Skupština ovih dana raspravlja o zakonu kojim će se smanjiti stopa zdravstvenog doprinosa za 2 procentna poena i povećati stopa doprinosa za PIO za ista 2 procentna poena. Slična stvar je urađena prošle godine, kada je porez na zaradu smanjen za 2 pp, a PIO doprinos povećan za 2 pp.
Deluje kao presipanje iz šupljeg u prazno, zar ne?
Da, zaista tako deluje, ali nije, ovim merama se u stvari smanjuju javna potrošnja i budžetski deficit. Kako je to uopšte moguće? Kako možeš da štediš prebacivanjem para iz levi u desni džep? Objašnjenje je jednostavno i očigledno, ukoliko shvatite veliku asimetriju između PIO fonda sa jedne i RFZO i lokalnog nivoa, sa druge strane:
1. lokalne samouprave i RFZO ne mogu da potroše pare koje nemaju
2. PIO fond će potrošiti 500 mlrd koliki god da su im prihodi od doprinosa jer im razliku uplaćuje budžet
Evo numeričkog primera. Pretpostavimo da je ukupna osnovica za porez na rad i doprinose 1000 mlrd dinara. Stope su inicijalno iznosile 12% (porez na dohodak), 22% (PIO doprinos) i 12% (zdravstveni doprinos), a troškovi penzija 500 mlrd dinara. Budući da 80% od poreza na zaradu ide lokalnim samoupravama, raspodela prihoda je bila ovakva (ignorišem sve ostale aspekte javnih finansija, pošto se tamo ništa ne menja):
Lokal: 80% od 120 mlrd - 96 mlrd
Budžet: 20% od 120 mlrd - 24 mlrd
RFZO: 120 mlrd
PIO fond: 220 mlrd
Transfer PIO fondu: 280 mlrd (500-220)
Javna potrošnja: 740 mlrd (96+34+120+220+280)
Budžetski deficit: 256 mlrd (280-24)
Zatim je porez na zarade smanjen na 10%, RFZO doprinos na 10%, a PIO doprinos povećan na 26%. Kakva je sada situacija?
Lokal: 80% od 100 mlrd - 80 mlrd
Budžet: 20% od 100 mlrd - 20 mlrd
RFZO: 100 mlrd
PIO fond: 260 mlrd
Transfer PIO fondu: 240 mlrd (500-260)
Javna potrošnja: 700 mlrd (80+20+100+260+240)
Budžetski deficit: 220 mlrd (240-20)
Kako se deficit smanjio za 36 mlrd? Tako što su lokal i RFZO primorani da štede tako što su im smanjeni prihodi.
U izvesnom smislu, radi se o "starve the beast" strategiji. Evo šta je rekao Ronald Regan:
Well, if you've got a kid that's extravagant, you can lecture him all you want to about his extravagance. Or you can cut his allowance and achieve the same end much quicker
Dakle, u situaciji u kojoj republička vlast ne može direktno da kontroliše trošenje para na drugim nivoima vlasti, umesto pravih reformi rashodne strane, primenjuje se sledeća strategija - ukoliko nemaju para, moraće sami da nađu prostora za uštedu.
Takođe, treba imati na umu da je vlada već najavila da će im taj prostor za uštedu stvoriti smanjenjem plata. Bez smanjenja RFZO doprinosa, vlada prosto ne bi imala načina da uštedu po osnovu nižih plata "prelije" u smanjenje budžetskog deficita (na lokalu je to lakše, jer vlada može da smanji transfer opštinama).
Da li će sve to baš tako biti, ostaje da vidimo. Već se nekoliko puta desilo da državne institucije na smanjenje prihoda ne reaguju smanjenjem rashoda, već neredovnim plaćanjem dobavljačima.
Deluje kao presipanje iz šupljeg u prazno, zar ne?
Da, zaista tako deluje, ali nije, ovim merama se u stvari smanjuju javna potrošnja i budžetski deficit. Kako je to uopšte moguće? Kako možeš da štediš prebacivanjem para iz levi u desni džep? Objašnjenje je jednostavno i očigledno, ukoliko shvatite veliku asimetriju između PIO fonda sa jedne i RFZO i lokalnog nivoa, sa druge strane:
1. lokalne samouprave i RFZO ne mogu da potroše pare koje nemaju
2. PIO fond će potrošiti 500 mlrd koliki god da su im prihodi od doprinosa jer im razliku uplaćuje budžet
Evo numeričkog primera. Pretpostavimo da je ukupna osnovica za porez na rad i doprinose 1000 mlrd dinara. Stope su inicijalno iznosile 12% (porez na dohodak), 22% (PIO doprinos) i 12% (zdravstveni doprinos), a troškovi penzija 500 mlrd dinara. Budući da 80% od poreza na zaradu ide lokalnim samoupravama, raspodela prihoda je bila ovakva (ignorišem sve ostale aspekte javnih finansija, pošto se tamo ništa ne menja):
Lokal: 80% od 120 mlrd - 96 mlrd
Budžet: 20% od 120 mlrd - 24 mlrd
RFZO: 120 mlrd
PIO fond: 220 mlrd
Transfer PIO fondu: 280 mlrd (500-220)
Javna potrošnja: 740 mlrd (96+34+120+220+280)
Budžetski deficit: 256 mlrd (280-24)
Zatim je porez na zarade smanjen na 10%, RFZO doprinos na 10%, a PIO doprinos povećan na 26%. Kakva je sada situacija?
