Pravna država?

Koliko je puta ponovljeno da u Srbiji nema dovoljno (stranih i domaćih) direktnih investicija jer ne postoji pravna sigurnost, odnosno pravna država. Mnogo stranih i domaćih finansijskih institucija, stručnjaka i političara iz Evropske unije i poslovnih ljudi govorilo je o tome. Ali, avaj.

Evo samo na jednom, najsvežijem primeru kako izgleda pravna država u Srbiji.

Premijer Aleksandar Vučić otvorio je železničku stanicu Prokop. Novinari su ga pitali da li ima komentar na odluku Upravnog suda koji je poništio tender za dovršetak Prokopa kao nezakonit.

Kao da je jedva čekao da se ponovo obruši na novinare, Aleksandar Vučić poneo se nedostojno premijera i sijajući od zadovoljstva rekao da je “sve čisto kao suza” i da “svako ko ima primedbe može da se obrati nadležnim organima ako ima bilo  kakvu sumnju”. A zatim uzrekao antologijsku rečenicu: “Neću da dozvolim da mi oni koji najmanje imaju prava, govore o korupciji i kriminalu”.

Šta je razlog što se Aleksandar Vučić opet toliko najedio na novinare?

Razlog je kolosalan - presuda (ne stav) Upravnog suda od 12.6.2015. godine koji je usvojio tužbu Građanskog nadzornika (Koalicija za nadzor javnih finansija) u postupku javne nabavke završetka stanice “Prokop” i utvrdio da su u tom slučaju  prekršene antikorupcijske odredbe Zakona o javnim nabavkama. Istom presudom, Upravni sud naložio je Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki da donese novo i na zakonu zasnovano rešenje, odnosno poništi postupak javne nabavke koju je dobio konzorcijum domaćih firmi okupljenih oko Energoprojekta. To se, nažalost, do danas nije dogodilo a tek neće posle izjave premijera u Prokopu.

Ovaj neprijatni događaj u režiji srpskog premijera otvara neka veoma bitna pitanja za ugled Srbije u poslovnim krugovima. 

Na primer, može li premijer da kaže za nešto da je “čisto kao suza” ako je nadležni Sud presudio da je to nezakonito? 

Zatim, može li srpski premijer da kaže da ko ima primedbe može da se obrati nadležnim organima ako se građanski nadzornik već obratio nadležnom organu a taj organ presudio?

Dalje, može li srpski premijer da kaže “ako neko ima sumnju”, a da zapravo više nema sumnje jer je nadležni Sud presudio?

I na kraju, može li srpski premijer da kaže “neću da dozvolim” da se govori o korupciji i kriminalu ako on nije nadležan da izdaje dozvole o tome ko može da govori i ako u slobodnoj demokratskoj zemlji svako ima pravo da govori o takvim stvarima? Zar nije bilo logičnije da naš premijer u ime svih građana stane na čelo borbe, u ovom slučaju, tako očigledne korupcije, a ne da je tako sramno brani?

Našeg premijera i bez najnovijeg “pucnja u vlastitu nogu” već su ozbiljno kompromitovali njegovi arapski prijatelji onog trenutka kad je Kuvajtski fond za ekonomski razvoj, finansijer projekta “Prokop”, odbacio odluku da se posao dodeli konzorcijumu firmi oko Energoprojekta, jer nabavka nije sprovedena u skladu s međunarodnim procedurama. Bez obzira na taj stav Fonda, državno preduzeće Železnice Srbije su ugovor dodelile domaćem konzorcijumu. 

Sme li premijer jedne države, pa makar se ona zvala i Srbija, da se podsmeva domaćim zakonima i međunarodnim procedurama i da istovremeno priziva investitore da ulažu u njegovu državu?