Reforma sudstva

Ne postoji mnogo problema u Srbiji koji su toliko očigledni a u isto vreme toliko ignorisani kao neefikasnost sudstva. Danas u Srbiji čami preko 3 miliona nerešenih predmeta, slučajevi se redovno rešavaju zastarevanjem, sudovi donose u najmanju ruku sumnjive presude, a u rešavanju privrednih sporova su efikasni koliko i Fond za Razvoj u stvaranju ekonomskog rasta.

Rešenja koje stranke predlažu se svode na kadrovsku politiku, uglavnom smenu korumpiranih sudija koje je postavila prethodna vlast, iako je jasno da je problem prevashodno sistemski. Kako promeniti sistem? Evo par ideja:
  
Bez dugih pauza – Ko god je bio u sudu u Srbiji zna da se ročista zakazuju 3 – 6 meseci unapred. Dovoljno je da se stranka ili advokat ne pojave ili je neko zaboravio neki papir da se dobije polugodišnje odlaganje. Predmete bi trebalo rešavati u kontinuitetu. Ako se neko ne pojavi na ročistu danas već sutra bi trebalo da bude priveden. Ako ste zaboravili dokaz, donesite ga posle pauze za ručak. Sudski procesi bi se zakazivali par meseci unapred tako da bi svi imali dovoljno vremena da se spreme. Odluka se donosi posle par dana sudjenja, ako je i toliko neophodno.

Privatni sudski pozivari – Sudjenja se često odlazu jer stranke nisu primile poziv. Zasto ne dozvoliti privatnim firmama da urucuju pozive?

Privodjenje stranaka – U slučaju da se tuženi ne odaziva na pozive private firme bi mogle da ih privode, naravno o trošku osobe koju privode.

Selektivno preispitivanje presuda  – Čak i da dobijete presudu verovatno je da će je viši sud poništiti ili vratiti na ponovno odlučivanje. Nema pravde dok se Vrhovni Sud ne izjasni o vašoj njivi. Suđenja do pravosnažnosti naravno traju godinama a neretko i decenijama kao da je poenta u procesu a ne pravdi. Trebalo bi ograničiti broj presuda koje viši sudovi mogu da pregledaju, na recimo 10 posto, što bi značajno smanjilo dužinu procesa. Viši sudovi bi onda pažljivo birali predmete a mogli bi da koriste taj sistem i za ocenjivanje kvaliteta sudija u prvostepenom postupku. 

Biranje tužilaca - Tužioci su za svoj posao u krajnjoj instanci odgovorni vladi jer ih ona postavlja. U takvoj situaciji nije realno očekivati da će se baviti politčkom korupcijom ili da će po službenoj dužnosti goniti državne službenike (lično sam se uverio u to). To naravno ne bi bio slučaj da tužioce biraju građani, o čemu sam već pisao ranije. 

Biranje sudija - Da li neko može da zamisli da bi ovaj gospodin što je juče poništio presudu za ubistvo u Novom Sadu bio ponovo izabran na tu funkciju da je odgovoran za svoj rad građanima? Nema elegantnijeg načina od rešavanja kadrovskih problema od povremenih izbora.

Privatni sudovi - Dozvoliti rad privatnim sudovima koji bi bili pogotovo korisni u privrednim sporovoima gde bi strane mogle da se obavežu da će prihvatiti presude bez prava žalbe državnim sudovima unapred. Takav sud, Rexlegis, već postoji u Hrvatskoj. 

Predlozi naravno nisu savršeni. Svaki predlog dolazi sa svojim problemima koji se uglavnom svode na činjenicu da povećavanje efikasnosti ide na uštrb pravde - ali su daleko bolja alternativa trenutnim rešenjima. 

26 comments:

Saša said...

