Dozvolite mi da libekovcima, ovaj pretorijanskoj gardi poslodavaca, htedoh reci ljubiteljima dela Radulovica, osmislim slogan:
Radulovic, zato sto: rad oslobadja! Arbeit macht frei! :D
Salu na stranu, potpuno me fascinira tolika koncentracija mislecih ljudi, a niko da razmisli o granicnim slucajevima, gde lako otpustanje NE DOVODI do novog zaposljavanja
da li mislis da ce neto efekat biti vise otpustanja nego zaposljavanja u zemlji gde se nesto vise od 30% BDP kreira u sivoj zoni? Na stranu sve prednosti koje sloboda izbora otvara, nakon sto se ukinu potencijalni visoki troskovi otpustanja.
Nemanja, cak i da si u pravu, mnogo je bolje da otpusteni neradnik nesto korisno radi u sivoj zoni, nego da ostane na teretu i ne radi nista. Cak i radnik iz sive zone uvek dobar deo svoje produktivnosti vraca drustvu i drzavi.
Steta od regrutovanja sposobnih ljudi da ne rade nista je visestruka: - na teretu su zbog njihovih primanja koja neko mora da plati, - izgubljena je njihova potencijalna produktivnost jer ne rade nista, - umesto da vremenom sticu iskustvo oni neradom propadaju
Postoji nesto sto se zove problem vremenske konzistentnosti (nobelovci Ed Preskot i Fin Kidland). Nasi savremenici pisu o tome, npr Burda i Viplos:
"Jednostavna deregulacija otvara nekoliko problema. Najpre, mnoge firme koje u starom rezimu nisu mogle da smanje broj zaposlenih, iskoristice deregulaciju tako da cemo, na kraju, na kratak rok imate jos veci broj otpustenih radnika"
"Drugo, javlja se problem vremenske konzistentnosti. Pretpostavimo da neka firma reaguje na deregulaciju tako sto povecava broj zaposlenih. U tom trenutnku, ne bi li privukla glasace koji o tome brinu, vlada vraca na snagu zakone koji ogranicavaju otpustanje, cime ova firma upada u "zamku" na visem nivou zaposlenosti. Firme ce to predvideti, a tuzni ishod ce biti taj da nece zaposljavati nove radnike, uprkos deregulaciji! Vlade ce morati da se posebno obavezu da nece menjati rezim pre nego sto poslodavci pristanu na takvu meru."
Cak i legendarni Dzejms Medison, pre vise od 200 godina, u svom federalistickom spisu br. 62 kaze:
"Every new election in the States is found to change one half of the representatives. From this change of men must proceed a change of opinions; and from a change of opinions, a change of measures. But a continual change even of good measures is inconsistent with every rule of prudence and every prospect of success. The remark is verified in private life, and becomes more just, as well as more important, in national transactions."
Dakle, da li bi gosn. Radulovic, kao pravi preduzetnik, saradjivao sa nekim ko stalno menja mere, cak i da su one uvek dobre? Pa otkud mu pravo onda da smatra da ce poslodavci saradjivati sa drzavom Srbijom, koja sa jednodomnim parlamentom pati od sizofrenih promena misljenja?
Ako novi ZOR olaksava otpustanje, poslodavci ne saradjuju sa drzavom, i poslodavci se zalazu za novi ZOR, onda cilj novog Zakona o radu jeste otpustanje, tj. povecanje nezaposlenosti.
Nemanja, argumentaciju izvodis na drugaciji nacin, ali su ti nalazi jednaki Orbovicevim. To jest, ne treba menjati zakon jer je ovaj dobar.
Recimo da sam radio sa poslodavackim udruzenjima pa im toliko verujem da ako u na reprezentativnom uzorku njih 80-90% tvrdi nesto da ce se to i desiti u praksi.
btw, u privatnom sektoru je visak davno otpusten i otisao u sivu ekonomiju, tako da nema odakle da se otpusta, svi rade sa minimum radnika odavno. Sto se tice javnog sektora, necu zaista pustiti suzu ako budu morali da svoje strucnosti potvrde u privatnom.
Umesto tih fatamorgana razmišljaj ovako - svaki uslov koji postavljaš poslodavcu povećava cenu radnika, koliko taj radnik košta poslodavca.
