Pages

20 December 2014

Rusija i nafta, dodatak

Mnogo mastila je prosuto prethodnih dana, i u "zemlji i u inostranstvu", o tome kako je pad cena nafte bio glavni ili jedini razlog skorašnjeg kraha rublje i ostalih ekonomskih problema Rusije. Među srpskim analitičarima i "analitičarima", to je nadopunjeno i obaveznom srskom zabavom u vidu teorija zavere ko je "oborio" cenu nafte da bi uništio Rusiju tj "gurnuo je u bankrot": Amerikanci, Saudijci, zajedno Amerikanci i Saudijci itd. No, zajedički imenitelj svih tih teorija je da ruski ekonomski kolaps predstavlja posledicu niske cene nafte, kako god da je do nje došlo, tj ko god da ju je "izazvao".

Ovo je u najboljem slučaju delimično tačno, a u pogledu ruskog "crnog ponedeljka" 15 decembra, kad je rublja za dan pala 30% u odnosu na dolar, direktno pogrešno. Mesecima unazad rublja zaista pada kontinuirano sa cenom nafte (iako je pad bio proporcionalno mnogo veći nego 2008). Međutim, 15 decembra  cena nafte je mirovala, ali je rublja pala 30%. Osnovni razlog za najnoviji kolaps rublje, i sve što uz to ide, su zapadne sankcije. Evo zašto.

12 decembra, u petak, ruska vlada je praktično izvršila bailout Rosnefta, najveće ruske naftne kompanije pod upravom Igora Sećina, jednog od Putinovih najbližih drugara. Rosneft se nalazi na listi firmi pod zapadnim sankcijama kojima mu je pristup zapadnim finansijskim tržištima praktično odsečen: to znači da Rosneft ne može da se zadužuje gotovo uopšte (osim vrlo kratkoročno) kod zapadnih finansijera, banaka i drugih finansijskih ustanova. To dalje znači da ima ogomnih teškoća da prevali ("roll-over") dugove novim zajmovima, što je uobičajena praksa. Zato je već u oktobru zatražio bailout od ruske vlade i pre neki dan taj bailout je izvršen, doduše na jedan vrlo "neortodoksan" način. Rosneft je prvo izdao korporativne obveznice u vrednosti od 11 milijardi dolara (ogormna suma, oko 70% svih korporativnih obveznica izdatih u Rusiji prošle godine) sa ponuđenom stopom prinosa za 1.5 pp nižom od prinosa državnih obveznica. Ovo vam može delovati sumanuto jer ko bi normalan kupio kopejku Rosneftovog duga kad zna da je kompanija u čabru i pod zapadnom finansijskom blokadom: ako išta, tražio bi dramatično višu kamatnu stopu nego za državni dug.

Ali, naravno, nije sumanuto, pošto"kupac" Rosneftovih obveznica nije bio nikakav privatni investitor koji se racionalno ponaša nego ruski poreski obveznik. Na dan 12 decembra, ruska centralna banka je dozvolila Rosneftu da iskoristi svoje bezvredne obveznice kao kolateral za nove zajmove od ruskih državnih banaka, da bi došao do para da vrati svoj spoljni spoljni dug (Rosenft je ekstremno zadužen na Zapadu, samo prošle godine oko 40 milijardi, a preko 10 milijardi tog duga dospeva na otplatu pre kraja ove godine). Prevedeno na jednostavniji jezik to znači da će država štampati 11 milijardi dolara u rubljama i dati ih preko bankarskog sistema po drugarskim kamatnim stopama Rosneftu, koji će onda iskoristiti te rublje da kupi dolare da bi vratio dug zapadnim bankama. A to će da izvrši dodatni pritisak na kurs rublje. Videvši šta se sprema, tržišni akteri su zaključili da je vreme da se otarase viška rublji, pošto će im u bliskoj budućnosti vrednost ionako dodatno opasti. I otuda panika i rasprodaja rublje i kupovina deviza početkom prošle nedelje. Ne zbog cene nafte koja se praktično nije ni mrdnula.