Aleluja. Konačo neko da detektuje prvi problem. Nezavisnost i efikasnost pravosuđa su preduslov svih reformi. Ovo što npr. Radulović radi je labudova pesma. Donošenja zakona nije nikakvo rešenje. Važnije od svega je mogućnost njihovog sprovođenja. Kod nas nezavisnost sudstva rđavo shvata, pa umesto da se tumači kao nezavisnost od političkog uciticaja, tumači se kao odsustvo odgovornosti za rezultat. Ja nisam pravnik i priznajem da imam problema da shvatim osnovne principe te struke, ali može li neko da mi objasni kako to da sudije kome npr. zbog proderulanih propusta vrate više puta predmet na ponovno suđenje ne može biti razrešen dužnosti?

Nemanja said...

Ako u centralnoj banci sedi potpredsednik SNSa, dok se javni servis finansira iz budzeta, koliko su resenja a koliko je politicki sistem kriv za nezavisnost institucija?

Po WEF izvestaju o konkurentnosti za 2013 godinu, Bosna sa kantonalnim sistemom i uzgojem diktatora na manjim posedima, ubedljivo vodi sa 64 mestom od 148 zemalja sveta u odnosu na Srbiju koja osvaja losu poziciju 124 u nezavisnosti sudstva.

Otud, mozda je diversifikacija diktatora kroz kantonalni sistem resenje (ne)zavisnosti institucija, tj. sudstva.

Sto vise diktatora to oni slabiji, pa mali uticaj na institucije.

NPR. U Srbiji, umesto "there can be only one", postoji 24 Selakovica i svi bi da imaju uticaj na sudije, sto rezultira da, zbog kantona, nijedna vrhovna vlast ne gospodari celinom.

ziggy said...

ako se ne varam u srbiji najviše predmeta otpada na imovinska dela, tj pre svega na međe među susedima (i to je dosta uobičajno i za druge zemlje). međutim, umesto da se takvi sporovi vode pred seoskim sudovima kao prvostepenim instancama, oni se dodeljuju opštinskim (tj osnovnim) sudovima.

zašto selo ne bi moglo imati funkciju presuđivanja u takvim sporovima i vlast da formira porotu za takvu vrstu sporova, rešava ih brzo i na licu mesta, umesto da se čekaju fermani iz nekakvih carigrada.

Mad Max Manus said...

"Reforma sudstva"

Само сам једном чуо/прочитао да правосуђе (ако ћемо га назвати тако) има генерички проблем. Изрекао је то овај човек. Шта је под тиме мислио, није појаснио али погледаћу ове текстове, преслушаћу записе па можда сазнам. Можда није мислио ни на шта посебно.

Било како било... ефикасно судство које своје корене вуче из вишедеценијске производње неправде - постиже ефикасну неправду и насиље.

Под генеричким дефектом подразумева се изостанак права и правичности које има фундаменталне узроке у појави тоталитаризма након Другог светског рата. Другим речима, потребно је уклонити тоталитарне атаке на права и систем правосуђа а то се постиже рехабилитацијом (у Србијим и амнестијом) и лустрацијом.

Mad Max Manus said...

O politikantima
Ivan Janković | 29/09/2009

Је л' ово писао 'наш' Иван Јанковић? :)

Зна ли Иван Слободана Бељанског?

P.S. Рехабилитација је права а не личности.

MMiillaann said...

sve je to besmisleno.

možete ovde izvršiti reformu najliberalnijeg tipa ne samo sudstva nego celog društva.

džaba sve to kad je plebs indoktriniran takvim otrovima da za tu količinu krivopostavljenih mišljenja leka nema.Ponajpre jer je medijana osoba bilo kog pola matora od 45-50 godina a sami psiholozi kažu da će takva osoba promeniti mali miliona svega od frizura,obuće,odeće ali mišljenja joj okrenuti i oprat svetim vodama otvorenog uma je zaludan posao.

Jedina instant rešenja doneli bi diktatori tipa Pinočea,Balkanca slovenskog govornog područja nije ni za šta drugo nego za batine da mu mozak ispraviš,al aj mi nađi novog Pinočea.

