Pages

10 September 2014

Dve žene koje su spasile zapadnu civilizaciju

Ekstremne formualcije poput ove iz naslova se najčešće uzimaju u figurativnom smislu: kao metafore za izvanredan doprinos određenih ličnosti nekom istorijskom rezultatu ili procesu, retko kad kao doslovna istina. Ja nisam siguran da li i u ovom slučaju govorimo o metrafori ili o doslovnoj istini, ali znam malo drugih slučajeva u kojima uobičajena retorička figura prilazi toliko blizu doslovnoj istini.

Govorimo o dve žene koje su dominantno uticale na slom svetskog komunizma i diskreditaciju socijalizma, te moralnu obnovu vere u kapitalizam. Mislim da nije veliko preterivanje reći da su njih dve u najvećoj meri odgovorne za taj istorijski rezultat. Jedna je umrla tokom 1950ih, uradila šta je uradila u periodu 1945-1948, druga je umrla prošle godine a glavni uticaj na svetsku politku je ostvarila tokom 1980ih. Jedna je (zasluženo) velika svetska zvezda, uzor i model mnogih ljudi koji veuju u liberalizam i kapitalizam, kao i praktičnim političarima koji reformišu socijalističke privrede. Druga je nezasluženo potpuno zaboravljena i nepoznata. U kojoj meri ćete formulaciju da su ove dve žene zaista spasile zapadnu civlilizaciju prihvatiti zavisi od toga u kojoj meri slom komunizma i diskreditovanje socijalizma smatrate najvažnijim sastavnim delom spasavanja zapadne civilizacije u 20 veku. Za mene su te dve stvari gotovo identične te i nemam velikih dilema u karakterizaciji ove dve osobe.

Pođimo od slavne i poznate. Naravno, reč je o Margeret Tačer, ženi koja je sa jedne strane pokazala, po prvi put u 20 veku put iz socijalizma natrag u kapitalizam,  što je verovatno glavni izvor animoziteta koji prema njoj osećaju članovi klase inteligencije, čija je glavna opsesija kroz 20 veka bila da dokažu neminovnost procesa u suprotnom smeru, u raznim oblicima i pod raznim imenima. Među njenim dostignućima su liberalizacija finansijskih tržišta u Britaniji, privatizacija velikog broja državnih monopola, poput nafte, gasa, uglja, avio industrije, autobuske industrije, automobilske induistrije i mnogih drugih, te uništenje moći sindikata javnog sektora i subvencioniranih industrija. Za samo nekoliko godina ona je transformisala Britaniju od "bolesnika Evrope" u svetsku ekonomsku i finansijsku velesilu. Njena pobeda je zacementirana ne samo činjenicom da su liberalizacija i privatizacija postale zvanične politike ogromne većina post-komunističkih reformatora već i levičarskih stranaka na Zapadu, uključujući i britanske laburiste.

Drugi aspekt njenog delovanja gde se može govoriti o tome da je doprinela odlučujuće slomu socijalizma je spoljna politika. Njen nadimak "gvozdena lejdi" je široko poznat i korišćen: ipak, činjenica kako ga je dobila je mnogo manje poznat. Dobila ga je još kao lider opozicione Konzervativne stranke od sovjetskih političara zbog svog "zadrtog", "ideološkog" i "nepragmatičnog" odnosa prema komunizmu. Naime, ona je verovala da treba raditi na slomu komunizma koji je intelektualno i ekonomski bankrotiran sistem, a ne na koegzigstenciji i "konvergenciji" sa njim, što su veliki "mislioci" na Zapadu promovisali kao zvaničnu mudrost do samog kraja. Regan-Tačer alijansa je verovanto odigrala odlučujuću ulogu u demontaži komunizma svojim nepopustljivim stavom, vojnim build upom i podrškom disidentskim krugovima na Istoku. 

