Miroslav Zdravković piše u prilog legalizacije lakih droga. Logika za ovo je ekonomska, umesto da bude u domenu ličnih sloboda što je mnogo prirodnije. Međutim, mene kao nekoga ko ceni upravo njegovo insistiranje na tačnosti, začuđuje što previđa neke stvari.
Za početak zanemarimo da bi u realnom svetu Srbija trpela vrlo određene i vrlo merljive posledice odluke da postane masovni proizvođač, čak i lake droge. Drugačije, da se izrazim narodnim jezikom, JBNMM. Analiza polazi od sledećih pretpostavki:
1. Godišnje bi u Srbiju dolazilo 10 miliona ljudi iz EU da bi probalo nove autentične srpske proizvode.
2. Prinos od konoplje na 500 hiljada hektara parloga je 10 evra po kvadratnom metru. 50 milijardi godišnje prinosa kada se sve sabere.
3. Svaki posetilac ostavlja 1000 EUR po dolasku u Srbiji. 10 milijardi godišnje ukupno.
4. Nema fizičkog izvoza (logično), jer je zabranjen.
Avaj, cena robe je određena ponudom i tražnjom, u ovom slučaju dominantno tražnjom. Ako proizvodnja indijske konoplje nije zakonski zabranjena, niti država postavlja ograničenja na tržištu, cena po gramu koji je jedinica mikro analize bi bila takva da pokrije troškove proizvodnje i obrade + troškove distribucije + profit koji bi bio na nivou profita u drugim granama. Dakle, sve u svemu maloprodajna cena bi bila izuzetno niska u ovoj formi, s tim što bi različiti tipovi konopolje imali različite cene. Znajući kako se vodi poljoprivreda u Srbiji mi bi imali u ponudi cca 95% generičkog domaćeg proizvoda osrednjeg kvaliteta. Dakle i osrednje niske cene. Za par godina u perspektivi domaći uzgajivači pale konoplju i ištu subvencije.
Drugo, 10 miliona ljudi je optimistična cifra jer činjenica da su negde laki narkotici legalni ne znači momentalnu želju ljudi da tamo i odu zato što mogu da kupe isto što i kod kuće, samo da se malo manje stresiraju i da manje plate. Većina njih ima neke svoje stalne/povremene poslove tako da je vikend tura malo verovatna jer cena avio karte/nekog drugog prevoza i smeštaja teško da može da pokrije razliku u ceni iste robe u dve zemlje. Duže ture su isplatljive, ali teško da ima i milion ljudi koji bi proveli odmor u Srbiji samo zbog marihuane. Za tih 10 dana oni mogu u najboljem slučaju da sprže do 50 grama marihuane, ili drugim rečima da nam ostave ne više od 50 evra. Ako nastavim dalje, to znači da bi uvrh glave mogli u ZdravkoTHCopiji da imamo na tržištu prodatih 50 tona konoplje. Jedva i za jedan čestit opštinski parlog.Većina džankija neće trošiti na bilo šta drugo osim pivo i jeftin smeštaj, odnosno masnu pljeskavicu kada ih droga popusti. Dnevna potrošnja bi bila maksimalno 30-ak evra sa sve smeštajem. Dakle, jedno 400 evra po dolasku je plafon i to prihoda, od kojih većina nije od indijske konoplje, a i da dođe milion ljudi to je plafon 400 miliona evra. Koliko bi drugih ljudi izbrisalo zemlju koja je indijsku konoplju pretvorila u razvojnu šansu je pitanje koje lebdi u vazduhu, bez da se desi ono JBNMM sa početka teksta. Ja lično ne bih otišao u takvu zemlju, iako verujem da odrasle osobe imaju pravo da svojom slobodnom voljom rade sa svojim telom štagod hoće. Dobra eksternalija bi bila što bi naši ljudi naučili da malo iskuliraju.
