Nisam pisao o 100 dana vlade, prosto je reč o jednoj istoj vladi koja je svoje konture dobila u decembru 2012. godine, hrabrim, ali ispostaviće se neiskrenim postupkom. Od tog decembra 2012. godine, de facto je sve isto, tako da je 100 dana aktuelne vlade samo 100 dana vlade u kojoj de facto i de jure nije raspolućeno. Niti se SPS protivio reformama, niti je URS imao ikakve snage da tera vodu na svoju vodenicu.
Moje mišljenje vezano za ekonomsku politiku je da se ne nadam da ćemo imati ni R od reformi, ni R od rasta, ni P od prosperiteta. Iz prostog razloga što te osetljive biljke ištu tačno određeno tle da bi rasle i da bi se razvijale. Takođe, mislim da je analitika prilično beskorisna jer razlozi mog pesimizma ne leže u sferi operativnog (gde je takođe loše), nego u sferi strateškog.
Za ovih 20 meseci nismo videli išta drugo osim nastavka politika koje su vaspostavile DS&URS uz nešto veću prilježnost kada je reč o nadi da postoje spasitelji iz inostranstva poput Harija Al-Potera ili baćuške Gandalfiča. Malo je učinjeno da se poslovno okruženje u Srbiji popravi, da nam država postane troškovno efikasnija i lepša za biznis. U suštini, kroz uspostavljanje jače forme lične vlasti nego u vreme Borisa Tadića nastavljeno je urušavanje ionako zakržljalih institucija tržišne privrede i institucija države. Kako u takve države, koje se često nazivaju provizorijumima ili banana državama, niko ne želi da ulaže ako mu se ne ponude netržišne koristi, nastavilo se šminkanje privrednog mrtvaca kroz davanje budžetskih sredstava, umesto izvođenja reformi. Da reforme zavise samo od toga koliko se iste obećavaju, mi bi zaista bili šampioni reformi. Futur i dalje dominira, a zli prethodnici su krivi.
Fenomen lične vlasti koji ima konture putinizacije je višestruko promašen koncept, barem sa stanovišta ekonomskog rasta i prosperiteta. Srbija liči na Rusiju, koliko i mango na krokodila - niti ima atomsko oružje, niti je bilo kome bitna u svetu, niti je izvoznik energenata i ruda. Rusija može da plati cenu neefikasnog privrednog sistema i raznovrsnih egzibicija, Srbija ne može. Rusija nije u dugovima, Srbija je na pragu da postane parija svetskog finansijskog tržišta. Posebnu dozu problema stvaraju konstantni obrti oko toga ko su dobri, a ko loši momci, što je loše ako idete putem lične vlasti jer je jedina prednost iste u očima privrednika ako obezbeđuje predvidljivost i brzo rešenje problema.
Nastavljeno je dalje urušavanje javne administracije kroz metastaziranje nesposbnosti i nekompetentnosti na gotovo svim nivoima. Najjača stranka u vladi je bila svesna da ima ozbiljne kadrovske probleme, ali nije mnogo učinila da tu za nju gorku činjenicu značajno izmeni u svoju, odnosno u korist Srbije. Tek nas čekaju posledice ovakvog ponašanja koje će isplivavati kako u redovnim, tako i u vanrednim okolnostima - od nesposbnosti da se ošiša trava i zapraše komarci do vođenja velikih sistema. Uz ovu negativnu selekciju, prirodno ide priča o tome da smo mi kao društvo nesposobni da vodimo sami sebe i da je najprirodnija stvar da budemo najamni radnici za sitne novce u sopstvenoj zemlji, pa čak i da nas pustinjske države imaju učiti o poljoprivredi (ne Izrael).
Dakle, neće biti bolje. Ni za godinu, ni za dve, ni za 50 godina sa ovakvim ekonomskim politikama i ovakvim promišljanjem o društvu. Gotovo je izvesno da će se jedna velika istorijska šansa pretvoriti u jedan veliki promašaj u nizu promašaja Srbije koje će na kraju ostaviti razoreno društvo u stanju unutrašnjeg konflikta, bez snage da izađe iz spirale propadanja. Dodatno je loše što u parlamentu Srbije postoji zaista poslanika koji se mogu nabrojiti na prste jedne ruke koji jesu zdrava alternativa trenutnom putu i koji tu alternativu saopštavaju. Van parlamenta je bolje, posebno kod stranaka koje nisu ispale iz statusa parlamentarnih nego su start-ups.