Ovde imate vrlo dobar dokumentarni film o Tačerovoj snimljen u Britaniji; iako previše hagiografski za moj ukus, ipak mislim da pogađa jednu od glavnih stvari: činjenicu da je ona bila liberalni revolucionar a ne nikakav "konzervativac", i da su je naprotiv jednako mrzeli levičari i britanska aristokratija i tradicionalni konzervativci. To najbolje možete da vidite ako čitate biografiju Margeret Tačer koju je napisao Charles Moore, tipičan kvazi-aristokratski naduvenko koji misli da ako je od "ića i kolenovića", ako je išao na Iton i ima zamak da je nešto bolji od ostalog puka, i da su on i njemu slični ljudi bogomdani da vladaju, a da su crvenokrvni kmetovi poput Margeret Roberts, ćerke sitnog dućandžije iz Granthama odrasloj u kući bez mokrog čvora, tu da se njima vlada i upravlja a ne da oni imaju neko mišljenje. Šta o ćerki dućandžije iz Granthama može da misli čovek koji sebe ovako opisuje:

I have never eaten a product of McDonald's, drunk Coca-Cola, seen The Sound of Music, watched EastEnders or Coronation Street, worn a T-shirt (as an adult), or been to Disneyanything. I have never bought myself any equipment for playing music, or any musical record, CD or tape, never set a video, or attended a professional football, rugby or cricket match, never had a gin and tonic, sewn on a button, lain on a sunbed, carved a joint or changed a wheel.
Evo šta misli. Opisujući intelektualni profil Margeret Tačer, najvažnijeg i svakako najrevolucionarnijeg britanskog premijera u 20 veku i žene ideja; (ako je išta neodvojiv deo njenog političkog karaktera to je), on kaže :

Strictly speaking, Mrs Thatcher was ill equipped for intellectual battle. Despite her brisk efficiency for which she was renowned, she did not have an intellectually orderly mind; nor did she have an original one. rather than developing the ideas of her own, she was a "stage-door-Johny" for the ideas of others - admiring, overexcited. But, this was not, in fact, a handicap. Alfred Sherman, who at this period, supplied so much of the material, developed his theory about Mrs Thatcher's  intellectual character: "She was not a woman of ideas", he said "she was a woman of beliefs, and beliefs are better than ideas".
Jasno kao dan: mislilac sa Itona se žali što političar nema "originalnih ideja", što u prevodu znači da nema originalnih muljatorskih "public policy" "ekspertskih" rešenja,  nego ima određene fiskne ideje i principe za koje veruje da se mogu univerzalno primeniti. To je tako seljački i nesofistikovano. Od žene koja je rekla da je "ekonomija suviše ozbiljna stvar da bi se  mogla ostaviti ekonomistima" ništa drugo se i nije moglo očekivati. Verovatno ništa više ne vređa i ne provocira samozaljubljenost kvazintelektualnog parazitizma na strateškim mestima nego otvoreno defladiranje vrednosti njihovih usluga za "društvo". S druge strane, možda je problem što Tačer nije imala originalnih ideja poput njenog mentora F.A. Hajeka? Što nije originalni filozofski mislilac? Ako je to kriterijum, koji političar u istoriji je imao "originalnih ideja", osim možda Jeffersona, Madisona ili Calhouna? Jel voljeni Čerčil imao "originalnih ideja" u ovom smislu? Ili čak Gladstone, Tačerkin uzor?