Taman sam se uzdao u PPV kad on ispade pičkica.

a i za to nam je ponajpre kriva ova naša instant upotreba demokratije. Nekad se brate diktatori nisu bojali demokratskih procesa nego su i kad greše hrabro koračali u smrt sa nas par miliona naivnih,da se zna da Kad se krene Negde mora Nekad i da se Stigne tamo.

Lazar Antonić said...

Ta prica kako je neophodno promeniti nacin razmisljanja je standardna i uglavnom besmislena fraza. Kada se raspravljate sa nekim sa kim se nikako ne slazete ni po jednom drugom pitanju osim u tome da je tesko promeniti nacin razmisljanja. Ustvari ta fraza sluzi pomalo i kao agree to disagree fraza. Ne slazemo se ali ajde da prestanemo da se svadjamo.

Nije ta fraza popularna samo kod nas, mada se mnogo manje koristi u razvijenim nego nerazvijenim zemljama.

Ne radi se o nacinu razmisljanja ljudi nego sistemu. U ovom konkretnom primeru recimo mogli bi da imamo zatucan narod sa neefikasnim sudskim sistemom ili zatucan narod sa efikasnim sudskim sistemom. Zatucan ili nezatucan efikasni sudski sistem bi svima koristio.

Mad Max Manus said...

Мање се користи јер је то образац оправдања за не радити ишта поводом неког питања - што представља разлику између развијених (слободних) и неразвијених земаља.

Фраза је и "ефикасни судски систем" и иста редко где постоји јер улога правосуђа није превсходно ефикасност него правичност.

Ефикасност судства је питање од малог значаја и оно постоји у земљама које имају правосуђе. Несхватљиво је да се једно партијско правoсуђе (које је такво 70 година) стваља у други план у односу не ефикасност - то може значити само незадовољство продуктивношћу тог, партијског правoсуђа.

Либерална страна.
Шта значи једнакост пред законом и судом?

Canary Wharf said...

Moje poznavanje sudstva u Srbiji je svakako ograniceno, ali na osnovu mog skromnog iskustva imam utisak da je pristup u ovom postu donekle povrsan. Svakako se slazem oko pitanja vaznosti efikasnog sudstva i prepoznajem znacaj tog problema u Srbiji.
U sustini moj utisak problema je opterecenost sudova velikim brojem predmeta. Rociste se zakazuje sa prvi sledeci slobodan termin i to sada kompjuterom mogu da kontrolisu. Sudija ostavlja slobodne termine blize, za hitne postupke koji iskrsnu. Presude cesto pisu sudski pomocnici zbog opterecenosti, pa se svakakve greske potkradaju i tu ne ostaje nista drugo nego da zbog lose presude ide na popravni. Generalno drzava pruza losu uslugu za ulozeni novac. Da bi smanjili broj postupaka enormno su povecali takse. Cuo sam da kosta 3000e samo taksa da se otvori privredni spor. I dalje ih ima mnogo i loseg su kvaliteta.

- Za neke postupke je trenutno dovoljno da se objavi poziv na oglasnoj tabli i/ili uruci ovlascenom advokatu. Mislim da je to vec drasticno smanjilo problem sa pozivarima... Dovoljno je obavezati da ostave broj mobilnog i da dobiju poziv sa obavestenjem da podignu poziv.

- Privodjenje stranaka radi policija po odluci sudije, na racun privedene stranke. Do ovakve situacije danas retko dolazi jer niko ne zeli da pravi sebi troskove..

- Selektivno preispitivanje presuda je nerealno. Ako sudija u prvom postupku ofrlje odradi posao, svako mora imati pravo da mu se greska otkloni. Za to pravo se placaju velike takse, ali zbog gresaka se presude i dalje vracaju..

- Mislim da je u nasim uslovima neposredno biranje tuzilaca ono sto se mora po svaku cenu izbeci. Pogledajte komentare rulje u hronici u Blicu. Svaki drugi bi dao smrtnu kaznu ili dozivotni zatvor. Vec je preveliki uticaj masa na sudstvo, trebalo bi ga smanjiti a ne povecati, da bi posao profesionalno bio odradjen. Recimo primer Miskovica, svi bi ga osudili, a koliko je meni poznato on se konkretno tereti za transakciju koja je struktuisana kao obicna private equity takeover.

