Naleteo sam na jedan jako interesantan klip koji ponovo uvodi Sapir Whorf-ovu hipotezu jezičke relativnosti, sada u ekonomiju. Ukratko, ta hipoteza tvrdi da postoji veza između jezika kojim se realnost opisuje i samog opažanja tj da jezički kod utiče na kognitivne procese. Na primer, u japanskom jeziku ne postoji razlika između plave i zelene boje, za razliku od većine indoevropskih. Japanac će istu reč (aoi) koristiti da opiše boju plavog džempera i za opis boje na semaforu. Reč koja označava zelenu boju (midori) postoji, ali se retko koristi i u bukvalnom prevodu bi značila 'boja trave'. (Dajem primere iz japanskog jer njega barem delimično poznajem, dok sa kineskim nisam upoznat, a koji se koristi kao ilustracija u klipu).
Klip prikazuje istraživanje o tome da li govornici različitih jezika imaju različite preferecnije ka štednji. Transferni mehanizam bi bio indirektan: jezički kod tj jezik utiče na shvatanje vremena (u nekim jezicima postoji jasno razdvajanje između sadašnjosti i budućnosti - kao u srpskom na primer, dok u nekim nje nema - kao u japanskom, gde se isto vreme koristi i za sadašnje i za buduće vreme). Ilustracija - 'Uchi he ikimasu' bi sa japanskog moglo da se prevede i kao 'Idem kući' ili 'Ići ću kući'. Chen tvrdi da govornici različitih jezika u istim društvima, sa istim socio-ekonomskim parametrima - dohodak, obrazovanje, bračni status, broj dece.., imaju različite preferencije ka štednji. To ide u prilog hipotezi jezičke relativnosti, iako je ozbiljno osporavana od strane kognitivnih psihologa.
11 comments:
Zanimljiv je sajt/blog Asye Pereltsveig Languages of the World (izdvojio se pre nekoliko meseci iz takodje odlicnog sajta Geocurrents). Autorka je lingvista.
Pre par nedelja je imala post u kojem je pokazivala da numericki sistem koji se koristi u razlicitim jezicima po svoj prilici ne utice na to kako deca uce matematiku.
Navodno, neki autori su mislili da jezici koji imaju jednostavnije sisteme brojeva omogucavaju deci da lakse uce matematiku...
To mi po malo lici na ovo o cemu ovde pises, ali mozda gresim. U svakom slucaju je zanimljivo.
http://languagesoftheworld.info/bad-linguistics/best-language-math-thing.html
U početku beše reč. A onda je usledila cenzura.
@Marko: Hvala, nisam video ovaj sajt ranije, ima dosta sjajnog sadržaja.
Na kraju zakljucak da zbog jezika Japan ima veliki javni dug :)
Skroz interesantno... Ovde je glavni nalaz u stvari to što niko ne bi očekivao ovako frapantan odnos između jezika kod kog nema gramatički jasnog izražajnog glagola za budućnost i štednje.
Meni se čini da je on negde kroz metaforu hteo da kaže da oni koji više štede su unutar jezičke kulture u kojoj su sadašnjost i budućnost isto (na lingvističkom nivou). Dakle, moguće je da štede jer im je i sadašnjost i budućnost ''what you see is what you get'' (dok bi kod ove druge lingvističke grupe npr. balkanske zemlje to važilo uglavnom za sadašnjost). Samim tim imaju verovatno veći unutrašnji lokus kontrole - svesniji su da od njih više zavisi i nemaju ''jednog dana... fantazije''.
Ne samo u kognitivnoj već u celoj ''akademskoj'' psihologiji bi se očekivalo da oni koji odlažu trenutno zadovoljstvo imaju jasniju mentalne reprezentacije budućnosti, po mogućnosti koje mogu što bolje da se izraze, i koje su neka vrsta sredstva da se zamisli viši cilj/veća nagrada ako se trenutno zadovoljstvo/potrošnja odloži. To bi bio ekvivalent samokontrli za koju bi se očekivalo da nekako utiče na štednju. (Inače krajnje ''zapadnjačko'' shvatanje). E sad za to je potreban i neki mentalni napor i energija dok možda oni koji su rasli u kulturi u kojoj nema jasne gramatičke razlike između sadašnjosti i budućnosti ne moraju da ulažu dodatni napor i kod njih je to možda u neku ruku ''običaj'' koji se akulturacijom ustalio kao način mišljenja.
