Piše Politika, od 16. jula 1926. godine (2. strana):
Na jučerašnjoj sednici Ministarski Savet je raspravljao o načinu na koji bi se najlakše prikupila potrebna suma da obezbedi izdatke učinjene za pomoć poplavljenima. Vlada je na prvom mestu našla da treba pristupiti što većoj štednji. U tu svrhu, u prvom redu pristupiće se reduciranju dodataka državnim službenicima. Redukcija će obuhvatiti i ministre i narodne poslanike i sve državne službenike. Za koliki će se procenat smanjiti dosadašnji činovnički dodatci na jučerašnjoj sednici vlade nije rešeno. Ostavljeno je ministru finansija dr. Ninku Periću da izradi predlog i da ga podnese Ministarskom Savetu danas.
Malo dalje piše:
Na jučerašnjoj sednici vlade bilo je još reči i o potrebi da se preduzmu naročite mere da se smanji privredna kriza. Stalo se na gledište da ministru trgovine treba staviti u dužnost da nađe niz mera kojima će se smanjiti privredna kriza, koja će se naročito pojačati zbog poplava. O ovom pitanju dr. Krajač će spremiti za nekoliko dana predlog ministarskom savetu.
Među merama koje su se već juče pominjale nalazi se i mera da se interes svede na racionalniju meru i da se onemogući da kapitali stoje neiskorišćeni. Zna se da će mnoge mere biti jako nepopularne ali će se ipak morati doneti, jer se neće moći da nađe drugi izlaz iz situacije. A to zahtevaju i interesi zemlje.
Par dana kasnije (21. jula), stiže i komentar Politike:
Neuviđavna i nesposobna da poplave suzbije, vlada se pokazala prava šeprtlja kada je nastala potreba da se pomažu žrtve katastrofe. Potrebno je, na primer, obnoviti proizvođačku sposobnost poplavom satrvenih; vlada im, međutim, pruža prosjačku pomoć. Pa još, što je najžalosnije, tu tričavu pomoć hoće da oduzme od plata činovničkih, ponavljajući, na taj način, žalosnu uspomenu od 1876. god. kad se od činovničkih plata činili odbitci za vođenje rata, kad se videlo da taj pokušaj ne donosi nikakve koristi, već samo štete...
Interesna je ova sitnoburžoaska šeprtljancija, koja preti gladovanjem jednoga dela i strašnom korupcijom drugoga dela stanovništva. Jer su plate, u većini slučajeva, i sad nedovoljne; kad se one reduciraju (i ako agrarije usled poplava poskupe) one će biti još nedovoljnije.
I bez obzira na poplave koje su se desile, broj ministarstava, broj odeljenja i broj činovnika je trebalo vrlo osetno reducirati, pa onome činovništvu koje je zadržavno - plate povisiti. Reducirati činovničke plate za račun poplavljenij - prava je sitnoburžoaska šeprtljancija, koja u glad svlači gotovor svo činovništvo, a poplavljenima nikakve koristi ne doprinosi. Poplavom ruinisana gazdinstva treba treba oporaviti i za dalju proizvodnju osposobiti opštim sredstva, što bi ih stavila na raspoloženje državna zajednica, a ne sredstvima što bi ih pružio samo jedan red, koji i sam nije dobro nagrađen.
Evo šta su rekle Demokrate (tada opozicija), Politika, 22. juli, 2. strana:
Vlada je objavila da priprema smanjenje činovničkih dodataka, da bi na taj način pomogla poplavljenim krajevima. Ulažemo protest protiv te namere, iz razloga što smatramo da je nepravično da taj teret padne samo na državne službenike, koji su već po sadašnjim prihodima nedovoljno nagrađeni za svoj rad. G. Predsednik Vlade uzviknuo je pred novinarima "Kad hleb bude 15 dinara, mi ćemo povisiti činovničke plate, a sad je hleb 5 dinara." Sad hleb jeste 5 dinara, ali je pre rata bio 0.20 para dinarskih; prema tome je hleb danas 25 puta skuplji, a činovničke prinadležnosti danas su samo 6-8 puta veće no pre rata.