- Biranje sudija takodje. Ne znam detalje oko te presude, ali sto je sudija bolji teoretski bi trebao vise presuda da obara jer ima vece kriterijume. To bi se pretvorilo u popularity contest. Ako je postupak lose vodjen i losa presuda napisana uz proceduralne propuste, apelacija mora da je obori pritom oni ne kazu da on nije kriv.

- Koliko je meni poznato u Srbiji vec funkcionise Arbitrazni sud Privredne komore. Takse su slicne i cuo sam da se u nekim privatnim ugovorima ugovara iskljuciva nadleznost ove kvazi-privatne institucije. Ocigledno nema velike razlike.

US Aid radi vec neko vreme na svim ovim problemima i njihova resenja su uglavnom bila integrisana u zakonodavstvo, poput privatnih izvrsitelja koji donekle funkcionisu. Siri problem je relativno nizak nivo znanja u profesiji. Razliciti advokati u privatnom sektoru se mere rekla-kazala merama performansi i opsti problem je nedostatak strucnosti sa obe strane. Svaka reforma ima veliki trosak u uspostavljanju novih procedura i propagaciji znanja medju pravnim delatnicima.

Canary Wharf said...

Mislim da bi od svega najveci doprinos dala veca upotreba IT u procesima. Upravljanje dokumentima preko Interneta, pracenje svih aspekata, itd. To bi omogucilo bolji monitoring svih strana, a posebno nosioca pravosudnih funkcija, jer bi kontrola mogla da se vrsi bez da neko fizicki dodje da otvori predmet u pisarnici. I pored toga, kontinuirana edukacija: trening, trening, trening...

Problem naplate je i dalje kritican. Bio bi od pomoci sistem u kome bi se menice mogle izvrsavati automatski kroz ceo sistem. Da recimo nijedna banka ne moze da pusti isplatu na salteru dok je neka pustena menica neizmirena. Bukvalno da svi tokovi novca stanu. Sa takvim sistemom bi svi racuni mogli biti osigurani nekom vrstom menice. Recimo problem sa naplatom Infostana, gde verovatno 60% placa redovno. Kada bi enforcement bio jeftiniji i efikasniji, i cena bi mogla biti niza jer je ukupan prihod veci.. Recimo da racuni za Infostan mogu da se enforce-uju od svakog ko ima prijavljeno boraviste na toj adresi. Naplatu za Elektroprivredu bih najradije outsource-ovao Telenoru da ih on juri.

Mad Max Manus said...

Селективно преизпитивање пресуда - не знам ја шта је то. Постоји други и трећи степен који поступа по повреди поступка. У стварности није ни тако. Наравно, оно што је слон у соби није повреда поступка него непостојање права. Сходно томе ништа не значи ни жалба ни преизпитивање пресуда - то је као да се Врховном Бићу жалиш на одлуку Комитета Спаса :)))

Изтрајавање на чувању зла због одбијања савести, тровачи душа и трошачи времена.

MMiillaann said...

Lazare,
slažem se da je potreban sistem,ali taj sistem ljude neće promeniti a i ko da iznese tu promenu sistema,neko ko bi troje izbora dobijao a samo mlati plebs po ledjima kvalitetnijim sistemskim zakonima. pa vidiš da ovde oduzimanja prava na otpremninu za sve godine staža a ne samo kod poslodavca gledaju kao smrt svih svojih ideala,gde ćeš im spakovati iole komplikovanija i boljnija rešenja.

Lazar Antonić said...

@Canary Warf

Slazem se da je analiza povrsna. To je blog.

"U sustini moj utisak problema je opterecenost sudova velikim brojem predmeta. Rociste se zakazuje sa prvi sledeci slobodan termin i to sada kompjuterom mogu da kontrolisu. Sudija ostavlja slobodne termine blize, za hitne postupke koji iskrsnu."