Druga ženska osoba o kojoj govorim je Elizabeth Bentley, bivši obaveštajni kurir NKVDa u Americi sa informacijama o bukvalno celom Sovjetskom obaveštajnom aparatu. U novembru 1945 ona je prebegla, bukvalno ušetavši u njujorški ofis FBI i tokom dva dana i dve noći ispričača im sve o sovjetskoj špijunaži u SAD. Tada je FBI saznao bukvalno sve o Alger Hissu, Harry Dexter Whiteu, Gregory Silvermasteru, i desetinama drugih ljudi zaposlenih u američkoj federalnoj vladi koji su radili za Ruse bilo kao špijuni bilo kao "agenti uticaja".Neposredna posledica ovoga je bilo momentalno rasformiranje celokupnog sovjetskog obaveštajnog aparata u SAD koji se od tog udarca nikad više nije oporavio. Svi kasniji pokušaji špijunaže su bilo mnogo manje efikasni, oslanjajući se na plaćene agente, što je daleko rizičnija i daleko manje efikasna forma uticaja od ubacivanja svojih lojalnih ljudi na visoka mesta u američkoj politici koji odatle ne samo daju poverljive podatke nego utiču na formiranje američke politike u skladu sa sovjetskim interesima. Alger Hiss i Harry Dexter White su bili značajni ne toliko zbog tajnih memoranduma i poverljivih podataka o američkoj vojnoj industriji ili ratnim planovima, nego zbog toga što su sa svojih pozicija mogli da direktno utiču na formiranje američke politike recimo prema Kini, opstruiranjem podrške Čang Kai Šeku i podrškom komunistima, ili uticajem na odluke na Jalti ili u pogledu Nemačke. Posle tog po njih kobnog 7 novembra 1945 komunisti nikad više nisu uspeli da izgrade sličnu kvazi-okupaciju američkih državnih agencija i ministarstava kakvu su nametnuli tokom 1930ih i ratnih godina.

Odijum prema Elizabeth Bentley koji su oduvek osećali pripadnici kaste intelegencije u Americi je vrlo sličan odijumu prema Tačerki, uz dodatak ideološkog bagaža "izdaje" progresivnih ideja. Isti odijum i nepoverenje kakvo su gajili i gaje prema svim ostalim uticajnim otpadnicima od komunizma, poput Solženjicina, Kolakovskog, Đenovezea... Interesantno je da ni feminističke "teoretičarke" koje iskopavaju sve moguće i nemoguće ženske autore i aktere istorije nikad nisu bile mnogo zainteresovane za fakat da je jedan od vodećih članova sovjetskog obaveštajnog aparata bila žena i da je ona dominantno zaslužna za dramatične istorijske promene sredinom 20 veka. Postoje samo nekoliko knjiga napisanih od strane ženskih autora u kojima se ponavljaju iste "informacije" o Bentley, većinu kojih je lansirao svojevremeno KGB, ili pak podaci o njenom alkoholimzmu, kao i za ono vreme, dosta "slobodnom" seksualnom moralu (ovo bi valjda trebalo da je kvalifikuje kao "naprednu", ali nikad ne znaš sa progresivcima na čemu si).

Ako dodamo ovim dvema još tri - Ayn Rand, Elizabeth Paterson i Rose Wilder Lane, koje su praktično održale u životu klasični liberalizam i libertarijanizam tokom 1940-ih i 50ih u Americi, dobijamo interesantan libertarijansko-feministički panteon. Da izvinete na contradictio in adjecto...





19 comments:

Nemanja said...

Iako bih bio hipokrit ukoliko ne bih pohvalio ovako efektan stil pisanja eseja, utoliko sjajniji onima koji su videli mracne prakse i obicaje tvorenja (da ne kazem krivotvorenja) eseja u Srbiji, a bogme i doktorata, moram priznati da se ne bih tako lako odavao idolatriji.

Kako je izmedju genija i ludaka granica je dlaka, tako je izmedju diktatora i "liberalnog revolucionara" vrlo tanka diferencijacija. Mogao bih se kladiti da je aristokrata u njoj video nasminkanog Olivera Kromvela. Ako pogledamo biografije Hajeka, Mizesa i Mengera svi su bili izlozeni drustvenim nauka za razliku od matematicara Kejnsa ili npr. hemicarke Tacer. Moje skromno empirijsko iskustvo kazuje da su matematicki umovi, iz nekog razloga, skloniji diktatorstvu od drustvenjaka.