Za teško stanje naših finansijra nisu krivi činovnici nego Vlada koja je, rasipajući državni novas, doterala budžeta rashoda na visinu od 13 milijardi. Vlada je ta koja je u državnu službu uvukla 270.000 službenika, od kojih je jedna polovina nepotrebnih, koja je stvorila čitav niz visokih, skupo plaćenih i beskorisnih zvanja, koja je davala ogromne dijurne svojim protekcionašima u inostranstvu. Ušteda se može postići samo jednom razumnom reformom celokupne administracije, smanjenje ministarskih resora i odeljenja, ukidanjem suvišnih nadleštava i tačnim utvrđivanjem broja zvanja i činovničkih mesta.
Oduzimanje činovničkih prinadležnosti stvoriće još veći nered i sabotažu u našoj haotičnoj administraciji, povećaće korupciju i oduzeti volju za rad ispravnim službenicima, tako da će šteta biti i za zemlju i za javnu upravu daleko veća no ušteda koja bi se postigla.
Vlada je ipak smanjila činovničke dodatke (23. juli)
Na jučerašnjoj sednici Ministarski Savet je raspravljao o načinu na koji bi se najlakše prikupila potrebna suma da obezbedi izdatke učinjene za pomoć poplavljenima. Vlada je na prvom mestu našla da treba pristupiti što većoj štednji. U tu svrhu, u prvom redu pristupiće se reduciranju dodataka državnim službenicima. Redukcija će obuhvatiti i ministre i narodne poslanike i sve državne službenike. Za koliki će se procenat smanjiti dosadašnji činovnički dodatci na jučerašnjoj sednici vlade nije rešeno. Ostavljeno je ministru finansija dr. Ninku Periću da izradi predlog i da ga podnese Ministarskom Savetu danas.
Malo dalje piše:
Na jučerašnjoj sednici vlade bilo je još reči i o potrebi da se preduzmu naročite mere da se smanji privredna kriza. Stalo se na gledište da ministru trgovine treba staviti u dužnost da nađe niz mera kojima će se smanjiti privredna kriza, koja će se naročito pojačati zbog poplava. O ovom pitanju dr. Krajač će spremiti za nekoliko dana predlog ministarskom savetu.
Među merama koje su se već juče pominjale nalazi se i mera da se interes svede na racionalniju meru i da se onemogući da kapitali stoje neiskorišćeni. Zna se da će mnoge mere biti jako nepopularne ali će se ipak morati doneti, jer se neće moći da nađe drugi izlaz iz situacije. A to zahtevaju i interesi zemlje.
Par dana kasnije (21. jula), stiže i komentar Politike:
Neuviđavna i nesposobna da poplave suzbije, vlada se pokazala prava šeprtlja kada je nastala potreba da se pomažu žrtve katastrofe. Potrebno je, na primer, obnoviti proizvođačku sposobnost poplavom satrvenih; vlada im, međutim, pruža prosjačku pomoć. Pa još, što je najžalosnije, tu tričavu pomoć hoće da oduzme od plata činovničkih, ponavljajući, na taj način, žalosnu uspomenu od 1876. god. kad se od činovničkih plata činili odbitci za vođenje rata, kad se videlo da taj pokušaj ne donosi nikakve koristi, već samo štete...
Interesna je ova sitnoburžoaska šeprtljancija, koja preti gladovanjem jednoga dela i strašnom korupcijom drugoga dela stanovništva. Jer su plate, u većini slučajeva, i sad nedovoljne; kad se one reduciraju (i ako agrarije usled poplava poskupe) one će biti još nedovoljnije.
I bez obzira na poplave koje su se desile, broj ministarstava, broj odeljenja i broj činovnika je trebalo vrlo osetno reducirati, pa onome činovništvu koje je zadržavno - plate povisiti. Reducirati činovničke plate za račun poplavljenij - prava je sitnoburžoaska šeprtljancija, koja u glad svlači gotovor svo činovništvo, a poplavljenima nikakve koristi ne doprinosi. Poplavom ruinisana gazdinstva treba treba oporaviti i za dalju proizvodnju osposobiti opštim sredstva, što bi ih stavila na raspoloženje državna zajednica, a ne sredstvima što bi ih pružio samo jedan red, koji i sam nije dobro nagrađen.
