljama koje nikad nisu imale komunizam postoje takvi gradovi. Pariz je delimično takav zbog jakobinaca koji su pravili bulevare. I američki gradovi su mahom planirani, uključujući i prestonicu kapitalizma New York. "Stari grad", deo ispod Wall Streeta, je spontan i neplaniran, sve iznad Wall St. je iscrtano lenjirom. Washington DC je ceo takav (a i crtao ga je jedan racionalni Francuz) i zato što se mene tiče prilično ružan grad i pored svega što je tamo izgrađeno.
Inače, verujem da planirani gradovi mogu biti bolji za život, prijatniji i da mnogi to više vole (što se vidi i po cenama, koliko znam Novi BG je skuplji po kvadratu od uporedivih lokacija preko reke).
@Milan i Slaviša
U zemljama poput Francuske (a danas, manje-više, nažalost, i na skoro celom Zapadu) veliki biznis koji gradi neo-zigurate tipa Defonsa pretrpeo je ogroman uticaj socijalističko-etatističkih političkih struktura, i delimično po sili velikih administrativnih zahteva države, a delimično u nekoj vrsti mimikrije, koju država podstiče i nagrađuje, jer na razne načine favorizuje velike firme koje je, u poređenju sa "društvom vlasnika", gde se svako stara za svoj novac, i svakom je jasno gde i kako ga pljačkate, jer mora makar na rudimentarnom nivou da razume tokove novca, lako kontrolisati i praviti prljave crony dealove s njima, a da se nameštenički elektorat ne doseti, i njegov mentalitet je kompulzivno planerski, birokratski i nefleksibilan. Ako pogledate prosperitetne azijske gradove, malo koji je nešto specijalno planski napravljen, iako izuzetne moderne arhitekture i ogromnih zgrada ima koliko hoćete (ali i raznog treša i oblakodera od po nekoliko desetina spratova koji izgledaju kao ruglo, čak i ako svaki stan u njima vredi milion evra minimum, kao u Hong Kongu mna primer :) ), izuzetak je, iz komplikovanih političkih i istorijskih razloga, donekle Singapur, a i on izgleda daleko haotičnije od skoro bilo čega u današnjoj zapadnoj Evropi. A što se tiče levičarskog francuskog ološa na čelu sa onim rahitičnim licemerom Sartrom, nema tu neke velike tajne, oni nisu voleli šesticu iz nekih naročito mističnih razloga, već prosto zato što su to mahom bile nekakve uče i piskarala na državnoj sisi ili blizu nje (da izvine Slaviša, ne znam čime se tačno vi, Milane, trenutno bavite, ali ako ste predavač, takođe se unapred izvinjavam i ograđujem, ne mislim svakako ni na ljude koji se bave nečim makar dubiozno ozbiljnim i još dubioznije egzaktnim kao što je ekonomija, :) a kamoli na astrofizičare, već na, što kaže Nozick "wordsmith intellectuals", posebno "stručnjake" za razne cirkularno-ideološko-preskriptivne pseudonauke iz humanističkog portfolia :) ), a u šestom i okolini je još uvek prosto najveća koncentracija univerzitetskih i ostalih povezanih ustanova, a to je u ono vreme bilo još izraženije, mislim da ne treba tražiti nikakve dalje, a pogotovu ne estetske motive za vernost tom haotičnom melanžu srednjeg veka, baroka i laissez-faire otoćenta :))
Sustina kapitalizma jeste sloboda. Ja mislim da je najbolje poredjenje koje moze da se koristi da bi se nekom potpunom laiku objasnila sustina kapitalizma i slobodnog trzista- poredjenje sa emotivno-partnerskim zivotom. Od toga da sam biras i sam uvidjas neke stvari, niko drugi ne moze bolje od tebe da bira za tebe, preko toga da cak iako se nekad potrudis u potpunosti i zasluzujes da uspes- puknes, do toga kako je cesto i dobro da izaberes lose i da ti bude lose, jer te to jaca za kasnije (po sistemu da otputanja i recesije nisu lose same po sebi), itd.
Hehehe, a narocito i kako je lako, ako se ne pazi, upasti u totalitarizam (= brak)... ;p
Saznao sam od izdavača nešto više o e-knjigama u međuvremenu. Glavni problem je što Amazon Kindle u druge veće aplikacije za sada još uvek ne podržavaju srpski i druge istočnoevropske jezike. Međutim, postoji neka alternativna aplikacija za iOS i Android i knjiga bi trebalo da se nađe u tom formatu za mesec-dva. Obaveštavaću naravno o tome.
@Slaviša
Hvala na informacijama :) Ali, za nekoliko meseci, bože zdravlje, ću verovatno i posetiti Beograd, jesam prilično odviknut od normalnih knjiga, i one veće i teže me već stvarno fizički smaraju, ali u ovom slučaju to nije problem :)
Slaviša Tasić said...
6. arondisman je tipičan stari grad, neplaniran, asimetričan i zamršen; verovatno spada u one delove koje jakobinci nisu uspeli da preoru i pretvore u široke bulevare. La Defence je, izgleda mi, negde na kraju jednog takvog veštačkog jakobinskog bulevara
Koliko se ja sećam reči svog vodiča, Napoleon III taj koji je prvi počeo graditi široke bulevare i avenije po Parizu. A to je period nekih 6-7 decenija nakong jakobinaca. Pre Napoleona III Pariz je baš bio sav u tim malim, krivudavim, asimetričnim ulicama, imao je neki totalno drugačiji šmek nego danas.
Uzgred, ovde je skoro nemoguće ostaviti neki komentar, stalno dobijam poruku 'Bad Request Error 400'. Učinite nešto povodom toga, verovatno većina posetilaca bloga imaju isti problem.
Koliko znam revolucionari su nesto zapoceli, a modernizacija se nastavila do duboko u 20. vek.
Ne znam sta je sa komentarima, niko se jos nije zalio, pogledacu.
U suštini si u pravu, ako se gleda u sitna crevca. Ali sam ubeđen da je autorova namera bila samo poredjenje prvog utiska, tj. metafora komandne privrede vs spontanog poretka
Jeste li odbili banke i druge financijske institucije? Trebate li kredit za konsolidaciju ili hipoteku? Nemojte tražiti više jer smo ovdje kako bismo sve vaše financijske poteškoće učinili stvarom iz prošlosti. Mi kreditiramo sredstva za pojedince i tvrtke kojima je potrebna financijska pomoć po stopi od 2%. Nije potreban broj socijalnog osiguranja i nije potrebna provjera kredita, 100% zajamčeno. Želim koristiti ovaj medij kako bismo vas obavijestili da pružamo pouzdanu i korisničku pomoć, a mi ćemo vam rado ponuditi zajam.
Stoga nas e-poštom pošaljite na adresu: (fernandohenrietta@gmail.com) kako biste se prijavili za kredit.
Post a Comment