Dobra strana ovih 20 meseci je što vodimo razumnu spoljnu politiku. Što uglavnom ispunimo što obećamo. Što Srbija ima mentore u SAD i EU, a mnogo manje u Rusiji i što smo odustali u praksi od groteskne ideje o neutralnosti zemlje koja nije imala ni principe u politici, ni opremljenu vojsku da može braniti svoju slobodu. Ako dobijemo Srbiju na Zapadu, ova vlada neće biti potpuni promašaj u svim segmentima. To će biti nešto što će nam ostati za budućnost. Za sada pre kao banana država na Zapadu, nego kao partner Zapada, a ovo prvo je verovatnije isključivo zbog sopstvenih odluka o uređenju Srbije.
Moje mišljenje vezano za ekonomsku politiku je da se ne nadam da ćemo imati ni R od reformi, ni R od rasta, ni P od prosperiteta. Iz prostog razloga što te osetljive biljke ištu tačno određeno tle da bi rasle i da bi se razvijale. Takođe, mislim da je analitika prilično beskorisna jer razlozi mog pesimizma ne leže u sferi operativnog (gde je takođe loše), nego u sferi strateškog.
Za ovih 20 meseci nismo videli išta drugo osim nastavka politika koje su vaspostavile DS&URS uz nešto veću prilježnost kada je reč o nadi da postoje spasitelji iz inostranstva poput Harija Al-Potera ili baćuške Gandalfiča. Malo je učinjeno da se poslovno okruženje u Srbiji popravi, da nam država postane troškovno efikasnija i lepša za biznis. U suštini, kroz uspostavljanje jače forme lične vlasti nego u vreme Borisa Tadića nastavljeno je urušavanje ionako zakržljalih institucija tržišne privrede i institucija države. Kako u takve države, koje se često nazivaju provizorijumima ili banana državama, niko ne želi da ulaže ako mu se ne ponude netržišne koristi, nastavilo se šminkanje privrednog mrtvaca kroz davanje budžetskih sredstava, umesto izvođenja reformi. Da reforme zavise samo od toga koliko se iste obećavaju, mi bi zaista bili šampioni reformi. Futur i dalje dominira, a zli prethodnici su krivi.
Fenomen lične vlasti koji ima konture putinizacije je višestruko promašen koncept, barem sa stanovišta ekonomskog rasta i prosperiteta. Srbija liči na Rusiju, koliko i mango na krokodila - niti ima atomsko oružje, niti je bilo kome bitna u svetu, niti je izvoznik energenata i ruda. Rusija može da plati cenu neefikasnog privrednog sistema i raznovrsnih egzibicija, Srbija ne može. Rusija nije u dugovima, Srbija je na pragu da postane parija svetskog finansijskog tržišta. Posebnu dozu problema stvaraju konstantni obrti oko toga ko su dobri, a ko loši momci, što je loše ako idete putem lične vlasti jer je jedina prednost iste u očima privrednika ako obezbeđuje predvidljivost i brzo rešenje problema.
Nastavljeno je dalje urušavanje javne administracije kroz metastaziranje nesposbnosti i nekompetentnosti na gotovo svim nivoima. Najjača stranka u vladi je bila svesna da ima ozbiljne kadrovske probleme, ali nije mnogo učinila da tu za nju gorku činjenicu značajno izmeni u svoju, odnosno u korist Srbije. Tek nas čekaju posledice ovakvog ponašanja koje će isplivavati kako u redovnim, tako i u vanrednim okolnostima - od nesposbnosti da se ošiša trava i zapraše komarci do vođenja velikih sistema. Uz ovu negativnu selekciju, prirodno ide priča o tome da smo mi kao društvo nesposobni da vodimo sami sebe i da je najprirodnija stvar da budemo najamni radnici za sitne novce u sopstvenoj zemlji, pa čak i da nas pustinjske države imaju učiti o poljoprivredi (ne Izrael).
Dakle, neće biti bolje. Ni za godinu, ni za dve, ni za 50 godina sa ovakvim ekonomskim politikama i ovakvim promišljanjem o društvu. Gotovo je izvesno da će se jedna velika istorijska šansa pretvoriti u jedan veliki promašaj u nizu promašaja Srbije koje će na kraju ostaviti razoreno društvo u stanju unutrašnjeg konflikta, bez snage da izađe iz spirale propadanja. Dodatno je loše što u parlamentu Srbije postoji zaista poslanika koji se mogu nabrojiti na prste jedne ruke koji jesu zdrava alternativa trenutnom putu i koji tu alternativu saopštavaju. Van parlamenta je bolje, posebno kod stranaka koje nisu ispale iz statusa parlamentarnih nego su start-ups.