On na kraju i kaže i da rade na dodatnim istraživanjima kako bi mogli da otkriju tajnu i ostalima kako da bolje štede. Pa možda će jedan aspekt rešenja glasiti otprilike ''živite tako da imate u vidu da će budućnost biti bolja u najboljem slučaju za 5-10% od sadašnjosti, ako ne i gora, tako da glavni deo posla kojim možete da je poboljšate zavisi od vas i onoga kako se ponašate u sadašnjosti i neposrednoj budućnosti'' - a to bi i bilo u skladu sa generalnim stanjem ljudske prirode koja je adaptirana na prošlost, iznova se prilagođava i rešava nove probleme u sadašnjost, a budućnost može samo da anticipira na manje ili više pouzdan način - ali ipak samo da anticipira.
Videćemo šta će dalje da nađu... i mene zanima šta će još da iskopa autor i njegove kolege.
I shall say only this
http://trzisnoresenje.blogspot.com/2009/09/bihejvioralna-ekonomija-je-propast_11.html
Moram pohvaliti Milanceta za prve korake ka kritickom razmisljanju - preispitivanje autoriteta. Zeljku mozemo uzimati gotovo poput aksioma - Sizifov posao je njoj pronaci logicke nepravilnosti.
Iako necu bacati anatemu na Mihaila, posto vidim da ipak postoji nekakav video materijal sa konferencije Sloboda i reforme, usudicu se, za razliku od pojedinih lakovernih komentatora, da ga kritikujem. Mada, moram priznati, iz nekoga razloga, kritikovati Mihaila nije toliko tesko ciniti :P
"Chen tvrdi da govornici različitih jezika u istim društvima"
"imaju različite preferencije ka štednji"
Razliciti jezici u istim drustvima!?!? Sta ovo znaci? Moze da znaci visejezicne zemlje pa poredjenje regiona. Takodje, znaciti moze da su maternji jezici razliciti na nekom podrucju, sto govori da se radi o komparaciji domicilnog i nedomicilnog stanovnistva. Na kraju, mogu se porediti i poliglote :D Potpuno je nejasno i neizvesno.
Ali, na osnovu nejasnog i neizvesnog, Mihailo, dalje, vidi (bolje reci, ne protivi se uspostavljanju) nekakve veze. Kakve veze? Strasne veze :D Pretpostavimo da su one tacne. Krenimo od razlicitih sklonosti ka potrosnji.
Da li afroamerikanci i beli amerikanci imaju iste sklonosti ka stednji? Gledajuci MTV intuitivno mozemo pretpostaviti odgovor, ne moramo citati ankete. Beli ameri i afroamerikanci imaju razlicit odnos prema stednji ali govore istim jezikom. Govornici istog jezika imaju razlicite preferencije ka stednji.
Zakljucak nam ne omogucava da oborimo implikaciju (razlicit jezik => razlicita stednja) zbog pretpostavke "u istim društvima". U suprotnom, uradimo kontrapoziciju (ista stednja => isti jezik) i pokazemo da Nemacka i Australija imaju slicnu stednju po domacinstvu a govore "neistim" jezikom. Kontrapozicija netacna sledi netacan original.
Medjutim, zakljucak nam govori da je jezik, sam po sebi, irelevantan po preferenciju stednje - mogu da stede razlicito a i ne moraju. A opet, implikacija - razlicit jezik => razlicita potrosnja - vazi. Kako da pomirimo ova dva problema? Presecanjem Gordijevog cvora u vidu definisanja "različitih jezika u istim društvima".