Slazemo se da je to problem veliki broj predmeta ali vase resenje je da sistem koji trenutno ne funkcionise (jer da funkcionise ne bi bilo 3.3 miliona neresenih predmeta) se ne menja. Kazete "trening, trening, trening", ali ako sistem ne funkcionise trening je uzaludan. Kompjuterski sistem zakazivanja ne resava osnovni problem dugotrajnosti i zastarevanja procesa. Bolji IT je alat a ne resenje samo po sebi. U situaiciji kada imamo losa pravila i los IT vase resenje je losa pravila i dobar IT.

Sve sto ste rekli za policijsko privodjenje i pozivare je tacno ali u praksi ne funkcionise. Ja sam u mom slucaju cekao vise od 3 godine da sudija izda nalog za privodjenje a skoro uvek je bio izgovor da poziv nije primljen. Nisam naravno samo ja u pitanju - to je standard u sudovima. Iako sudija ima pravo da koristi pravo privodjenja ne rade to bas tako po automatizmu. Zato su zakazana rocista kada se sve odradi odjednom dobra jer sudija u sustini ne bi imao diskreciju da odluci da odlaze privodjenje. Neka se rociste zakaze i godinu dana unapred ali kada se zakaze zavrsi se u roku od par sati ili dana. Ako se tada neko ne pojavi, odmah se privodi a mozda ceka i u pritvoru do prvog slobodnog termina.

Selektivno preispitivanje presuda je neophodno. Zasto bi se svaka presuda preispitivala na visoj instanci? Zasto bi imali sudove koji ne mogu nista da odluce hajde da ih ugasimo i neka stranke odmah idu u taj visi sud? Ne vidim problem da se ogranici broj presuda koje visi sudovi mogu da preuzmu i ne vidim na koji nacin bi to umanjilo prava gradjana. Zar ne mislite da se sudjenjima od 10 godina i vise narusavaju prava gradjana? Treba da se postigne neki balans izmedju pravde i efikasnosti a sadasnji sistem je daleko i od jednog i od drugog.

Za privatni arbitrazni sud sam cuo ali nisam siguran da su njihove presude obavezujuce, tj da ne mozete posle da se zalite drzavnom sudu. U RexLegisu su presude obavezujuce i nema zalbe drugim sudovima.

@MMilan

Kao sto se nasi ljudi u inostranstvu savrseno lepo snalaze u funkcionalnim sistemima, tako bi se snalazili i u Srbiji. Nisu gradjani Srbije specijalno glupi ili ludi, naprotiv. Problem je sto su pravila igre namestena tako da se razum i postenje ne isplate previse.



Stevan Majstorovic said...

Malo je poznato, da Nova stranka ima Program reforme pravosuđa. Pisala ga je Vesna Rakić Vodinelić. Namerno ga ne kitim atributima, procenite sami:

http://www.novastranka.rs/reforma-pravosuda

U njemu ima i ovih predloga iz posta. Nova nije ojačala toliko da ide na izbore sama, nego je izabrala put koalicije sa DS. Barem će ući u parlament pa će se i za ovaj program jače čuti.
Interesantno je da je Vesna Rakić bila uzdržana po pitanju ove koalicije i na poslednjem mestu je na predatoj izbornoj listi.
Saša Radulović je druga liberalna opcija koja bi stala iza ovog programa (raspitao sam se).

andrijapfc said...

"Selektivno preispitivanje presuda je neophodno. Zasto bi se svaka presuda preispitivala na visoj instanci? Zasto bi imali sudove koji ne mogu nista da odluce hajde da ih ugasimo i neka stranke odmah idu u taj visi sud?"