Dakle, analiza je težak promašaj i to nema ikave veze sa time da li se zalažete za legalizaciju lakih droga ili ne. Ovakvo poimanje ekonomije mi budi opravdan strah da i druge Hari Poter varijante imaju u sebi zrno susreta sa Meskalitom, što bi rekao Bajaga. S druge strane, ako neko može mrtav hladan da pravi kanale onda i ovo nije tako strašno. Slobodna forma. Pod uslovom da vam ne određuju život. Stoga je kanal i kanalića uveoci opasniji od ove THC bajke.
Za početak zanemarimo da bi u realnom svetu Srbija trpela vrlo određene i vrlo merljive posledice odluke da postane masovni proizvođač, čak i lake droge. Drugačije, da se izrazim narodnim jezikom, JBNMM. Analiza polazi od sledećih pretpostavki:
1. Godišnje bi u Srbiju dolazilo 10 miliona ljudi iz EU da bi probalo nove autentične srpske proizvode.
2. Prinos od konoplje na 500 hiljada hektara parloga je 10 evra po kvadratnom metru. 50 milijardi godišnje prinosa kada se sve sabere.
3. Svaki posetilac ostavlja 1000 EUR po dolasku u Srbiji. 10 milijardi godišnje ukupno.
4. Nema fizičkog izvoza (logično), jer je zabranjen.
Avaj, cena robe je određena ponudom i tražnjom, u ovom slučaju dominantno tražnjom. Ako proizvodnja indijske konoplje nije zakonski zabranjena, niti država postavlja ograničenja na tržištu, cena po gramu koji je jedinica mikro analize bi bila takva da pokrije troškove proizvodnje i obrade + troškove distribucije + profit koji bi bio na nivou profita u drugim granama. Dakle, sve u svemu maloprodajna cena bi bila izuzetno niska u ovoj formi, s tim što bi različiti tipovi konopolje imali različite cene. Znajući kako se vodi poljoprivreda u Srbiji mi bi imali u ponudi cca 95% generičkog domaćeg proizvoda osrednjeg kvaliteta. Dakle i osrednje niske cene. Za par godina u perspektivi domaći uzgajivači pale konoplju i ištu subvencije.
Drugo, 10 miliona ljudi je optimistična cifra jer činjenica da su negde laki narkotici legalni ne znači momentalnu želju ljudi da tamo i odu zato što mogu da kupe isto što i kod kuće, samo da se malo manje stresiraju i da manje plate. Većina njih ima neke svoje stalne/povremene poslove tako da je vikend tura malo verovatna jer cena avio karte/nekog drugog prevoza i smeštaja teško da može da pokrije razliku u ceni iste robe u dve zemlje. Duže ture su isplatljive, ali teško da ima i milion ljudi koji bi proveli odmor u Srbiji samo zbog marihuane. Za tih 10 dana oni mogu u najboljem slučaju da sprže do 50 grama marihuane, ili drugim rečima da nam ostave ne više od 50 evra. Ako nastavim dalje, to znači da bi uvrh glave mogli u ZdravkoTHCopiji da imamo na tržištu prodatih 50 tona konoplje. Jedva i za jedan čestit opštinski parlog.Većina džankija neće trošiti na bilo šta drugo osim pivo i jeftin smeštaj, odnosno masnu pljeskavicu kada ih droga popusti. Dnevna potrošnja bi bila maksimalno 30-ak evra sa sve smeštajem. Dakle, jedno 400 evra po dolasku je plafon i to prihoda, od kojih većina nije od indijske konoplje, a i da dođe milion ljudi to je plafon 400 miliona evra. Koliko bi drugih ljudi izbrisalo zemlju koja je indijsku konoplju pretvorila u razvojnu šansu je pitanje koje lebdi u vazduhu, bez da se desi ono JBNMM sa početka teksta. Ja lično ne bih otišao u takvu zemlju, iako verujem da odrasle osobe imaju pravo da svojom slobodnom voljom rade sa svojim telom štagod hoće. Dobra eksternalija bi bila što bi naši ljudi naučili da malo iskuliraju.