Sta su razliciti jezici u istim drustvimo do nekakva diferencijacija na vecinu i manjinu. Onda, logicno, ta vecina i manjina imaju razlicitu stednju zbog raznoraznih razloga. NPR. Romi u Srbiji sigurno manje stede od crnopurastih belaca. Ali to je zato sto su u drugacijem polozaju.
Stoga, jezik ne odredjuje potrosnju zbog nekakvog uticaja na mozak, vec kao granica izmedju razlicitih grupa istoga naroda. Veci uticaj na stednju ima npr. DNK memorija osmanlijskih robova.
NPR. Date im pare, k'o onomad Grcima, a oni sve odjednom spiskaju :D
@Nemanja: a sada pogledaj video koji sam okacio, mozda ti bude jasnije. "Razliciti jezici" podrazumeva ovde ljude koji imaju razlicite prve kodove (sto biu nelingvisti rekli maternje jezike). Chen kaze da istrazivanje koncipirao tako da unutar jedne zemlje koja je visejezicna posmatra domacinstva koja su istih karakteristika (navodi varijable: prihodi, bracni status, broj dece, obrazovanje, cak i religiju) i da tek nakon toga izvlaci zakljucak. Stoga nailazi na porodice koji imaju potpuno iste karakteristike, osim jezika koji govore. Dakle, to nema veze sa time sto si ti naveo (vecina / manjina, domicilno / doseljeno stanovnistvo). Naravno, to ne znaci da medju govornici futureless jezika nema onih porodica koji stede manje od onih koje govore future jezik, samo postoji odredjeni nivo razlike. Opet, pitanje je da li je to zbog jezika, jer je to mozda uslovljeno nekom drugom varijablom koja je izostavljena iz istrazivanja, ali meni objasnjenje jezicke relativnosti u ovom kontekstu zvuci dosta razumno.
"to nema veze sa time sto si ti naveo (vecina / manjina"
Mihaila oporezovati za narusavanje dusevnog mira neduznih posetilaca :D
Nije li, Mihailo, Nemacka u okviru EU manjina? Nije li svajcarsko frankofono stanovnistvo u odnosu na germanofono manjina? Nije li pronaci podjednake raspodele govornika medju stanovnistvom visejezicne zemlje nemoguce? Dakle, uvek je neko manjina ili vecina.
Drugo, mozemo naci Nemca i Rumuna sa istim prihodom, bracnim statusom, brojem dece, obrazovanjem, religijom, velicinom spolovila, ali ne mozemo porediti njihove nivoe stednje! Rumun nema pristup finansijskim instrumentima koje ima Nemac. Rumun nema isti privredni rast kao Nemac. Rumunska deca mozda stanuju na adresi roditelja pa trose stednju. Mnogo je pitanja, a malo je odgovora. No, za istrazivaca Mihaila to nije problem, jer on ima puno poverenje u istrazivaca Kita? :D
Cen prosto ne vidi, ili ne zeli da vidi, kontradikciju - razliciti maternji jezici tesko da mogu postojati u istim mestima. Cak i da je to slucaj, redak razume se, neko mora biti doseljenik, doseljenik sa sobom dovlaci svoj rodni kraj, u rodnom kraju drugacije su stedne navike itd. Stoga, Cen, pod plastom razlicitih jezika, poredi razlicita mesta sa razlicitim uslovima za stednju. U prevodu: babe i zabe.
Njegovo mahanje rukama i dikcija govore nam da je verovatno pohadjao debatne klubove, pa je siromah evoluirao u sofistu. Sofista nije sposoban da pronadje istinu te je mucno gledati ga kako nas bombarduje mnostvom poluistina - najveca je prvi bar chart :D. Cini mi se da nas je Slavisa, lukav kakvim ga priroda napravila, u nekom svom vapaju upozorio na likove poput istrazivaca Kita.
