Kopiram jedan stari post o uzrocima Prvog svetskog rata:
Pre rata u Iraku nafta je koštala $25, sada košta $100. Ali otkud znamo da je baš rat a ne neke druge stvari doprinele rastu cene nafte? Ne znamo, ali možemo sa velikom sigurnošću tvrditi na osnovu cena naftnih fjučersa pre rata -- a ovaj izvor kaže da su one za celu deceniju bile oko $25. To ne znači samo da se nije očekivao rast cene nafte, nego da se na tržištu nije očekivao ni rat.
Već smo dosta pisali o sposobosti kladionica i berzi da predvide buduća kretanja, ali gledanje u očekivanja tržišta je takođe i sjajan način za razumevanje istorije. Još uvek se nedovoljno koristi, ali jedan dobar primer je ova knjiga Nialla Fergusona. Znate kako smo u školama učili da je Prvi svetski rat nastao zbog interesa velikih sila za novom preraspodelom teritorija, kako se rat dugo zakuvavao i kako je Principov atentat bio samo neposredan povod, dok su politički i istorijski uzroci bili mnogo dublji. Drugim rečima, do opšteg rata je tih godina ionako moralo da dođe. (To nije naš specijalitet nego uobičajeno razumevanje Prvog svetskog rata u svetu.)
Niall Ferguson međutim gleda kretanje berzanskih indeksa iz 1914. i pre toga. Period pre Prvog svetskog rata je ustvari jedan od najmirnijih i najproduktivnijih u istoriji, doba slično današnjoj globalizaciji gde su međunarodna trgovina i strane investicije rasle kao nikad pre. Glavni berzanksi indeksi u Evropi nisu pokazivali nikakvu zabrinutost investitora, naprotiv, rasli su. Da su postojale političke napetosti, budite sigurni da bi berze prve reagovale -- kao što i Beogradska berza reaguje kad Toma Nikolić na dva dana postane predsednik skupštine. Ali niko u Evropi nije dezinvestirao do samog početka rata, pa i posle toga. Indeksi nisu pali ni posle sarajevskog atentata, krenuli su malo nadole tek pošto je Austrija napala Srbiju, a čak se i onda nisu strmoglavili nego padali postepeno sa ulaskom jedne po jedne države u rat. Istoričari su posle rata ispričali priču kako je sve to bilo očigledno, neminovno, kako su znali da se to mora dogoditi. Ali eto, podaci pokazuju da investitori nisu znali. A ako oni koji ulažu svoje pare nisu videli rizik, verovatno nije niko.
Na kraju ispada da je najbolje tumačenje početka Prvog svetskog rata koje ćete naći -- ovo.
Pre rata u Iraku nafta je koštala $25, sada košta $100. Ali otkud znamo da je baš rat a ne neke druge stvari doprinele rastu cene nafte? Ne znamo, ali možemo sa velikom sigurnošću tvrditi na osnovu cena naftnih fjučersa pre rata -- a ovaj izvor kaže da su one za celu deceniju bile oko $25. To ne znači samo da se nije očekivao rast cene nafte, nego da se na tržištu nije očekivao ni rat.
Već smo dosta pisali o sposobosti kladionica i berzi da predvide buduća kretanja, ali gledanje u očekivanja tržišta je takođe i sjajan način za razumevanje istorije. Još uvek se nedovoljno koristi, ali jedan dobar primer je ova knjiga Nialla Fergusona. Znate kako smo u školama učili da je Prvi svetski rat nastao zbog interesa velikih sila za novom preraspodelom teritorija, kako se rat dugo zakuvavao i kako je Principov atentat bio samo neposredan povod, dok su politički i istorijski uzroci bili mnogo dublji. Drugim rečima, do opšteg rata je tih godina ionako moralo da dođe. (To nije naš specijalitet nego uobičajeno razumevanje Prvog svetskog rata u svetu.)
Niall Ferguson međutim gleda kretanje berzanskih indeksa iz 1914. i pre toga. Period pre Prvog svetskog rata je ustvari jedan od najmirnijih i najproduktivnijih u istoriji, doba slično današnjoj globalizaciji gde su međunarodna trgovina i strane investicije rasle kao nikad pre. Glavni berzanksi indeksi u Evropi nisu pokazivali nikakvu zabrinutost investitora, naprotiv, rasli su. Da su postojale političke napetosti, budite sigurni da bi berze prve reagovale -- kao što i Beogradska berza reaguje kad Toma Nikolić na dva dana postane predsednik skupštine. Ali niko u Evropi nije dezinvestirao do samog početka rata, pa i posle toga. Indeksi nisu pali ni posle sarajevskog atentata, krenuli su malo nadole tek pošto je Austrija napala Srbiju, a čak se i onda nisu strmoglavili nego padali postepeno sa ulaskom jedne po jedne države u rat. Istoričari su posle rata ispričali priču kako je sve to bilo očigledno, neminovno, kako su znali da se to mora dogoditi. Ali eto, podaci pokazuju da investitori nisu znali. A ako oni koji ulažu svoje pare nisu videli rizik, verovatno nije niko.