Drugo, pogledajmo biografiju Margaret Tacer:

"Margaret Thatcher wanted to prevent the creation of a Scottish assembly. She told Conservative MPs to vote against the Scotland and Wales Bill in December 1976, which was defeated, and then when new Bills were proposed she supported amending the legislation to allow the English to vote in the 1979 referendum on devolution".

Moze li sampion liberalizma sebi dozvoliti da gusi slobodu, moze li sampion liberalizma uskracivati pojedinca da sam odlucuje kako ce ziveti, moze li sampion liberalizma sopstvene ideje nametati drugima kao jedine moguce? Kineski narod ima izreku: "Daj coveku ribu i nahranices ga za jedan dan, nauci ga da peca i nahranices ga za ceo život"

Zato je Pinoce mnogo veci liberalni revolucionar od Margaret Tacer. On je krvave cizme diktatora iskoristio da divljem narodu, ogrezlom u socijalizam, omoguci da sam preuzme stvari u svoje ruke reformom politickog sistema. Reformom politickog sistema, a ne privremenim ekonomskim reformama, trajno je resio problem komunizma, jer komunizam je vecinska ideologija i tamo gde dominira tiranija vecine tu stanuje komunizam.

Gnev komunista najbolja je potvrda uspeha generala Pinocea, isto kao sto je gnev Milorada Dodika najbolji dokaz da u BiH vlada princip concurrent majority.

Vladimir said...

Ivane Jankoviću,
Ne znam koje ste godište i da li pamtite šta se desilo 8. maja 1980. godine? Ja ću Vas podsetiti - tog dana je Margaret Tačer, guru liberalizma, došla u Beograd da oda poštu najvećem sinu naših naroda i narodnosti. Tom prilikom je izjavila - "Nestala je jedinstvena ličnost svetske istorije".
Šta ja hoću da kažem? Na Zapadu postoje dve vrste ljudi. Oni koji mrze komunizam i oni koji mrze Rusiju. Od vremena Dizraelija, Englezi očigledno rade sve što je u njihovoj moći da unište Srbe i Srbiju, iz prostog razloga jer smatraju da ćemo pre ili kasnije preći na rusku stranu. Pogledajmo najeksplicitnije primere. Ko je bio protiv stvaranja velike srpske države nakon I svetskog rata? Englezi. Ko je tražio od kneza Pavla da se hrvatsko pitanje reši po svaku cenu? Englezi. Ko je od kneza Pavla tražio da smeni našeg najsposobnijeg premijera Milana Stojadinovića? Englezi. Ko je držao Stojadinovića 7 godina u kućnom pritvoru na Mauricijusu? Englezi. Ko je potom šetao kneza Pavla po Afrikama? Englezi. Ko je organizovao 27. mart? Englezi. Ko je držao u pat poziciji kralja Petra II? Englezi. Ko je izdao Dražu i podržao bandita Tita? Englezi. Ko je krvnički bombardovao civilne ciljeve po Beogradu na uskrs 1944? Englezi.
Inače Đeneralu Draži se pripisuje izjava - "Da nema Engleza, Nemci bi bili najgori narod na svetu."
Gospodine Jankoviću, ne znam za Vas, ali ja mrzim samo komunizam, ne i Rusiju.
Da se vratimo Gvozdenoj Dami. Da li je morala da dođe na Titovu sahranu? Nije. Ali došla je. Odgovorite mi na pitanje: zašto bi premijer države koja se smatra kolevkom demokratije, pri čemu je taj isti premijer i rasni liberal, došao na sahranu jednom klovnu i masovnom ubici, lideru komunističke totalitarne države?
Inače, baš kao što reče Nemanja, Pinoče zavređuje mnogo više poštovanja od Gvozdene Dame. Čile je jedna od retkih država koja nije poslala zvaničnu državnu delegaciju u Beograd na bal vampira, tog 8. maja 1980.

P.S. Ah, da, umalo da zaboravim. Ispravno je ledi, a nikako lejdi. Inače, reč ledi potiče od staroengleske reči "hlefdige" - ženska osoba koja, istina veoma korisno, ali sasvim prozaično, mesi hleb.