Dakle, analiza je težak promašaj i to nema ikave veze sa time da li se zalažete za legalizaciju lakih droga ili ne. Ovakvo poimanje ekonomije mi budi opravdan strah da i druge Hari Poter varijante imaju u sebi zrno susreta sa Meskalitom, što bi rekao Bajaga. S druge strane, ako neko može mrtav hladan da pravi kanale onda i ovo nije tako strašno. Slobodna forma. Pod uslovom da vam ne određuju život. Stoga je kanal i kanalića uveoci opasniji od ove THC bajke.
21 comments:
Ovoliko zgražavanje i pravljenje skandala oko jedne od najsvetlijih tački i stubova srpske ekonomske tradicije, nije mi mnogo jasno. Pa ako smo ikada i u čemu bili globalna sila, to je u proizvodnji i dilovanju suvih šljiva, mangulice i gudre.
http://pescanik.net/2013/06/radanje-balkanske-kolumbije/
glede indoor trave, vidim da vam je cena struje slicna ovoj u US - oko 16 centi/kwh /obzirom da se trosi dosta struje, valjda 16 dinara/kwh/
cena radne snage&equipmenta je dosta niza - mislim da postoji sansa za izvoz u US; naravno tu su I transportation costs&konkurencija; verovatno slicno oko izvoza u EU uz napomenu da je trava jeftinija pa treba raditi na etabliranju srpske indoor trave da bi se prodavala po visoj ceni
Zdravkoviceva outdoor opcija ne zvuci profitabilno obzirom da bi masovna proizvodnja dovela do pada cena
Ipak mislim da otvaranje weed butika ima smisla; mladi stoneri dolaze na exit ili guchu ili bg provod
Takodje, ne bih se slozio sa stevanovicem - stoneri iz US zaista putuju u kolorado da bi u prodavnicama /kao deca u candy stores/ kupovali travu. 1 je kupovati na ulici a 2 u prodavnici, zar ne, cena/opterecena porezima - slicno bi moglo u srbiji/ ne igra odlucujucu ulogu
Glavna omaška je da prihode izvodi iz prinosa po površini obradive zemlje, kao da je tražnja neograničena i onda se još upetljava sa vanpansionskom potrošnjom, plus ne zna preferencije ovih turista. Sa turističkom ponudom koju imamo mogli bi samo izuzetno niskom cenom privući nekoga pored etabliranih destinacija. Sve u svemu bilo bi posla za par gazdinstava i lanaca prodavaca, ništa ni približno onome što se izvlači iz analize. Da to ide tako Bolivija bi bila najbogatija zemlja. Čak i kada bi postojala javna podrška za ovako nešto (to ne znamo jer nije bilo anketa, niti javne rasprave), ima mnogo boljih ciljnih grupa turista sa dubljim džepom.
Mozda MZ ne zna preferncije ovih turista, ali ni AS ih ne zna mnogo bolje.
"Dzankiji" izraz za stonere? Stvarno? Cela ta slika "dznakija sa masnim pljeskavicama i pivom", koji tavore u nekom brlogu (implicirano) kao da je potekla iz nekog od onih filmica sto upozoravaju decu u osnovnoj skoli da se ne drogiraju.
Ajde sto perpetuira mit o 'prljavim zapustenim dzankozama' u kontekstu u kojem to ima najmanje smisla (vutra), problem je sto podrazumeva da je to tipicni profil konzumenta. To je kao kada bi svako ko konzumira alkohol bio sveden na alkoholicare + zamisljen kao "homeless" iz americkih serija.
Kada u ponudu ubacis slatkise (kekse, cokolade, lizalice, bombone i slicno) i pica, koji se prave i prodaju svuda gde je marihuana legalna, imas mnogo siri profil ljudi, kao sto je i sa populacijom koja pije alkohol.
MZ preteruje u dodeljivanju novcane vrednosti legalnoj upotrebi prosecnog korisnika, AS preteruje u smanjivanju rasprostranjenosti upotrebe ne samo lokalno, vec i globalno.
Sta je JBNMM?