Evo šta su rekle Demokrate (tada opozicija), Politika, 22. juli, 2. strana:
Vlada je objavila da priprema smanjenje činovničkih dodataka, da bi na taj način pomogla poplavljenim krajevima. Ulažemo protest protiv te namere, iz razloga što smatramo da je nepravično da taj teret padne samo na državne službenike, koji su već po sadašnjim prihodima nedovoljno nagrađeni za svoj rad. G. Predsednik Vlade uzviknuo je pred novinarima "Kad hleb bude 15 dinara, mi ćemo povisiti činovničke plate, a sad je hleb 5 dinara." Sad hleb jeste 5 dinara, ali je pre rata bio 0.20 para dinarskih; prema tome je hleb danas 25 puta skuplji, a činovničke prinadležnosti danas su samo 6-8 puta veće no pre rata.
Za teško stanje naših finansijra nisu krivi činovnici nego Vlada koja je, rasipajući državni novas, doterala budžeta rashoda na visinu od 13 milijardi. Vlada je ta koja je u državnu službu uvukla 270.000 službenika, od kojih je jedna polovina nepotrebnih, koja je stvorila čitav niz visokih, skupo plaćenih i beskorisnih zvanja, koja je davala ogromne dijurne svojim protekcionašima u inostranstvu. Ušteda se može postići samo jednom razumnom reformom celokupne administracije, smanjenje ministarskih resora i odeljenja, ukidanjem suvišnih nadleštava i tačnim utvrđivanjem broja zvanja i činovničkih mesta.
Oduzimanje činovničkih prinadležnosti stvoriće još veći nered i sabotažu u našoj haotičnoj administraciji, povećaće korupciju i oduzeti volju za rad ispravnim službenicima, tako da će šteta biti i za zemlju i za javnu upravu daleko veća no ušteda koja bi se postigla.
Vlada je ipak smanjila činovničke dodatke (23. juli)
Priveli smo do kraja pitanje činovničkih dodataka na skupoću. Ostalo nam je da još sutra izradimo stilizaciju rešenja. Shvatili smo da između odgovornog upravljanja državom i demagoškog postupanja postoji velika razlika. U poslu smo i teško nam je da ulazimo u polemiku sa svima predlozima pa čak i sa onim predlozima koji su činjeni dobronamerno, a koji kad se uzmu u pretres vidi se da vode u apsurd. Tako na primer imamo predlog da se dodatci ne reduciraju, ali da im se da šestomesečna plata. A otkuda pare? Ko zna koliko bi to iznelo. Međutim, reč je o tome, da mi danas nemamo onoliko koliko nam treba. U tu svrhu da bi se dobile uštede na redu je rad na redukciji materijalnih izdataka. Ono što ste već čuli od ministra finansija da je uputio apel svima ministrima da izbrišu sve izdatke koji nisu apsolutno potrebni i bez kojih se može, pa da se sve to odloži za idući budžet.
Plus ça change...
8 comments:
Off
Slaviša Tasić, Marko Paunović
Zašto mislite da je izvoz nebitan i da je bitnija domaća tražnja, kada su sve uspešne priče ekonomija u povoju stvorene na bazi izvoza?
Kako intelektualci brane birokrate ko Leonida Grke na Termopilima.:)
hasd,
Ja to nikada nisam rekao, a iznenadio bih se i da je Slavisa to rekao.
Moj stav je da su oba podjednako vazna. Nijedno nije "vaznije".
Ivane,
Meni je neverovatno koliko je tadasnja debata bila slicna sadasnjoj - kako pomoci nastradalima, da li smanjiti plate u upravi ili otpustiti "partijski zaposlene parazite". Cak i ministarstvo trgovine treba da osmisli mere da se "smanji interes". Da nije jezik po malo arhaican, mogao bi datum da bude maj 2014. Jedina razlika je sto izgleda da smo tada imali opoziciju i medije koji su kritikovali vlast. :)
Marko, izgleda da sam vas pogrešno razumeo. Hvala
Što se tiče sličnosti debata danas i tad da niste mislili na Adam-Milijinu stranku, preteče radikala, koji su bili protiv birokratije? Kakvi su to socijalisti bili...