Dobra strana ovih 20 meseci je što vodimo razumnu spoljnu politiku. Što uglavnom ispunimo što obećamo. Što Srbija ima mentore u SAD i EU, a mnogo manje u Rusiji i što smo odustali u praksi od groteskne ideje o neutralnosti zemlje koja nije imala ni principe u politici, ni opremljenu vojsku da može braniti svoju slobodu. Ako dobijemo Srbiju na Zapadu, ova vlada neće biti potpuni promašaj u svim segmentima. To će biti nešto što će nam ostati za budućnost. Za sada pre kao banana država na Zapadu, nego kao partner Zapada, a ovo prvo je verovatnije isključivo zbog sopstvenih odluka o uređenju Srbije.
15 comments:
Sto meris vreme od decembra 2012? Ta vlada je formirana u julu, avgustu, tako nesto...
Od hapsenja Miskovica. Tada se rodio pravi PPV, do tada je bio malo bitniji od ostalih u vladi.
A, OK, kapiram. :)
Gotovo sam siguran da Zeljka ne salje negativne signale Radulovicev um posednuo bi vecinu blogera a ovako se mora zadovoljiti samo sa Aleksandrovim :D
Salu na stranu, tekst je vrlo realan pogled na stanje stvari, a Dzordz Orvel je ljude koji vide realno stanje stvari, u Zivotinjskoj farmi, krstio Magarcima. Cini mi se da u Srbiji postoji oko 200.000 magaraca.
Inace, poslednja desavanja potvrda su da je Dzejms Medison bio u pravu kada je glagoljio o definiciji tiranije. Dok ugnjetene mase emocionalno dozivljavaju ubistvo jedne Tijane Juric policija pretrazuje bazne stanice o kretanjima vlasnika mob. telefona i sahranjuje 7 miliona prava na privatnost u Srbiji. Sa druge strane, popecitelj poziva na vesanje osumnjicenih dok na vesanje poziva popecitelj drugi, ali slobodnih ljudi koji idu na ratista da ginu za novac jer ga u Srbiji ne mogu zaraditi.
Ali, drzava se mora postovati jer drzava to sam ja.
Gluposti! Siguran sam da će ekonomija opet krenuti napred, baš kao u periodu između 2000. i 2008, znam da neće biti nekih naročito radikalnih strukturnih, tržišnih, institucionalnih reformi, ali to uopšte ne znači da je nemoguće očekivati godišnju stopu rasta od 5% ili više.
Recimo, ovde možete videti i čuti kako su rasli IT izdaci u Srbiji od 2001. do 2008. - stopa rasta na godišnjem nivou je bila 15%.
GDP per capita ce nam rasti 5% godisnje ako svake godine iselimo negde 300.000 ljudi (u svakoj narednoj godini sve manje zbog degresije). Moze ova brojka da bude manja, posto ce unistenje zdravstva i smanjenje penzija imati efekte na umanjenju imenioca u GDP p.c.
I nije Srbija jedina koja tako tapka godinama, nego ne valja sto tapka na niskom nivou.
"Što Srbija ima mentore u SAD i EU, a mnogo manje u Rusiji i što smo odustali u praksi od groteskne ideje o neutralnosti zemlje koja nije imala ni principe u politici, ni opremljenu vojsku da može braniti svoju slobodu."
Када овако пише Александар Стевановић, шта онда очекивати од осталих?
Na temelju ovakvih analiza moglo bi se postaviti niz pitanja o kvalitetu političkog proizvoda koji nam stranke plasiraju.
Najpre ono što je čudno a upadljivo jeste da je bar delovalo da je u zadnje vreme,pre dolaska na vlastu ppv bar čitao nešto iole smisleno,a ne kao i većina matorijih političar čije ekonomskog znanje je počelo i završilo se na Marksovom Kapitalu.
Po mom sudu problem je što se u svim demokratijama a pogotovo našeg provincijalnog tipa na vlast dolazi prostim urlanjem tipa -ako ja ne budem na vlasti,propast...znači može se razlučiti koliko toliko nečiji nivo obrazovanosti o tekućim problemima ali to neretko nije u korelaciji sa tim dal je ta osoba,stranka sposobna išta da uradi. Još bolji primer je Pajtić iz DS-a koji populizam koristi kao jedini alat svog političkog delovanja,slušao sam nekoliko njegovih govora i vrlo brzo mi je fizički pripala muka,jer kad čovek priča šta su sve oni ,,uradili" to priča sa tonom kao da su dedovinu trošili a ne novac poreskih obveznika.
Drugi problem je što za razliku osoba iz sveta biznisa(preduzetnici koji imaju koliko toliko velike kompanije) političari nemaju osećaj koliko je bitan kvalitet ljudi u radnom okruženju(savetnici). Zato i traže samo ,,osobe od poverenja" a la dr Neša Stefanović i ini...povremeni ispadi paranoje ppva to najbolje dokazuju.
