Pages

19 September 2014

Penzije i tražnja

Treba li podsticati agregatnu tražnju u Srbiji? Na Tviteru se vodi neka rasprava o tome i jedan argument je da bi smanjenje penzija dovelo do smanjenja tražnje i tako negativno pogodilo ekonomiju.

U maloj zemlji makroekonomska tražnja je slabo relevantna. Kejnzijanci gledaju na tražnju kao na uzrok ponude, kao generator ekonomskog rasta. Ali kako god da podstaknete tražnju, jedan deo domaće tražnje se odliva u uvoz. To je problem čak i u ogromnoj ekonomiji kao što je SAD. Nakon što je tražnja podstaknuta fiskalnim stimulusom i velikim budžetskim deficitima 2009. i 2010., Paul Krugman, veliki proponent politike stimulusa, nije prestajao da žali što dobar deo tražnje odlazi na rastući uvoz i ustvari podstiče kinesku a ne domaću ekonomiju.  Kejnzijanizam ima više smisla u zatvorenoj ekonomiji i to je poteškoća sa kojom su morali da se suoče kejnzijanci počev od samog Kejnsa. Kao i Krugman, Kejns je bio zagovornik slobodne međunarodne trgovine. Ali kao i Krugman, shvatao je da slobodna trgovina, iako sama po sebi jako dobra stvar, kejnzijancima kvari planove.

Što je ekonomija manja to je njen udeo u međunarodnoj razmeni veći i to je kejnzijanska politika manje efektivna, čak i po mišljenju samih kejnzijanaca. Ako vam, kao u Srbiji, više od polovine domaće tražnje odlazi na uvoznu robu, onda budžetskom potrošnjom vi podstičete ekonomije okolnih zemalja. Lepo od nas, ali ne i mnogo pametno.

Ovo ne znači da nema drugih razloga protiv smanjenja penzija -- skoro sam pisao da liberali ne bi trebalo da žure sa napadima na penzionere. Nije jasno da bi u ovom slučaju smanjenje penzija, posebno onih najnižih, oni uopšte trebalo da podrže. Subvencije javnim i drugim preduzećima nejasnih svojinskih struktura bi trebalo da budu prvi na listi za kresanje javnih rashoda, zajedno sa izdacima za jake interesne grupe poput "kulture" i sporta. Ipak, agregatna tražnja ne izgleda mi kao dobar argument protiv smanjenja penzija. Socijalni i razlozi pravičnosti su, ako mene pitate, bolji argument za istu stvar.

4 comments:

Aleksandar Stevanović said...

Logika je da imas trade-off izmedju penzija i subvencija. Penzije dominatno podstiču domaću tražnju, dok subvencije to ne čine, naprotiv.
Međutim, ovo je samo argument za one koji ne vole da čuju moralne razloge, a to je da je potpuno pogrešno da penzioneri koji su zaradili svoje penzije i veliki deo ljudi u javnom sektoru koji trebaju Srbiji finansiraju ludilo od 9000 EUR po radnom mestu, Srbijagas, Sartid i Železnice Srbije i horde novozaposlenih partijaca u javnom sektoru.

kanura said...

@aleksandre

kako to penzije podsticu domacu traznju, a subvencije ne. Ako date nekom penziju on ce da kupi hleb i mleko, ako date nekom partijskom vojniku platu u javnom preduzecu on ce da kupi hleb i mleko.

MMiillaann said...

Smanjiš poljoporivredne subvencije i imaš horde seljaka koji će te mrzeti i tu mržnju raspiriti na ostatak elektorata,preko mas medija.

Smanjiš subvencije Sartidu,FAP-u i imaš horde formalno zaposlenih koji će uraditi isto,razbesneti javno mnjenje(a još si im u Ustavu garantovao debilna prava a la ono na rad,nema veze koliko je to idiotski oni veruju u to),iako
možeš da im isplaćuješ minimalac nekoliko godina a preduzeća pustiš niz vodu i samim tim uštediš nekoliko stotina miliona evra,možda čak i pola milijarde.

Smanjiš subvencije Srbijagasu oni podignu cenu,rezultat još lakše raspireno glasačko telo.EPS isto.

Smanjiš plate i penzije,rezultat isti plus smanjenje budžetskih prihoda jer se i PDV i akcize manje naplaćuju.

Demokratija je zanimljiva onda kad je besplatna,čim se tu pare umešaju ume da se transformiše u mehanizam za isplivavanje gluposti.

Moral nije dobra kategorija za bilo kakvu raspravu o parama,čak i onim budžetskim iako se slažem sa listom prioriteta za skidanje budžetskih rashoda.

Kad se malo bolje pogleda struktura svih naših agregatnih deficita može se lako doći do zaključka koliko tu ne pomaže nikakva računovodstvena gimnastika.

Mi imamo ozbiljan,produktivnošću uslovljen trgovački deficit.
Taj deficit se pokriva kapitalnim suficitom ali struktura tog suficita je blago rečeno katastrofa. Kod nas kapital ne pristiže kao investicije već kao mehanizam za zapušavanje rupa koje će kad-tad opet pući. Veliki deo tog kapitala pristiže spolja kao devizne doznake gasterbajtera,koji uglavnom finansiraju porodičnu sirotinju i kao sredstva za popunjavanje budžeta koji je šupalj decenijama unazad,a koji ne možeš tek tako zakrpiti jer si npr sirotinju oporezovao na rad sa 36+ posto(tek im više od toga ne možeš uzeti) a tajkune si oporezovao minimalno ili nikako i ako pokušaš da ih oporezuješ ništa nećeš dobiti jer koliko god bežanje njihovog kapitala nama nebitno bilo uplašićeš i ono malo velikih stranih ulaganja što je ovde ili planira da dođe(o malim i srednjim preduzetnicima da i ne govorim,koji su najugroženija vrsta i sa pravom najviše mrze vlast,jer sirotinja je neproduktivna pa jeste njihova mržnja dolazi od kombinacije gladnih usta i mrzovolje da preuzmu život u svoje ruke,tajkuni i onako imaju moralnu lestvicu jako nisko a brzina kapitala im je velika mogu otići za sekund i neće se ni najmanje potresti).

Ja rešenje vidim il u promeni države(temeljnoj) il u zameni elektorata novim(poželjno japanskim ili korejskim) a i/ili jedno i drugo će se desiti samo od sebe u konvergentnom procesu kad vreme teži beskonačnosti.

Mad Max Manus said...

Ако ништа друго, бар је аутор имплицитно написао да није либерал :)))

Али ни то не извињава ниво глупости којим се не увиђа директна веза између тзв. пензија (које наравно не би укинуо јер фашизам) и субвенција јавним предузећа.