Milos Milicevic said...

Nazalost, meni se cini da je taj "spas" bio kratkorocnog efekta. Evropa i US sve vise tonu u levicarsku ideologiju. Kad se malo zadje van konzervativnih i libertarijanskih medija vidi se koliko su Tea Party, UKIP i slicne partije politicki marginalizovane, a koliko je levica i komunizam (zamaskiran u nekakve javno-privatne saradnje) mejnstrim.
Evropi nema spasa dok ne odbaci 1789. i 1968, Rusiji 1917, a Srbiji dok ne odbaci sve od 1944. S toga je Nemanja upravu kad govori o Pinoceu i kako sam stariji smatram da samo tradicionalne snage (ali po mogucstvu sa manje primene sile) poput Pinocea, spanskih Karlista ili De Gola mogu promeniti stvari.
Ono sto je Tacer filozofski bila, kao i Fridman, racionalista i utilitarista. Pokusala je na osnovu ovde dve ideje, kljucne u politickoj levici, dodvori prolevicarskim politicarima i tu je njena greska. Mislim da sloboda (u tradicionalnom smislu) i trziste nikad ne mogu biti bliski levici, niti da se mogu objasniti kao utilitarni i racionalni, jer je takva sloboda zasnovana na slobodnoj volji, teoloskom pojmu, cije postojanje osporava vecina danasnje inteligencije. Trziste isto tako ne mozemo potpuno objasniti, niti se njegova ispravnost moze potpuno dokazati, mi samo mozemo posmatrati i uocavati neke pravilnosti, a nacelo pozitivizma uprosceno jeste da je ispravno samo ono sto se moze racionalno objasniti i dokazati. Utilitarista se zalaze za odredjene politike dokle god ona donosi pozitivne efekte, ali posto on nema moc proricanja, niti su svim ljudima iste teznje, nadje se u problemu. Tacerovoj je mozda ekonomska efikasnost bila vrhovna vrednost, ali drugima nije.
Sve u svemu, posmatrajuci slavnu tradiciju anglosaksonske misli, Hjuma i Berka, koji su odbacili apstrakciju i racio kao orudje za formiranje drustvenih institucija u korist tradicije, Tacer mi jos dodje kao levi cinilac u prici.

Navuhodonosor said...

Interesantan dokumentarac:
Cold War - Spies (1944-1994)

Navuhodonosor said...

Svi kasniji pokušaji špijunaže su bilo mnogo manje efikasni

Ne razumem se baš nešto u istoriju, ali koliko ja znam, SAD su detonirale svoju prvu atomsku bombu 1945, a SSSR 1949. godine; moje pitanje je kako je SSSR došao do nacrta za atomsku bombu? Preko nekih špijuna u SAD, zar nije tako? A i čovek koji je vodio projekat Menhetn, Robert Openhajmer, bio je komunista, zar nije tako?

MMiillaann said...

Koji je smisao glupavog pitanja dal više poštovanja zaslužuje Tačerova ili Pinoče? Nisu živeli ni na istom kontinentu,niti u istoj kulturi zato su im i metode bile drugačije. Jel Tačerova kriva danas kad sve ove kvaziekspertske kreature degradiraju i GB and the rest of the world?

Pitanje mi je na liniji dal je za razvoj fizike zaslužniji Njutn ili Ajnštajn,a to jadno moralno relativizovanje može i da se okrene. Jel je za(svojedoban) uspeh komunizma zaslužniji Staljin ili Tito i jel ovog drugog malo manje mrzimo jer je mnogo manje ljudi pobio?

Ni Englezi niti bilo ko drugi nas nije mrzeo jer smo inherentno rusofiličan narod,već su Rusi bili kao perjanice komunizma simbol istog a mi kao njihovi večiti kučići posredni(samo mnogo manji i manje bitni) simbol istog tog komunizma koga smo takođe maksimalno srčano nametali,kako sebi tako i drugima a na koncu ako su nas i makar posredno mrzeli kao komunjare one prave,jesu li možda pogrešili? Nismo bili komunisti 5 decenija? Give me a break...

