Pages

30 April 2014

A zašto je Telenor državni?

Pitanje ovog tipa se često čuje kad se govori o nekoj privatizaciji, a sada o prodaji Telekoma. Na argument da država nije dobar vlasnik kompanija, uvek se nađe neko ko vam citira izuzetak i kaže: aha, a kako može Norveška da ima Telenor?

Ovo je jako površan i tanak argument jer svodi se na navođenje jednog jedinog izuzetka; ali je jednostavan i zvuči efektivno. Ne navode se proseci, tendencije i kauzalne veze, već se ukazuje na nešto vidljivo i opipljivo.

Strpljiv odgovor bi glasio nekako ovako. Vidite, u ekonomiji i politici postoje mnogi izuzeci. Neke državne kompanije dobro funkcionišu. One teže da budu iz zemalja sa visokim nivoom političke kulture, transparentnosti i moralne odgovornosti. Ali čak i u takvim zemljama privatni sektor u proseku bolje funkcioniše od državog. Na svaki Telenor u državnom vlasništvu možete naći na stotine uspešnih kompanija -- Apple, Amazon, Google, Exxon, VW, Verizon, Vodafone, DHL, Ikea, Nordeus -- u privatnom vlasništvu.  Kako onda citiranje jedne uspešne državne firme dokazuje bilo šta? To što je nešto moguće ne znači i da je verovatno.

Ali ne znam koliko je ovakav odgovor efektivan.  Možda je bolje na svaki "A Telenor?" samo odgovarati sa "A Google?" "A Apple?"

14 comments:

Nikola Mojović said...

Prodat je British,Telecom, Austijski telekom, Francuski, Nemački i sl. Telenor je izuzetak ali i on je oko 45% u privatnom vlasištvu. Ali porediti jednu izuzetno bogatu državu sa nama je smešno.

Marko Paunović said...

Cesto navode i Deutsche Telecom kao drzavnu firmu, iako je samo 32% drzavni.

http://www.telekom.com/shareholder-structure

Berkut said...

Meni vise nervira kad uzmu za primer privatne firme koje se bava necim od "opsteg" interesa i koje ne funkcionisu dobro po njihovim standardima. Najcesce se uhvate Engleske zeleznice.

Nemanja said...

A SingTel? :-D

Игор Јарамаз said...

Eво додатног аргумента (мада искључиво за мислеће људе) - Теленор је глобална компанија али која искључиво поседује телефонско услужне компаније по државама где је висока заступљеност јавног сектора - Данска, Шведска, Србија, Украјина, Пакистан, Русији, Индија, Бангладеш.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a5/Telenor_world_locations_2009.png

Нема их у Канади (где има мали милион пружаоца услуга мобилне телефоније), САД, у Британији се не баве телефонијом, чак ни у Немачкој или било где у западном свету изузев Скандинавији и источној Европи

ergo чим имаш 45% приватног власништва, и поред тога што је твој власник најбогатија (нафташка) држава на свету не можеш или се не усуђујеш да уђеш у ринг против конкуренције која има 75-100% приватног власништва.

Понављам, ово је искључиво аргумент за мислеће јединке, ја за оне просте који то питање постављају онако реторски је много прикладнији одговор "зато што Норвежани преко краља, премијера и Нобела вуку Билдербергерe за нос е зато!"

Navuhodonosor said...

U Francuskoj, Italiji i Kini ima mnogo državnih kompanija koje dosta dobro posluju, valjda je to glavni razlog zašto se taj tip kapitalizma u tim zemljama naziva "state capitalism", tj. državni kapitalizam!? Ili je baš to glavni razlog zašto Francuska i Italija nisu ostvarile neke naročito impresivne stope ekonomskog rasta u toku zadnjih par decenija? Ili su glavni razlozi usporenog ekonomskog rasta u Fracnuskoj i Italiji najviše rigidno tržište rada, agresivno delovanje sindikata, gadni porezi i preobimni redistribucioni programi, pre nego kompanije u državnom vlasništvu (mislim pošto u Kini trište rada nije toliko rigidno, porezi nisu tako gadni i nema "welfare state"-a, ali je činjenica da Kina jeste ostvarila impresivne stope rasta u toku zadnjih 30 godina)?

Dane said...