Ne. Citirao sam saopstenje demokrata u postu:
Vlada je ta koja je u državnu službu uvukla 270.000 službenika, od kojih je jedna polovina nepotrebnih, koja je stvorila čitav niz visokih, skupo plaćenih i beskorisnih zvanja, koja je davala ogromne dijurne svojim protekcionašima u inostranstvu. Ušteda se može postići samo jednom razumnom reformom celokupne administracije, smanjenje ministarskih resora i odeljenja, ukidanjem suvišnih nadleštava i tačnim utvrđivanjem broja zvanja i činovničkih mesta.
@Marko Paunović
"Jedina razlika je sto izgleda da smo tada imali opoziciju i medije koji su kritikovali vlast."
SIC! Citirate Politiku, a te novine su bile u privatnom vlasništvu. Na primer, ja danas više ne znam šta je čije. Koja je vlasnička struktura Politike? Državna ili društvena, ili možda neka mešavina?
Da li možda znate ko je u tom periodu činio vladu? Da li je možda bila koalicija radikala i HSS-a? A što se tiče demokratske stranke, ona je verovatno od svog osnivanja bila socijaldemokratska, što joj je veliki minus, ali u odnosu na ovu danas tadašnja je bila gigant demokratije i liberalizma. Problem naše današnjice je u tome što se još nismo dovoljno deboljševizovali.
Inače, pre par meseci sasvim slučajno pronađoh fotografije iz tog perioda. Viteški kralj Aleksandar I iz čamca zabrinuto posmatra haos nakon poplave. On ne deli ljudima vodu, ne sklanja grane sa puta, ne puni džakove sa peskom. On samo sedi i vidno potresen posmatra. Njega, naime, ne očekuju zbori - njegovo mesto je nasledno.
Ко о чему ја о фактима,
Да Владимире, Владу Николе Т. Узуновића (16.4.1926 - 24.12.1926) је чинила коалиција НРС и ХСС, ова друга је имала министре Пошта и телеграфа (др Шуперина, бјеловарско-крижевачки округ), Аграрне реформе (др Шибеник, загребачки), Шума и рудника (др Никић, пожешки) и наравно Министар пољопривреде и вода Пуцељ (изабран у изборном округу Љубљана-Ново Место као носилац листе Самосталне кметијске странке).
Што се оригиналне ДС (1919-1941) она се тешко може сматрати социјал-демократском јер је ту опцију право заузимало неколико социјалистички, социјал-демократских опција као и једна комунистичка. Чак је и НРС имала одређену дозу левичарског у себи, због популистичких корена
ДС је настала спајањем Самосталних радикала Љубе Давидовића (тзв. странка банкократије), Либералне странке Воје Вељковића, Напредњачке странке (идеолошки конзервативне уз снажну дозу патернализма) Воје Маринковића и пречанских Срба Хрватске-Славоније (и нешто мање Срема) Светозара Прибићевића. Било је и нешто бивших социјалиста али је њихов број и утицај био готово безначајан. Унутар странке су се смењивале наведене доминатне струје и може се рећи да је била негде око патерналистичких конзервативизма уз јаку дозу просветитељства (југословенско национално јединство, полагање велике наде у интелектуалце и знање уопште).
Свакако је тадашња ДС више нагињала удесно од ове данашње који истини за вољу ваљда ни сама не зна шта је нити где је?
@Igor Jaramaz
Fasciniran sam Vašim poznavanjem političke istorije Kraljevine. Da li sve informacije držite u glavi, ili, pak, imate arhive sa ažurnim sekretaricama? :)
Za koga biste glasali da ste kojim slučajem rođeni 100 godina ranije? Inače, poziv za koordinatora svih tajnih službi i dalje stoji. :)
Post a Comment