Osobina svih malih ljudi i naroda je da im je za sopstvene nedaće uvek neko drugi kriv,od Arktika do Antarktika. Postavlja se pitanje jel uopšte išta drugo u životu rade ti zli engleski političari sem što nas i još koji malin milion naroda i inih izgubljenih duša gledaju da zajebu?

,, Mi sad svi znamo,hoćemo slobode i da smo svoji u rođenoj kući. Slobode dobro,ali to nije voće koje zrelo pada u šešir ma kome"
Veljko Petrović

Nema druge odgovornosti do samoodgovornosti. Primeri Nemačke,Japana,Južne Koreje nakon velikih poraza u velikim ratovima ubedljivo to dokazuju. Kad su morali da se samopeispitaju shvatili su da su sami sebi najkrivlji za sve nedaće.

Nemanja said...

Potrudicu se jos da pojednostavim kako bi mogao shvatiti nas ostroumni Milan

Nije zlato sve sto sija, rece Viljem Sekspir, a ja kazem:

Svi liberali jesu borci za slobodu, ali svi borci za slobodu nisu liberali!

Bejase nekada davno jos jedan borac za slobodu, jos jedan spasilac zapadne civilizacije, jos jedan mucenik na oltaru vecne slave. Zvase se Leonida. Pa stoga, mi, neduzne zrtve kulta licnosti, trebamo (opet) obozavati licnost spartanskog kralja, ispijati svinjsku krv, rigorozno trenirati od najmladjih dana, frljati nejac preko litica, odavati se homoseksualizmu, uobicajenom medju spartanskim vojnicima, ne bi li, konacno, podrazavanjem dostigli uspeh u borbi za slobodu? Nije li sminkanje Leonide u liberala groteskno?

Ne treba valjda Murray Rothbard da nas opominje:

"Thatcherism is all too similar to Reaganism: free-market rhetoric masking statist content"

Dakle, poredjenje Tacerove i Pinocea vazno je zbog mimikrije. Mnogi danas oblace naseg valiju u haljine, a njemu, onako gorostasnom, one nikako ne stoje..

Vladimir said...

@MMiillaann

Da ne bismo i dalje šiljili patku bez potrebe. Odgovorite mi zašto je Čerčil smenio vladu Božidara Purića (odrekavši se đenerala Draže), postavio Šubašića, i na kraju za vladara Jugoslavije priznao komunističkog bandita Tita? Zašto je Margaret Tačer bila na sahrani tog istog komunističkog bandita?

MMiillaann said...

Tita je priznao kao vladara jer mu je to bilo u interesu da bi sjebao Nemce,gerilski pokret komunista pred kraj rata je bio mnogo jači od partizanskog(iz širokog spektra razloga ali kao prevashodni bih istakao činjenicu da je uspevao da neobrazovani plebs lakše kumulira u svoje redove prosto jer nije bio nacionalno isključiv,naprotiv obrazovao je svenacionalnu koaliciju protiv jasnog okupatora a kriviti taj plebs za ideološko nerazumevanje posledica dolaska tih komunista na vlast može samo onaj ko prenebegava podatak da je svega 10 posto predratnog stanovništva Kraljevine imalo više od osnovne škole).
Čerčilu je mnogo veća opasnost dolazili od hordi nacističkih Švaba koje su ga svakodnevno bombardovale,nego od neke labave daleke opasnosti da neka nebitna Jugoslavija postane crvena despotija.

Tačerova iz istog razloga,bilo joj je u interesu. Misliš da nije znala ko je Joža Šepavi?Znala je bolje od svih nas,nego je na taj način iskazivala poštovanje prema višedecenijskom vođi jedne njoj bitne države koja joj je pomogla u odbrani od crvenih naoružanih hiljadama nuklearki,a i njenoj državi nije bilo u interesu da se sukobljava sa svakim narodom po vasceloj planeti.