J -najcesci glagol u Srba
B- Glagol biti
N - zemenica mi kroz padeze
MM - baba
@ Jouissance
Mi smo i sada zemlja jeftinog alkohola i provoda, pa nema navale turista tog tipa. Ni notornih, ni sofisticiranih. Isto bi bilo i kod THC turizma. Ne da ne bi bilo 10 miliona, ne bi u praksi tu bilo ni 100.000 ljudi, ali nisam hteo biti surov.
Ja se nisam ni frljala ciframa. Naravno da nece biti navala tursita samo zato sto mogu legalno da smotaju dzoint ili da lizu THC lizalicu.
Samo tvrdim da trziste za legalnu marihuanu nije svedeno na one koji bi poslednjih 1000 dinara iz dzepa potrosili na dzoint, pljeskavicu i pivo.
To je apsolutno tacno. Ali kako stvari stoje pre bi nam u vecini stigli oni o kojima ja govorim, nego ekipa koja se lepo zeza i ima koji evro vise od ovih prvih.
Made je sve ovo spin-off posta. Meni je bitno da je u analizi Zdravkovic uvecao efekte za svega 10000% u njegovoj opreznoj analizi.
"Dovoljno je da pretpostavimo da bi se 500 hiljada hektara neobrađenog zemljišta, ugara, pašnjaka i livada upotrebilo za uzgoj konoplje. Pretpostavimo, jer ja ne znam prinose po hektaru i prodajnu cenu, da je prodajna cena konoplje 100 hiljada evra po hektaru "
"hektar oranice treće klase na putu Jagodina-Kragujevac koji sada košta hiljadu evra poskupeo bi na milion evra jer bi garantovao godišnji prihod od sto hiljada"
" svaki ostareli momak na selu bi postao poželjan za ženidbu jer bi i sa prosečna dva hektara u vlasništvu, u centralnoj Srbiji, bio imovinski milioner"
Prvo je fiksirao obradivu povrsinu, pa je fiksirao godisnji prihod, a verovatno se i (na)fiksao pre pisanja teksta, te dobio utopiju.
Kada postanemo proizvodjac necega, onda necega ima u izobilju. Kada necega ima u izobilju onda pada cena necega. Fiksiranje prihoda je netacno.
Sa druge strane, ako raste cena necega onda raste ponuda necega. Oportunitentni trosak igra ogromnu ulogu. NPR. Toj zemlji u Jagodini odjednom konkurise zemlja na sveze posecenoj sumi. Oportunitentni trosak secenja sume postaje mizerno mali u odnosu na korist skupe zemlje. Pad oportunitentnog troska, veca ponuda zemlje te niza cena zemlje.
Takodje, odakle garancije nepostojanja monopolista. Vecina poseda ode "Miodragu Kosticu" u ruke zbog ustavnog uredjenja Srbije, i ostareli momak sa sela uvene ko nezalivano cvece.
Predvidjati buducnost je vrlo nezahvalan posao, i to su samo mogli retki ljudi ciniti poput Zila Verna, Isaka Asimova, ili mozda Danila Kisa.
Gde mogu da postavim pitanje kao laicki ekonomista o nekim mojim dilemama?
Konkretno pitanja su:
1. Je li preporucljiv fiksni kurs dinara u trenutnim uslovima?
2. Sta je najbolje za Srbiju-da ima Fond za razvoj, Razvojnu banku ili oba?
3. Treba li smanjivati namete na rad?
4. Koliko subvencionisanje za radna mesta je potrebno?
5. Treba li da bude dozvoljeno otpustanje u javnom sektoru i koliko to moze da utice na standard?
6. Koliko parafiskalnih nameta treba da bude ukinuto?
7. Ima li nekih konkretnih, numerickih ideja za poboljsanje srpske privrede, kao sto su smanjenja nameta ili slicno?
8. Postoje li na ovom sajtu konkretne teme gde ljudi raspravljaju o Sasi Radulovicu i Branku Dragasu, kao liderima ekonomskih pokreta na proslim izborima?
1. Nema decidnog odgovora. I jedan i drugi imaju i prednosti i mane.
2. Nijedno
3. Treba
4. Nimalo
5. Treba da bude dozvoljeno. Na ukupni standard ce to uticati povoljno, na one koji su partijski dosli do posla nece uticati dobro.