11 comments:

Slaviša Tasić said...

Po srpskom iz vreme Slobe, primarna emisija.

Navuhodonosor said...

Dobro, to je objašnjenje zašto je rublja oslabila u ponedeljak, a gde je objašnjenje zašto je rublja ojačala nakon ponedeljka? Mislim taj ponedeljak nije bio kraj sveta i vremena, nešto se dešavalo i nakon tog ponedeljka - 1 evro je vredeo 96 rubalja, sada vredi 72 rublje.
I zaboravili ste da napomenete da sada Google vredi više nego cela Moskovska berza, to je sada hit vest u mnogim medijima. :)

charlie said...

Navuhodonosor
Mislim taj ponedeljak nije bio kraj sveta i vremena, nešto se dešavalo i nakon tog ponedeljka - 1 evro je vredeo 96 rubalja, sada vredi 72 rublje.

Pa inostrane kompanije su očekivale da če država verovatno sa dekretom učiniti, da kapital više ne može da ide iz države. A to se nije dogodilo pa se je rubalj onda odmah ojačao. A ovde je i psihologija i zarada na tome. Inače slovenački pregovor kaže da nijedna supa se ne pojede tako vruča kako je bila skuvana. I ovde je isto. Ko je paničario dosta je mogao da izgubi. Ali da bi država radila kontra šta radi sada onda bi i imao neki razlog...

charlie said...

A sad je pitanje šta znači ovo:
(6) in Article 5, paragraph 3 is replaced by the following:
‘3. It shall be prohibited to directly or indirectly make or be part of any arrangement to make new loans or credit with a maturity exceeding 30 days to any legal person, entity or body referred to in paragraph 1 or 2, after 12 September 2014.
THE PROHIBITION SHALL NOT APPLY TO:
(a) loans or credit that have a specific and documented objective to provide financing for non-prohibited imports or exports of goods and non-financial services between the Union and any third State, including the expenditure for goods and services from another third State that is necessary for executing the export or import contracts; or
(b) loans that have a specific and documented objective to provide emergency funding to meet solvency and liquidity criteria for legal persons established in the Union, whose proprietary rights are owned for more than 50 % by any entity referred to in Annex III

http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=uriserv:OJ.L_.2014.349.01.0020.01.ENG

Naime ovo su u EU učinili 4. decembra i tako zapravo promjenili "sankcije" a nitko nije o tome pisao. Da li bi onda mogao da Rosneft ipak dobije novac od EU banaka ako bi želeo? Možda same banke nisu više htjele da daju novac zbog nestabilnosti...

Милан said...

Ево једно, мени питко, објашњење зашто је цена нафте тако ниска.

Укратко, производња у САД је скочила за 50% у последњих пар година, захваљујући напретку у технологији.
Што је повећало понуду на тржишту. Природно, цена опада. У оваквим ситуацијама, када је цена нафте ниска, чланице OPEC-а смање производњу, да би цена нафте скочила. Али, не и овај пут.

Занимљиво стање на тржишту, у сваком случају.

Navuhodonosor said...

Ali proizvodnja nafte u SAD raste već nekoliko godina unazad, dakle to i nije nova novost, dok cena nafte opada tek nekoliko meseci unazad. Možda je problem na strani tražnje, a ne na strani ponude? Recesija u evro zoni, usporen rast u Kini, problemi u zemljama BRIK? Mada ni to nije neka novost, nešto što je počelo nedavno.

Nemanja said...

Zanimljivo je da, pored naseg sveznajuceg Slavise i sa toliko rublji koje su preplavile ekonomiju pardon pseudoekonomiju treceg Rima :D, niko ne pominje mogucnost hiperinflacije u Rusiji.

Monetarni sejtan je izgleda vec neocekivani gost diktatora Lukasenka

Avaj, dodjose crni dani za nase pseudonacionaliste. Kog idola li ce, ti veliki hriscani, sada obozavati... I za koji novac :D

Navuhodonosor said...
This comment has been removed by the author.
Navuhodonosor said...