Ranije sam negde na internetu naišao na podatke o broju operatera mobilne telefonije po zemljama, i u većini zemalja taj broj je koliko se sećam bio najčešće oko 3. E sad, znam da kog nas država taj broj propisuje kroz licence, ali ne verujem da je tako svugde (ili grešim?), pa me interesuje dal se neko time podrobnije bavio, i od čega sve može zavisiti taj broj? Npr. dal bi zaista bilo zainteresovanih da uđu kao 4. ili 5. operater na naše tržište kad bi država ukinula ograničenje..

Nemanja said...

A Swisscom?

Svajcarcima ne smeta drzavni telekom?!? Avaj, zar ti ubogi sirotani nisu jos uvek stigli da procitaju Slavisu, pa da na krilima njegovog predloga dostignu neke nove, neslucene, do tada njima nepoznate, horizonte siromastva :-P

Navuhodonosor said...

Državna preduzeća u Srbiji se vode jako loše (mnogo je korupcije u njima i nekonkurentna su u svakom mogućem pogledu), problem je što ni većina privatnih preduzeća nisu mnogo bolje vođena od državnih, takođe su vrlo nekonkuretna u skoro svakom mogućem pogledu, pročitajte ovaj SJAJAN tekst magazina Profit:
Zašto firme propadaju
Ove se tačno konstatuje da u većini privatnih preduzeća u Srbiji sve što se radi i kako se radi je uglavnom pogrešno - preduzeća imaju totalno neadekvatan menadžment: neadekvatnu finansijsku politiku i upravljanje gotovinom, neadekvatno istraživanje i planiranje, neadekvatnu prodaju, neadekvatnu politiku cena, tvrdoglave gazde koje su najpametnije i u sve se razumeju, neadekvatan marketing i promociju, neadekvatno delegiranje odogovornosti (odlučivanje je strogo centralizovano, gazda sam donosi sve odluke), neadevkatnu kadrovsku politiku (korupcija i zapošljavanje preko veze postoji i u privatnim preduzećima, pravi ljudi su na pogrešnim mestima, odnos poslodavac-radnici je često užas - samo gledaju kako će što manje da plate zaposlene, izostaje ulaganje u trening zaposlenih), nerazumevanje konkurencije, neadekvatan odnos prema klijentima (odnos sa klijentom se upoređuje sa "prepadom", "pljačkom banke", konstatuje se da se tek od skoro uviđaju prednosti dugoročnih parnerstava i dobrnih odnosa sa kupcima i dobavljačima na duži rok).
Mene je ova pričica dobro nasmejala i razveselila, naročito mi je smešno ovo pod 7 - sa marketingom i reklamiranjem na Pinku i kumom Mićom koji nabacuje bilborde preko veze. :) Zaista, to je tako, izostaje bilo kakvo istraživanje tržišta, segmentacija tržišta, diferencijacija proizvoda,... smešno je i ovo pod 6 - tvrdoglave i nabeđene gazde će pre pustiti da im preduzeće propadne nego što će potražiti pomoć i poslušati nečiji dobronameran savet, oni sve znaju i u sve se razumeju, kao Leonardo da Vinči, njima ne trebaju saveti i uvek im je krivac za neuspeh neko drugi, a ne oni sami - najčešće su krivci: država, birokratija, neko ministarstvo, političari, kriza, damping cene konkurenata, jak dinar, slab dinar, NBS, fluktuacije na globlanom tržištu kapitala, Marsovci,... mnogo dobar tekst, vredi pročitati! :)

andrijapfc said...

Nije problem (dugoročni, naravno da jeste trenutni) to što srpski privatnici mahom ne umeju da se snađu pa propadaju. Ne rade svi loše, tržište će vremenom isfiltrirati dobre od loših preduzetnika, menadžera i biznismena, ljudi će učiti iz tuđih i svojih grešaka, i tako dalje.

Problem je kada država novcem poreskih obveznika spašava raznorazne tajkune koji su upropastili firme koje su kupili ili osnovali kradenim/opranim/zarađenim na muljaži 90ih novcem, a realno o vođenju legalnog biznisa znaju vrlo malo.

Peđa Mitrović said...

Nekada su navodili Nokiu kao primer, a danas je zaboravljena...

Marija Stanisic said...