Na kraju ispada da je najbolje tumačenje početka Prvog svetskog rata koje ćete naći -- ovo.
15 comments:
Како ли су берзе реаговале на оснивање 1913. године?
Вероватно никако.
Славиша: Оснивање централне банке није увело нов ризик... Сирома' Славиша.
Meni ta Fergusonova stock market interpretacija ne deluje uverljivo. Pogledaj sta se desilo sa rusko-ukrajinskim konfliktom. Kada je ruska berza pocela da pada? POSTO je Putin okupirao Krim i Zapad poceo da preti ekonomskim sankcijama. Pre toga je konflikt u Ukrajini trajao mesecima i investitori nisu nista predvideli. Zasto bi bilo drukcije u Evropi 1914?
Ali zasto bi ruska berza pala zbog Krima? To nije bio oruzani konflikt u koji bi se slivali veci resursi, jedino su sankcije i bile ekonomski faktor.
Generalnije, naravno da berza ne moze pouzdano predvideti politicke odluke. Ali to i jeste poenta, Ferguson odgovara onima koji tvrde da je sukob bio neminovan, da se dugo kuvao, da je bilo ocigledno da ce do rata doci samo se trazio povod. Tako kaze skolska istorija. Umesto toga, reakcija berze pokazuje da nije tacno da se na sukob samo cekalo i da se nekako znalo gde sve ide. Ljudi -- na berzi ili van nje -- jednostavno nisu ocekivali takav i toliki rat, cak ni kad je vec bio poceo.
"Generalnije, naravno da berza ne moze pouzdano predvideti politicke odluke. Ali to i jeste poenta, Ferguson odgovara onima koji tvrde da je sukob bio neminovan, da se dugo kuvao, da je bilo ocigledno da ce do rata doci samo se trazio povod."
Ali, to nije argument da politicari nisu propremali rat, nego samo da berza i finansijeri nisu znali za te pripreme, ili makar za njihovu ozbiljnost, cak i ako ih je bilo. Ne mozemo koristiti fakat da berza nije imala uvid u moguce pripreme rata kao "dokaz" da tih priprema nije ni bilo. To je petitio principii.
Pa ako i samo tu stanemo, da su politicari to mozda pripremali u tajnosti ali da dolazak rata nije bilo javno znanje opet je nesto pokazao.
Ivane:
koja interpretacija WWI vama deluje najubedljivije? I glupo pitanje, ale me zanima: da li je Princip po vama pozitivna istorijska licnost?
"Drugim rečima, do opšteg rata je tih godina ionako moralo da dođe. (To nije naš specijalitet nego uobičajeno razumevanje Prvog svetskog rata u svetu.)"
Cinjenica da berze nisu predvidjele pocetak rata ne znaci da rat nije bio neminovan. Sasvim je moguce da je postojala velika mogucnost rata a da to berze nisu predvidjele.
"Već smo dosta pisali o sposobosti kladionica i berzi da predvide buduća kretanja, ali gledanje u očekivanja tržišta je takođe i sjajan način za razumevanje istorije."
Zasto? Kontrirati zakljuccima istoricara koji su proveli cijele zivote citajuci relevantne dokumente cinjenicom da berze nisu predvidjele rat je u najmanju ruku problematicno. Pogotovo uzimajuci u obzir cinjenicu da je vec konstatovano od strane istih tih istoricara da je Evropa generalno bila iznenadjena zakuvavanjem situacije krajem Jula. O tome da, kao sto sam spomenuo, neminovnost ne znaci i predvidljivost da i ne govorim.
"Na kraju ispada da je najbolje tumačenje početka Prvog svetskog rata koje ćete naći -- ovo."
I naravno, ovde dolazimo do sustine stvari. Kada divljaci iz Republike Sumske napadaju mirne, civilizovani i nadasve tolerantne gradjane Sarajeva (vodjene onim neustrasivim borcem za mir i paragonom tolerancije, bolje znanim kao Alija Izetbegovic) onda je to bio plod zlocinacke politike Slobodana Milosevica. Medjutim kada Austro-Ugarska iskoristi jedan atentat da ubije polovinu muske populacije u Srbiji, to se svede na jebanje (ili nedostatak istog).
Vi ste, pudlice americkih neokonzervativaca, jedna dosta interesantna sorta. Takvu dosljednu mrznju prema sopstvenoj drzavi i naciji je tesko naci bilo gdje drugo.