Dve poente,opširnije od ovih konkretnih opažanje.
Prvo unutrašnja politika nije isto što i spoljna. Tamo gde su granice države,tj granice na monopol sile jako se opreznije korača,bar u mirnodopsko vreme. Not a place to be fully sincere već bolje biti oprezan.

Druga koju sam već provukao. Mislim da bar na blogu koji je oreol liberalizma i individualizma nema potrebe dokazivati da su manje više svi ljudi uglavnom rukovođeni sopstvenim interesima,ma šta u javnosti porpagirali. istina svi političari mnogo lažu i prde nešto čitavom nizu poženjih idealizacija,ali ponašaju se onako kako im (trenutno il dugoročno) je u interesu,bez neke bezuslovne empatije naročito van granica svoje države

pest said...

Zapadna civilizacija je gadura.

Nemanja said...

Zivela Persija, prapostojbina nase ruske konkubine pardon komentatora pest, koji ocito nije cuo za crnogorsku izreku: Ne udruzuj se s onim s kim se ne mozes pocupati

Vladimir said...

@MMiillaann

"Tita je priznao kao vladara jer mu je to bilo u interesu da bi sjebao Nemce,gerilski pokret komunista pred kraj rata je bio mnogo jači od partizanskog(iz širokog spektra razloga ali kao prevashodni bih istakao činjenicu da je uspevao da neobrazovani plebs lakše kumulira u svoje redove prosto jer nije bio nacionalno isključiv,naprotiv obrazovao je svenacionalnu koaliciju protiv jasnog okupatora a kriviti taj plebs za ideološko nerazumevanje posledica dolaska tih komunista na vlast može samo onaj ko prenebegava podatak da je svega 10 posto predratnog stanovništva Kraljevine imalo više od osnovne škole).
Čerčilu je mnogo veća opasnost dolazili od hordi nacističkih Švaba koje su ga svakodnevno bombardovale,nego od neke labave daleke opasnosti da neka nebitna Jugoslavija postane crvena despotija."

Netačno. Naseli ste toj istoj komunističkoj propagandi za koju tvrdite da joj je naseo "neobrazovani" plebs. Osim što ste napravili nesvesni (ili svesni?) lapsus u pisanju, niste ni čitali moje komentare.
Na prostorima bivše Jugoslavije su postojale dve gerile. Koje su bile potpuno nevažne za ishod II svetskog rata. Jedina akcija koja je imala smisla u širem kontekstu jeste akcija ometanja nemačkog snabdevanja na pruzi Beograd-Niš-Solun. Naime, u severnoj Africi se vodio rat intendantura. Pustinjska lisica je izgubila bitku, a Draža je dobio nekoliko odlikovanja. Ponavljam, Tita su podržali i Staljin i Čerčil, svaki iz svog razloga. Staljin Tita, zato što ga je on tu i postavio. Čerčil Tita, ponavljam - iz prostog razloga što Englezima nije odgovarala snažna, demokratska, kapitalistička Srbija u istoj takvoj Jugoslaviji.
Dve poente, opširnije od ovih konkretnih zapažanja.
Zabole me kurac što je Margaret Tačer "spasila zapadnu civilizaciju", a pritom je podržavala nekog ko je upropastio moju državu.
Vi ste dokaz da ljudi sa osnovnom školom poseduju manjak arogancije, a višak obrazovanja.

MMiillaann said...

Vladimire,

Kralj je takođe podržao Tita,učili su te i to u školi(pobede na Sotonom radi),proveri malo neke podatke umesto što nagomilavaš masu nekih nepovezanih činjenica. Zavađenih frakcija na tlu Kraljevine je u jednom trenutku bilo 16 il 17.

To je posledica manije veličine koju su ti slavjanoserbski vospitači usadili u glavu pa sad misliš da je svemir u stvari srbocentričan i nije ti jasno kako nekog belosvetskog političara može da zabole za nas koji smo statistička greška kao društvo i država(od početka do dan danas).