Lokal: 80% od 100 mlrd - 80 mlrd
Budžet: 20% od 100 mlrd - 20 mlrd
RFZO: 100 mlrd
PIO fond: 260 mlrd
Transfer PIO fondu: 240 mlrd (500-260)
Javna potrošnja: 700 mlrd (80+20+100+260+240)
Budžetski deficit: 220 mlrd (240-20)
Kako se deficit smanjio za 36 mlrd? Tako što su lokal i RFZO primorani da štede tako što su im smanjeni prihodi.
U izvesnom smislu, radi se o "starve the beast" strategiji. Evo šta je rekao Ronald Regan:
Well, if you've got a kid that's extravagant, you can lecture him all you want to about his extravagance. Or you can cut his allowance and achieve the same end much quicker
Dakle, u situaciji u kojoj republička vlast ne može direktno da kontroliše trošenje para na drugim nivoima vlasti, umesto pravih reformi rashodne strane, primenjuje se sledeća strategija - ukoliko nemaju para, moraće sami da nađu prostora za uštedu.
Takođe, treba imati na umu da je vlada već najavila da će im taj prostor za uštedu stvoriti smanjenjem plata. Bez smanjenja RFZO doprinosa, vlada prosto ne bi imala načina da uštedu po osnovu nižih plata "prelije" u smanjenje budžetskog deficita (na lokalu je to lakše, jer vlada može da smanji transfer opštinama).
Da li će sve to baš tako biti, ostaje da vidimo. Već se nekoliko puta desilo da državne institucije na smanjenje prihoda ne reaguju smanjenjem rashoda, već neredovnim plaćanjem dobavljačima.
7 comments:
Još jedna stvar: RFZO je imao veliki suficit u svom fondu prošle godine. Fiskalni savet kaže oko 12 milijardi u prvih deset meseci, zbog centralizacije javnih nabavki u zdravstvu i novog Zakona o javnim nabavkama koji nisu uspeli da savladaju. Zato je i bilo nestašica lekova prošle godine. interesantnio je da RFZO ove godine u finansijskom planu naveo da će imati deficit od 1,4 milijarde dinara. A to je bilo pre pominjanja da se smanji stopa doprinosa. Čini mi se da nema šanse da uspeju da zakrpe godinu finansijski, bez da se pobije pola bolesnika po bolnicama. :) Ili realističnije, da se najveći broj lekova koji se izdaje na recept plaća po komercijalnim cenama. Nisam uveren da će to baš da prođe, mislim da će država morati posle da im ponovo prebacuje pare koje im sada uzima.A kašnjenje u plaćanju dobavljačima u ovom situaciji opet znači nestašice lekova...
Ima i jos jedan efekat, ovim se povecava neto oporezivanja svih autorskih ugovora, ugovora o delu i drugih ugovora iz radnog odnosa jer se kod njih samo placa PIO.
Mihajlo, videcemo da lu ce morati da stede na lekovima. Postoji zabrana zaposljavanja, ako3-4% ljudi ode u penziju ove godine, to je recimo 4 mlrd ustede. Smanjenje plata za 10% godisnje stedi jos 10ak mlrd.
Sasa, da, u pravu si, ali mislim da je makro efekat toga mali. Onome ko placa naravno to nije malo. :)
Zaboravih da ce efekat "usteda u zdravstvu" biti pre dalja afrikanizacija drzavnog zdravstvenog sistema, nego pametno secenje troskova. Posebno sto oni koji vole da seckaju odygo nemaju blage veze kako stvari funkcionisu na mikro nivou, bilo da su to bolnice, pojedinci, preduzeca...
U strukturi prihoda RFZO, doprinosi su 70% ili 1.4 milijarde evra.Ostalo su transferi. A - 2%= oko 220 miliona evra.
A gde su tek "sopstveni prihodi" zdravstvenih ustanova koji se naplacuju u kesu, koji iznose, bez paricipacije oko 240 miliona evra? To niko ne racuna...Ni Fiskalni savet!
Srbija ukupno trosi 10-11% BDP za zdravstvo, Albanija 5%, Bugarska, Rumunija 6-7% a isti ili bolji zdravstveni ishodi...
Privatna praksa,
Ti "transferi" je u stvari transfer PIO fonda za zdravstveno osiguranje penzionera. I on ce se smanjiti sada kada se smanji stopa doprinosa (bice nizi i zdravstveni doprinos za penzionere).
Sasa,
Da, kod nas se troskovi uglavnom seku sekirom. Tako ce biti i ovog puta.
"Postoji zabrana zaposljavanja"
Ahahahaha :) sori morao sam. Postoji mozda zabrana primanja u stalni radni odnos, ali se ljudi i dalje ubacuju na raznorazne fore na svim nivoima, tesko da ce tu biti neke znatnije ustede.
Post a Comment