Na kraju, ne mozete, valjda, ocekivati od osmanlijskih robova da se odricu potrosnje - u prevodu stede - kada su im gladni preci :D
Nemanja,
Sjajno opažanje(o pozivanju na autoritet). Evo još većeg autoriteta(ne diskriminiši ga zbog njegove religioznosti,to je šum)
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/knjige/jerotic1/VJerotic40.htm
Po mom skromnom mišljenju ko bude razumeo ovo što je čovek napisao razumeće zašto su se najbogatiji ljudi nalazili i dalje nalaze na Zapadu,zašto su najbolji sportisti i narevolucinarniji naučnici savremene epohe odatle itd,itd(akcenat je na ovom prefiksu naj,ovaj deo teksta koji govori o Egu najbolje objašnjava to)...Zapad opet ja lično shvatam kao i Slaviša u širem smislu i sa Rusijom,uopšte nasleđe evropske kulture od bar 17. veka na ovamo(možda koji vek ranije ali u svakom slučaju you get the point). Kao i to zašto su ovakva traganja biheviralne ekonomije irelevantna(ne nužno netačna nego samo mizerno bitna).
Jezik je samo jedan mali deo onoga što nazivamo kultura,a i same kulture su delovi nekih većih istorijski paradigmi.
Potrebno predznanje za čitanje ovog teksta je elementarno razumevanje Frojdovog troslojnog modela ličnosti.
Potrebno predznanje za odbacivanje inferiornog autoriteta su linearne beleske :D Izvucene teze suprotstavis sa realnoscu i dobijes odgovor.
Generalno, ispraviti sve greske u tekstu Jerotica ravno je ispraviti krivu Drinu.Ako bi me neko pitao sta da kazem o njegovom nestruktuiranom i potpuno bezveznom stivu, u kojoj istina nije dotaknuta, osim sto nas je obogatio saznanjem da je, kao mali, zeleo da poseti Indiju, rekao bih:
Ako se poziva na dualizam (Istok Zapad), kako to onda da ne postoji Sever i Jug? Dakle, Rusi su severnjaci a Srbi juznjaci, pa postoji suprotstavljenost izmedju "brace" o kojoj se, u duhu orjentalnog despotizma, cuti. Postoji samo Istok-Zapad ali ne i Sever-Jug.
Pazite samo ovo:
"Ако најпре кренемо из било које области нашег истраживања која треба да нам покаже разноврсне начине реаговања источног или западног човека, свеједно да ли је та област економска, филозофска, психолошка или религиозна, неминовно се у току времена озбиљних студија из ових области уверавамо да у начину овог реаговања постоји различитост, која нам се каткад чини суштинска"
Moja komsinica nikad u zivotu nije procitala ni beletristiku a kamoli Umece ratovanja, no opet, pokazuje izvanredno poznavanje i primene tehnika Sun Tzu-a. Ili je zlo naucilo ili su prosto nacini reagovanja istocnog i zapadnog coveka vrlo slicni.
Posto je tu istinu pogresno razumeo, tu su i bulaznjenja akademika o strahu od smrti. Strah od smrti je relativan pojam i menja se promenom okolnosti. U mirnodopska vremena svima je guzica zinula za zivot (smrt je retko dobro => cena visoka). U ratna vremena niko ne mari za zivot (smrt je obilno dobro => cena niska). Zakoni ponude i potraznje vaze kako na istoku tako i na zapadu.
Deo oko "robota" mogu jos i da prihvatim, jer je Borislav Pekic - solidan kriticki mislilac - govorio da su pravi Atlantidjani zapravo ludi ljudi a ovi racionalni su roboti :D
Stoga, psiholozi, psihijatri i slicni su masovne ubice Atlantidjana, sram da ih bude :D
Sto se tice Istoka i Slavise, Slavisa je ili naseo na sovjetofiliju, ili zeli da mi pomislimo da je naseo, ali u svakom slucaju, preporucujem Milanu tekst jednog parije, parije jednog mozda cak i inkvizitora ali sjajnog retorosa, te odumrle vrste na ovim prostorima:
"БОЉШЕВИЗАЦИЈА СРБИЈЕ, СРПСКА ЦРКВА И СРПСКЕ ПАТРИОТЕ"
Post a Comment