Postoji još i koja olakšavajuća okolnost za sve naše političare a to je da kolektivistička društva inherentno supresuju svaku vrstu ekonomske konkurencije kao najfundamentalnijeg resursu ka povećanju produktivnosti ekonomije jedne zemlje(GDP). To je sistemska greška koju oni ne mogu da prevaziđu. U anglosaksonskom svetu je to kulturni model,u Kini je konkurencija prosto posledica broja ljudi a provincijalske prćije najčešće nemaju uopšte ni potrebu za konkurencijom,jer im je lepo,ušuškani su u svojoj nebitnosti samo problem nastaje kod halavih očiju,kad vidiš da neko drugi radi nešto mnogo bolje a samim tim i zarađuje i troši mnogo više pa se misli odmah da možemo i mi isto to...
Sem toga problem u našem kulturnom modelu je što nam je u procesu obrazovanja glava napunjena idejama o grandioznosti,časove istorije neću ni da spominjem a sa geografije se sigurno većina vas seća priča kako smo mi na idealnom mestu i još mali milion idealnosti koji nikako da se pretvori u idealnu državu. Kao posledica toga većina individua nije shvatila značaj trgovine sa svetom kao drugog fundamentalnog uslova,pored konkurencije,kao ostvarivanju rasta GDPa.
Svo vreme pričam o rastu produktivnosti,tj GDPa jer je osnovna svrha reformi ta,podizanje standarda građana. Koliko je nekad površno znanja lošije i od neznanja pokazuje upravo ppv kad možda i razume bitnost konkurencije u ekonomiji ali radi birača ide i spasava preduzeća koja je nužno podhitno prisilno likvidirati,u restrukuiranju,koja samo zarobljavaju važne ekonomske resurse i dodatno dolivaju ulje na jaku vatru gluposti prosečnog birača...itd,itd da ne spominjem kulturu nepoštovanja najelementarnijih pravnih normi,društvo u kojem pojam privatne imovine ima isti značaj kao i 13o prase...
"Dobra strana ovih 20 meseci je što vodimo razumnu spoljnu politiku."
I Milan Nedić je vodio razumnu spoljnu politiku. I Tito je vodio razumnu spoljnu politiku. I šta sa tim?
Vladimire, Nedic je vodio i razumnu unutrasnju politiku. Potamanio komuniste, a i zemlja je imala hrane. E sad sto su ovi onda pokrali tu hranu i poslali u Albaniju, a usput poubijali 2/3 burzoazije, uselili se u njihove stanove, a danas se nazivaju Gradjanskom Srbijom, to je druga prica.
Nego mene zanima da li iko smatra da je dovodjenje nestranackih licnosti na celo ministarstva dobar potez, posto je to bila cela poenta ove vlade? Nije sporno da neke od tih licnosti zaista imaju dobre ideje i razvojni put koji pozitivno govori o njihovoj strucnost. Medjutim vecina njih nema iskustva sa barom krokodila zvanom politicka scena Srbije. Mislim da je daleko bolje njih staviti za savetnike, a na celo ministarstva staviti nekog ko moze da pokaze zube kada ideje strucnjaka treba sprovesti u delo.
@Milos Milicevic
Moj komentar je bio upućen autoru bloga, a ne Vama. Budući da se autor nije oglasio, meni nije jasno kako on misli da na sledećim izborima glasam za njegovu stranku. Ako sledećih izbora bude, razume se.
Elem, kad ste se već javili da nastavimo. Nedić je vodio užasnu unutrašnju politiku. To se najbolje vidi na primeru Radana Grujičića, šefa IV odeljenja za borbu protiv komunista. On, grešnik, kada je uhvatio Rankovića, tukao ga je drškom od pištolja u glavu. Greška je u tome što je upotrebio pogrešnu stranu pištolja.
Vladimire,
iole pametna spoljna politika je bolja nego idiotska posljna politika, ako je aktuelna vlada krenula da unistava privredu svim svojim neznanjem. Ne treba nam jos da se ponovo vratimo guslarskoj politici rata sa celim svetom. Lose je sto beli svet zbog te Srbima nesvojstvene uracunljivosti zmuri na rusenje vladavine prava i institucija, barem dok ne resi svoju balkansku agendu.
A za koga ce te glasati je vas izbor, ja vas necu p2p ubedjivati da od DJB nema boljih, pametni ste da sami dodjete do zakljucaka.
Šta Vam znači "p2p"?
peer to peer
Danas je jedan poslanik SNS u Skupštini rekao da je privreda Srbije u prošloj godini ostvarila rast od 2,5%, dok je region ostvario rast od svega 1,5%. I IT izdaci su porasli za 5%.
Post a Comment