Glavni razlog zašto Rusija vodi "agresivnu" politiku prema nekim svojim susedima (ali ne svim, naravno) je širenje NATO-a na istok; pre 20 godina Rusima je obećano da neće biti širenja NATO-a na istok, to obećanje je grubo prekršeno, naravno. I nije Putin jedini koji ima čvrst stav po pitanju mogućeg izbijanja NATO-a na njene granice, Medvedev ima jednako čvrst stav po tom istom pitanju. Zašto Gruzini, Ukrajinci i Estonci imaju problem sa Rusijom, dok npr. Finci, Jermenci i Kazahtanci nemaju taj isti problem? Kako to da Rusija nema "imperijalnih pretenzija" prema Finskoj, Azerbejdžanu, Kazahstanu i ostalim centralnoazijskim zemljama? Zato što te zemlje ne žele da uđu u NATO, samim tim nisu pretnja Rusiji. A to su zemlje koje su nekada bile u sastavu Ruske Imperije, znači ako je tačno da Putin želi da obnovi Rusku Imperiju i da razmišlja kao da je ovo 19. vek, a ne 21. vek, zašto cilja samo na one države koje hoće da uđu u NATO, a ne na sve države koje su nekada bile u sastavu Ruske Imperije? Da li je to slučajnost? Da li i Medvedev ima arhaične stavove koji su primereniji 19. veku, pre nego 21. veku? Ne bih rekao. Uostalom, Finci lepo kažu da su izvukli pouku iz cele priče i da ne žele da kvare dobre odnose sa Rusijom. Znači, Finci su sami rekli da su naučili lekciju, dakle neće u NATO, dok Ukrajinci očigledno nisu, zato Medvedev mora da ih podseća da će imati Rusiju za neprijatelja - kao da ne shvataju da će im Rusija razbiti državu u param-parčad ukoliko budu nastojali da uđu u NATO, oduzimanje Krima nije kraj. Navijam za to da im Rusija potpuno rasparča državu ukoliko ne odustanu od ulaska u NATO! I Lazanski lepo reče da ukoliko se Ukrajinci budu držali neutralnosti, Donbas ostaje sastavu Ukrajine, u suprotnom Ukrajina u sadašnjim granicama neće postojati, Rusija i po cenu rata neće dozvoliti ulazak Ukrajine u NATO.
Uzgred, 1 evro sada vredi 66 rubalja, znači ništa od valutnog sloma u Rusiji poput onog iz 1998. godine.

MMiillaann said...

Zanimljivo je da od kako su se upalila ova žarišta u Ukrajini i Bliskom Istoku niko u postovima ne spominje ama baš ikakvu ulogu USA u svemu tome,makar spoljne politike.

Dosta se govori o psihopatama ovde ili onde,ali kad sam par nekih govora iz Kongresa čuo došao sam do zaključka da političari iz USA niti malo ne zaostaju za KGB psihopatama, Mekejn je pogotovo za lečenje odavno,ima ih još.

Da i ne spominjem nasilje policije prema manjinama,čak mi se ponekad čini gledajući CNN i FOX da svesno makar odlože na neko vreme objavljivanje vesti o tome,paradoksalno ali naši palanački mediji su brži u tome od njih. Al zato kad treba javiti nešto iz Hong Konga,Ukrajine,Bliskog Istoka eto ih za sekundu.
BBC je odavno već instrument UK vlade o njima ne vredi trošiti ni reči,kad pedofile skrivaju tu više ni m od morala nema.

Ali da ne bude da sam pristrasan hajde da diskutujemo o suštinskim uzrocima toga,tj zašto je na Zapadu podela vlasti toliko relativno efektivna a čim se izađe iz okvira njihovog pravno-državnog sistema u vode međunarodne politike i prava oni postaju zveri koje je teško obuzdati.

Suma sumarum-
Zašto su liberalne demkratije toliko moralno oronule iznutra a ostala samo ljuštura i sistem koji koliko toliko funkcioniše sam za sebe.

Navuhodonosor said...

Konkurentnost ruske ekonomije raste. I poslovni ambijent je dosta poboljšan.