Jednom i zauvek: norveska privreda je subvencionisana - verovali ili ne - nafta popunjava sve rupe gde god treba u norveskoj privredi. Ko ima naftu, moze da ima i drzavni kapitalizam i drzavne firme koje su, i pored veoma visokog nivoa svesti Norvezana, ipak subvencionisane , ali norveskim resursima i izvorima prihoda, a ne skupim kreditima, kao kod nas.

Navuhodonosor said...

andrijapfc said...

Nije problem (dugoročni, naravno da jeste trenutni) to što srpski privatnici mahom ne umeju da se snađu pa propadaju. Ne rade svi loše, tržište će vremenom isfiltrirati dobre od loših preduzetnika, menadžera i biznismena, ljudi će učiti iz tuđih i svojih grešaka, i tako dalje.



Neće nikada ništa naučiti iz svojih grešaka, uvek će im neko drugi biti kriv za neuspeh, moj jedan rođak je vlasnik firme koja je nekada imala 55 zaposlenih (pre privatizacije), sada ima 25 zaposlenih, više nego prepolovljen promet i minmalan obim posla, taj konkretan slučaj je dobra potvrda svega što piše magazin Profit, zato mi je to tako smešno - naročito potvrđuje ono pod 9 (nedelegiranje odgovornosti, strogo centralizovana organizacija i odlučivanje, dodao bih i despotski stil rukovođenja - postoji samo jedan rukovodilac, a svi ostali zaposleni su izvršioci koji samo sprovode naređenja, sistematski se guši svaka inicijativa od strane zaposlenih koji bi da se "prave pametni"), pod 11 (nerazumevanje konkurencije - konkurenti koji ga "ujedaju" su svi optuženi za "damping") i pod 6 (neuviđanje problema, netraženje pomoći - reče mi da su svi ti konsultatni i profesori po fakultetima "prodavci magle", odgovor je "znam ja takve", ti bi samo pokušali da mu prodaju, tj. "uvale" nešto što mu uopšte ne treba i tu maglu skupo naplaćuju), ali i pod 10 (zapošljavanje pogrešnih ljudi - jedan deo zaposlenih su rodbina i prijatelji, nudio je i meni posao) i pod 7 (minimiziranje važnosti promocije, između marketinga i bilborda i reklama se stavlja znak jednakosti, firma nema čak ni web sajt, ja sam se ponudio da napravim web sajt besplatno, odbio me je, reče mi da njegova firma ima odlične odnose sa nekoliko ključnih kupaca i dobavljača i da mu zato web sajt u principu ne treba, a to je onda ujednino jedini pozitivan aspekt poslovanja te firme). Tu treba dodati i da izostaju ulaganja u nove tehnologije, ne znam da procenim da li to važi za proizvodnju, ali sigurno je da važi za informacioni sistem i za magacin - tu je par kompjutera koji nisu čak ni umreženi međusobno kako valja, dokumenti se razmenjuju putem flash-a, magacinske evidencije se vode ručno, da li onda vredi trošiti reči i predlagati npr. uvođenje ERP-a? Naravno da ne vredi, pitao me je "a šta je to ERP?", kada sam objasnio, odogovio mi je "šta će to meni, to ničemu ne služi". E ali zato je najbitnije od svega da firma nema ni dinar dugovanja prema bankama i da nema nenaplaćenih potraživanja, moj rođak smatra da je time "zadao domaći zadatak" svim ostalim firmama što se tiče uspešnosti finansijske politike. A za opšti neuspeh u poslovanju firme stalno ponavlja kako su krivci kriza, država i konkurenti sa damping cenama, svi samo ne on. Uglavnom, ne verujem da će ta firma opstajati još dugo, možda još 2-3 godine. :(

andrijapfc said...

Pa možda neće konkretno vaš rođak ili neki drugi Pera Perić naučiti iz sopstvenih grešaka, ali neki broj ljudi hoće (ma koliko malo da ih bude), neki drugi dosta veći broj će učiti iz tuđih. Dalje, ima ljudi koji se školuju u inostranstvu, pa se vrate, ima ljudi koji rade dugi niz godina u inostranstvu, pa se vrate, pa se od toga nešto nauči i bude se bolji od srpskog proseka. Na kraju krajeva, ako srpske gazde ne umeju da vode firme, vodiće ih strane gazde.