Ali cekajte, Lazare, skoro svuda u svetu postoji pravo da se zalite visoj instanci...gde je to zakonom propisano da visi sud sme da primi samo odredjeni broj slucajeva? Ja mislim nigde. I nije tacno da zbog postojanja vise instance nizi sud nista ne odlucuje; nizi sud je taj koji donosi odluku - visi sud je tu samo da proveri da li je nizi sud odradio posao kako treba. U Americi je npr. tako, i visi sud je ogranicen na ono sto je izneto na nizem sudu, ne mogu se uvoditi novi elementi:

"In the United States, both state and federal appellate courts are usually restricted to examining whether the lower court made the correct legal determinations, rather than hearing direct evidence and determining what the facts of the case were. Furthermore, U.S. appellate courts are usually restricted to hearing appeals based on matters that were originally brought up before the trial court. Hence, such an appellate court will not consider an appellant's argument if it is based on a theory that is raised for the first time in the appeal."

Mozda to nije tako kod nas, pa bi trebalo da se uvede. Ali ne da se ogranici zakonom broj slucajeva koji ide na visi sud. Takodje, ono sto moze da se uvede kao MOGUCNOST (ali ne nuzno zakonsko ogranicenje) je diskreciono preispitivanje presuda (discretionary review), kao sto to radi Americki vrhovni sud - on prvo odlucuje da li ce neku zalbu uopste da razmatra u nekoj vrsti predpostupka. Tek ako zakljuci da ima potencijalnog materijala za preispitivanje, ide se u kompletnu proceduru.

Lazar Antonić said...

Ne kazem da ljudi ne mogu da se zale na presude, gde ste to procitali? Predlazem da visi sudovi moraju da vise koriste svoje diskreciono ovlascenje da biraju predmete. Na primer ako na 90% prvostepenih presuda idu zalbe, visi sud ne treba sve da ih razmatra - vec da izaberu samo one najvaznije gde misle da je doslo do ozbiljne povrede procesa i slicno. Visi sudovi bi trebalo da su prakticno ograniceni brojem predmeta koje mogu da razmatraju pa biraju najvaznije, upravo kao vrhovni sud u americi.

Mad Max Manus said...

@Lazar Antonic

"Na primer ako na 90% prvostepenih presuda idu zalbe, visi sud ne treba sve da ih razmatra - vec da izaberu samo one najvaznije gde misle da je doslo do ozbiljne povrede procesa i slicno."

Које су то најважније и што је много важније... које су то озбиљне повреде процеса које су заступљене СВУДА И СТАЛНО у правосуђу те чине правило и континуитет у кршењу слобода и права?

Lazar Antonić said...

To ce visi sud diskreciono da odluci.

Mad Max Manus said...

@Lazar Antonić

Реформа правосуђа почиње оног тренутка када се изврши рехабилитација и амнестија, а креће из сазнања о стварном стању и рационализације прошлости те све у циљу узпостављања основних слобода и права. Дакле, пошто је у Југославији владала тоталитарна странка која је инструментализовала правосудни систем (а то се изнова дешава и у тзв. вишепартијском систему) онда је старт у поништавању одлука и обештећењу како би се подразумевао грађански (слободни статус) а не робовски (партијско-тоталитарни).

Vladimir said...

@Mad Max Manus

"Је л' ово писао 'наш' Иван Јанковић? :)"

Jeste, to je naš Ivan Janković, glavom i bradom. Nego, kada ste počeli da se trujete na Peščaniku? :)
Jeste li možda čitali prepucavanje Mijata Lakićevća i Dejana Ilića o Hajeku? Ili Higheku? :)

"Реформа правосуђа почиње оног тренутка када се изврши рехабилитација и амнестија, а креће из сазнања о стварном стању и рационализације прошлости те све у циљу узпостављања основних слобода и права. Дакле, пошто је у Југославији владала тоталитарна странка која је инструментализовала правосудни систем (а то се изнова дешава и у тзв. вишепартијском систему) онда је старт у поништавању одлука и обештећењу како би се подразумевао грађански (слободни статус) а не робовски (партијско-тоталитарни)."

Problem mnogih ljudi na ovom blogu jeste nepoznavanje prošlosti ovih prostora i naročito nepoznavanje tradicija srpskog naroda. Jer, baš kao što reče Edmund Berk, država nije samo "država", država je krvlju potpisani ugovor između mrtvih, živih i nerođenih. A šta Vama zameram? Zameram to što Vi shvatate suštinu problema. Ali avaj, Vi ne nudite nikakva rešenja. :)

Mad Max Manus said...