Ako si nekad malo provirio van Srbistana i zaista popričao sa nekim prosečnim Englezom il Rusom(na njihovom terenu) znao bi da nas ne bi na globusu našli ništa lakše nego Tadžikistan,to što ti misliš drugačije je tvoje pravo da umišljaš ono što nije istina.

Tek koliko engleske političare zabole kurac za tebe(i tebi slične) je priča za sebe,samo oni su na čelu vojnog pakta koji ima blizu 10 hiljada nuklearki pa su samo malčice važniji(i sebi i drugima) od vas besnih i socijalno frustriranih naoružanih nepojmljivo opasnim oružjem zvanim tastatura.

Tvoja država(a i nas još nekoliko miliona jedinki sposobnih i sa pravom na sopstveno mišljenje) je uvek bila nebitna i uvek će biti iz razloga koji ne mogu stati u jednu rečenicu(mada ti je bilo dovoljno da pažljivo čitaš ovaj blog ako ništa drugo).

Arogancija nije argument. Činjenice jesu a one imaju čudnu osobinu da se vrlo često nekome ne sviđaju,naročito kad taj neko pokušava da negira realnost.

Nećeš biti predsednik Amerike niti UK kancelar. Nećeš biti čak ni predsednik il premijer Srbistana(što je tek neprejebivo precenjen i besciljan posao). Nećeš verovatno biti ni predsednik odbora za doček nekog umišljenog srpskog političara u sopstvenoj mesnoj zajednici.

Idi pojebi nešto. Učini male stvari samo tebi bitne. Sreću čine male stvari,a žestiti se na to što neko u svetu nije posvetio 25 sati dnevno brinući i negujući tvoju Otadžbinu je krajnje bespredmetno.

Škola koju je moja malenkost završila je za tebe i tebi slične svemirska galaksija udaljena toliko da čak ni svetlost njena ne dopire do anarhično-poplašene mase sivih ćelija koju nazivaš mozgom.

Na kraju,sva ova vređanja sam uoptrebio kako bi razumeo da argumentum ad hominem nemaju naučnu rigoroznost i da ne truješ ovaj mali intelektualni kutak svojom gomilom frustracija,već da ako umeš istakneš nešto što ima opštiju važnost od kiselih krastavaca u tvom špajizu.

Vladimir said...

@MMiillaann

Možemo da se nađemo negde, pa da se lepo ispričamo?

charlie said...

@Vladimir

Neznam zašto očeš da pričaš sa MMiillaannom. Pa vidiš da nema argumenata i onda lupeta o svemu i svašta. On je speaker no2;)

Vladimir said...

@charlie

Pozdrav za četnike iz Slovenije! Kada ćemo da se ujedinimo? :)

MMiillaann said...
This comment has been removed by the author.
charlie said...

@Vladimir

Hmm, ja nisam za četnike, a isto nisam i za partizane;) A baš čudno da me nije MMiillaann zbog tvog komentara več označio za četnika ili šta več on misli da sam ja:)

Vladimir said...

Ivan Jankovic piše:
"Ili čak Gladstone, Tačerkin uzor?"

Milos Milicevic piše:
"Ono sto je Tacer filozofski bila, kao i Fridman, racionalista i utilitarista. Pokusala je na osnovu ovde dve ideje, kljucne u politickoj levici, dodvori prolevicarskim politicarima i tu je njena greska. Mislim da sloboda (u tradicionalnom smislu) i trziste nikad ne mogu biti bliski levici, niti da se mogu objasniti kao utilitarni i racionalni, jer je takva sloboda zasnovana na slobodnoj volji, teoloskom pojmu, cije postojanje osporava vecina danasnje inteligencije."

Gladstone je pisao:
"Onaj ko ne veruje u Božije otkrovenje taj ne zaslužuje da se bavi politikom."