6. Sto vise, ali opet za ovo treba analiza. Imacemo je uskoro od strane nama prijateljske organizacije.
7. Ima, to je srz za kratkorocno podsticanje rada kod DJB.
8. TR funkcionise tako da imamo postove i komentare ispod svakog od njih. Nismo otvarali stalne grupe za diskusiju. Inace sam fasicniran misljenjem da su ekonomski pogledi SR i BD slicni. Kao armadilo i okean zaledjenog metana.
1. Da. Ukucaj na Google "Fiksni kurs za dinar" za detaljniju studiju nas dvojice odavde, ili vidi "fiksni kurs" u search funkciji ovde na sajtu.
2. Za Srbiju je najbolje da nema ništa od toga. Oba nanose neto štetu.
3. Da.
4. Nula.
5. Da; u kratkom roku neprijatno ali u srenjem i dužem roku će podići standard.
6. Što više to bolje.
7. To je formalnost kad postoji politička volja; nije problem u planu nego u političkoj volji.
8. O Raduloviću smo raspravljali dosta i uglavnom pozitivno, vidi naniže u starijim postovima; Dragaš nije vredan pažnje, to je nadriekonomista.
1. Pa, to sam i citao i zbog toga se pitam je li realni iznedriti visestrano zajednicko misljenje...
2. Zar nije preporucljivo od strane ekonomista da se razvoj subvencionise pod uticajem KONTROLISANOG Fonda za razvoj(a ne kao ovakvog)?
3. Da li je neophodnije za prohod na trziste smanjivati one na teret zaposlenog ili one na teret poslodavaca?
4. Zasto onda postoje frakcije koje tvrde da su subvencije neophodne? Ja se zalazem za ogranicavanje istih, a ne potpuno ukidanje. Moze li malo detaljniji odgovor?
5. Hmm, bez otpremnina ili sa njima?
6. Pa da-treba! Ali, one onemogucena je zabrana nicanja novih. Mora se to zakonom regulisati...
7. Van smanjivanja subvencija i nameta na rad-nisam video nesto puno po tom pitanju. Mlada ste organizacija, a mi nestrpljivi...
8. Znam da je on komican, ali me je zaintrigirala podrska njegovim idejama koje su postale osnov politike Dveri, pa razmisljam dublje o tome...
6.
2. Samo od strane SFRJ škole ekonomista.
3. Nebitno je. Nebitno je čak i za same radnike i poslodavce: http://trzisnoresenje.blogspot.com/2014/01/na-ciji-teret.html
4. Imate u starim postovima mnogo o tome, morate da pretražite. (Isto važi i za pitanje 2., to je slično).
5. To je socijalno i političko pitanje, ne ekonomsko. Kako hoćete.
Možda se Miroslav Zdravković samo zajebavao? Ti ljudi koji rade u Narodnoj banci imaju višak slobodnog vremena.
On se pre par godina nije skidao sa TV-a. Razmišljam naglas - to onda znači da je bio blizak Tadiću i ekipi. Elem, Zdravković je daleko od ekonomskog liberala, što mu je minus. A veliki je poštovalac Sabata, što mu je plus. Ko je posetio makar jednom njegov blog zna o čemu govorim.
uostalom, nije bitno da li se trava izvozi ili proizvodi legalno - bitno je da li trava zaposljava&da li se na travi profitira I/ili placa porez/kroz legalne ili manje legalne biznise/
Bolje je da se uvede sistem kao u Portugalu ili Urugvaju, stim da se legalizuju i teške droge. Dakle dopustiti svakom gradjaninu da kupuje narkotike koje bi država neprofitno uvezla i prodavala po mnogo nižim cenama nego od dilera, ali samo odredjenu količinu, kako bi se sprečila preprodaja po višim cenama u susednim zemljama. Legalizacija bi bila jedno od sredstava za borbu protiv kriminala: da država preuzme posao od mafije i tako im izbije iz ruke glavni izvor prihoda.
Post a Comment