"Nego, kada ste počeli da se trujete na Peščaniku? :) "

Пратим шта се трачари на свакој страни, корисно је ;) Перспектива је често корен неразумевања.

"Jeste li možda čitali prepucavanje Mijata Lakićevća i Dejana Ilića o Hajeku? Ili Higheku? :) "

Наравно, као и хистеричне изпаде Мише Бркића :) Ако је истина да Лакићевић није до сада знао за југо-коми-носталгију тзв. културних радника онда он није заиста либерал. Ако је пак знао, чему онда та неискреност у дружењу са таквима? По мом суду, либерал који не инсистира на имовинским правима као виду ослобођења од партијске узурпације економског живота, није либерал већ мимикриста.

"Problem mnogih ljudi na ovom blogu jeste nepoznavanje prošlosti ovih prostora i naročito nepoznavanje tradicija srpskog naroda."

Није случајно то да су неки проглашавали историју и временски континуитет небитним, те најављивали свој долазак на власт као наступајућу еру модернитета - то се у историји дешавало али са странкама абсолутне власти и подпуног насиља које су имале за циљ конзервацију затеченог.

"Zameram to što Vi shvatate suštinu problema. Ali avaj, Vi ne nudite nikakva rešenja. :)"

Прокопијевић је, уморан од понављања истих решења, у једном периоду на свако питање аутистично одговарао "тржиште" :)

Еволуција тог одговора је просто "Слобода"

Vladimir said...

@Mad Max Manus

Kada smo već kod istorije, tradicije, suda i pravde. Da li znate da je u Beogradu 12. februara preminula velika mučenica Gordana Mihailović. Tokom i posle rata robijala je u 6 logora i zatvora. Izmešu ostalog, u toku rata je bila na Banjici, a nakon rata na Golom Otoku, to jest na ostrvu koje ja bilo namenjeno ženama.
O kakvoj pravdi mi pričamo? O kakvoj efikasnosti sudova? Onaj besni pas Kapičić je umro u stotoj godini a da nije ni jedan jedini put pozvan na informativni razgovor u vezi sa ratnim i poratnim zločinima. A đeneral još nije rehabilitovan. Zašto? Osim ideologije, koja je prolazna, problem je oteta imovina, koja očigledno duže traje. Kada budem imao vremena napisaću i nešto o Đinđiću.

Mad Max Manus said...

@Vladimir

Нисам знао. Не пратим појединачне судбине обзиром да њихов број превазилази појединости а неправда и насиље су правило. Ефикасни су судови у очима хистеричне јавности и полуинтелектуалног крда - добро подмазана гиљотина.

Што се тиче Ђенерала и народног хероја, обојица служе сасвим добро као маркери те обележавају где се то налази Србија, тачније када.

Vladimir said...

@Mad Max Manus

"Нисам знао. Не пратим појединачне судбине обзиром да њихов број превазилази појединости а неправда и насиље су правило."

Teško je pratiti sve pojedinačne sudbine, to je polazilo za rukom samo Danilu Kišu. :)
Ali u pitanju je ipak Đeneralova ćerka. Ćerka čoveka koji je ušao u legendu i postao paradigma tragične sudbine srpskog naroda. A i slovenačkog naroda. :)
Da se vratimo temi. Država nam je svuda šuplja. Ako biste me pitali gde je najveći problem, ne znam šta bih Vam odgovorio. Sudstvo? Možda obrazovanje? U prosveti rade nekompetentni ljudi i uče decu glupostima. Nema nam spasa.

Mad Max Manus said...

@Vladimir

Тотална је држава прелазак из кристала у аморфну масу.

Vladimir said...

@Mad Max Manus

http://www.youtube.com/watch?v=KBe9IDB_BbE

Odslušajte ovo kada budete imali vremena. Interesantan čovek.