Takvu dosljednu mrznju prema sopstvenoj drzavi i naciji je tesko naci bilo gdje drugo.
Ovo nije korektno, posto Slavisa nije Srbin. Prema tome, ako kod njega i postoji neprijateljstvo prema Srbima, o cemu ne zelim da se izjasnjavam, onda to nije neprijateljstvo prema sopstvenom narodu.
Postoji više glavnih razloga zašto je došlo do rasta cene nafte tokom 2000-ih (a rat u Iraku nije jedan od njih), to su:
1.strah od Peak Oil-a
2.snažan ekonomski rast u zemljama u razvoju (BRIK i ostali), ali i u razvijenim zemljama
3.nikad veći promet na futures berzama
Mičio Kaku često ponavlja kako je glupo trvrditi da je visoka cena nafte na svetskom tržištu posledica političke nestabilnosti i ratova na Bliskom istoku - tamo je oduvek bilo političke nestabilnosti i ratova, to je nešto što se nikad ne menja, to je konstanta.
A i veliki sam prevrtljivac, pošto sam do prošle nedelje bio Putinov korisni idiot a već sad sam neokonzervativna pudlica.
@Navuho:
samo ovo pod 2 ima smisla.
Ovo pod 1, Strah od peak-oil -- znači nije ga bilo do 2003., onda su 2003. svi gledali neku Youtube video sa peak-oil i cene su odjednom skočile?
Ovo pod 3 - kakve veze ima obim trgovine fjučersima sa cenom? Ne može veći obim da poveća cenu.
Mičio Kaku nije u pravu, Bliski istok nije jedna zemlja. Tamo možda uvek ima nestabilnosti negde, u Izraelu ili Libanu, ali nemaju svi naftu. Irak je u 3-4 najveća izvoznika nafte na svetu, ret u Iraku je nešto potpuno drugačije od intifade u Palestini.
A otkud mi znamo da je pest Srbin :D Kad si zadnji put bio na DNK analizi? Mozda si Persijanac ili praunuk Turaka, pogotovo ako si crnopurast poput tvojih pseudonacionalistickih idola :D
Jos da pocne da prica, kao neki pre njega, o pesku i ljubavi prema Sirijcima, Libijcima i slicnima pa da padne potvrda :D Ne kaze narod dzabe: Slican se slicnom raduje
Inace, pandursko-udbaski neokomunisticki klonovi trebalo bi da znaju da je u gomili najopasniji ne onaj koji se dere, preti i koji je najkrupniji, vec najmanji bolecivi isprdak koji stalno cuti. Zato je Gavrilo Princip bio izuzetno opasan.
Mislim da je Njegos dao najbolje objasnjenje atentatora Gavrila Principa, ali ga neprosvetljeni, ocito plitke kore, mozgovi nikada ne mogu razumeti
"Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi"
I Dzek Trbosek vecno zivi pa to ne znaci da je heroj slobode vec ubica.
Sto se tice ostalog, prosvetljen Slavisinom mudrom kontemplacijom odoh u Belfi, mislim Beogradsku berzu da ih pitam kad ce vise taj smak sveta. Imamo poplave, imamo skakavce, koji jos vodeci indikator nam je neophodan da prestanu namerno da obmanjuju javnost :D
"A otkud mi znamo da je pest Srbin :D Kad si zadnji put bio na DNK analizi? Mozda si Persijanac ili praunuk Turaka, pogotovo ako si crnopurast poput tvojih pseudonacionalistickih idola :D"
Nemanja, molim vas, o kakvoj DNK analizi govorite? Takva analiza niti je moguca, niti nam je potrebna. Dovoljno je da poslusamo sta nam covek sam kaze o vlastitom opredeljenju. Slavisa je jednom sam posvedocio, bas na blogu trzisnog resenja, doduse u komentarima, da se on ne oseca Srbinom, vec da odrednica "Juznjak" najblize opisuje njegovu etnicku pripadnost.
Hvala Bogu imamo Slavisu jos uvek zivog i zdravog medju nama, pa ce i on sam, siguran sam, potvrditi istinitost mojih reci.
" Takva analiza niti je moguca"
"Dovoljno je da poslusamo sta nam covek sam kaze"
Posto DNK analiza porekla nije moguca u 21 veku, pocecemo da istinu utvrdjujemo na osnovu izjava? Sta kazes pest, hocemo li i konje da zovemo u sudnicu kao krunske svedoke :D
Ne znam u kom sam kontekstu to rekao, verovatno nešto o regionalnim različitostima u Srbiji. Tačno je da centralno-srpski folkor uopšte ne doživaljvam blisko, odrastao sam tamo gde su govor, kultura, muzika, dosta različiti, gde je srpski nacionalizam vrlo slab, donekle je u poslednje vreme nametnut ali opet slabo uspeva.
Post a Comment