Ako mi otežavaš da otpustim radnika, onda se to za mene opet svodi na "koliko me košta" i moram da uračunam u svoj poslovni plan. Pošto mi kapitalisti sve radimo za pare (i ne stidimo se) onda to znači manju mogućnost da ostvarim profit, pa samim tim i manju mogućnost da nekoga zaposlim.
Ako uđemo u detalje - sa više nametnutih uslova više mi se isplati da zaposlim produktivnije radnike sa znanjem i iskustvom (jer mi oni donose veći profit, produktivniji su), a ne isplati mi se da zaposlim one druge. Pa tako dolazimo do toga da ti zakoni koji navodno brane "radnička prava" u stvari najviše pogađaju one kojima je posao najpotrebniji - siromašne, manje obrazovane, bez iskustva i slično. Njih će uglavnom oterati na još slabije plaćene poslove u "sivoj ekonomiji", rad na crno itd.
Pitanje koje si izneo je marketinsko. Namera je da se prodaju ideje, ali je pretpostavka da se ideje tesko mogu prodati ako nemate prepoznatljivog prodavca.
Iskreno, S.R. je jedna od najkvalitetnijih licnosti sa kojima sam ikada radio i poslednja zelja mu je da ima ikakav pokusaj izdizanja licnosti iznad posla koji se radi.
Sto bi rekao Nikola Pasic: Kakvi ste vi kapitalisti, takav sam ja Milton Fridman :D
Aleksandar,
Ljubisav, i am your father (*puh phh; *puh phh). May the force be with you! :D
Sad ozbiljno, kako se najobicniji lopov i Tomas Dzeferson zalazu za istu stvar - nosenje oruzja, to ih onda ne cini jednakim u njihovim interesima. Jedan se bori da ubija, drugi za slobodu. Pa tako se Orbovic bori za insajdere koji ga placaju, a moja malenkost za slobodu kritickog razmisljanja. Ali, avaj, to ne smanjuje osecaj usamljenosti u moru deskriptivne reprodukcije.
Sa druge strane, nisam protiv promene, ali jesam protiv promene na gore. :D
Valjda je, barem ekonomistima, poznata Pareto efikasnost, valjda je efikasnije da i poslodavcima i autsajderima (nezaposlenima) bude bolje, sto nije trenutno slucaj, valjda je pametno da se Radulovic postara za garancije da se, makar 10 godina, njegovo resenje nece menjati.
Kao iskren covek, koji nije prijavio imovinu (slobodan da to ne ucini ali i da snosi odgovornost), popecitelj Radulovic ostaje duzan problemu vremenske konzistentnosti. I svima onima kojima obecava povecanje zaposlenosti.
Nemanja, od teorije do prakse je dug put. Ja to najbolje znam. S druge strane, optimisticki, 3/4 nase intelektualne ekonomske elite, i to ne one sto lupeta gluposti, nema blage veze kako nasa zemlja zaista funkcionise, a to je preduslov da se ista menja. Naravno, to ih ne sprecava da daju predloge koji nikada nece proci, a da istovremeno iskuliraju ono sto moze da prodje. Btw, "nekonzistentni" ministar je poklonio, na preneo, svoju imovinu zeni. Uz tesku muku, ja ne mogu da nadjem ikoga ko je bio i blizu toliko konzistentan i bavio se stvarnoscu, ne teorijom, a posebno da je delovao u ovakvoj partiji saha. Konacno, u zivotu nema garancija, osim ako ih ne kupis tamo gde postoji trziste.
Што је већа подршка јавности С.Радуловићу, то је теже младожењи Вучићу да га смени, а овај то жарко жели. Узгред, приметисте ли како је иначе врло живахна и проактивна српска таблоидна штампа тихо пропустила да пропрати Вучићево недавно венчање? Страховит доказ и контроле и самоцензуре у медијима.
Aleksandre, Citam sada ovaj clanak na B92 u kome se kaze "Kako je Stevanović rekao za list Danas, istovremeno sa ukidanjem zdravstvenog doprinosa, država bi poreskom reformom podigla porez na zarade i promenila način njegovog plaćanja." Zar nije ideja bila da se poslodavci rasterete i da se porezi (na zarade?) smanje? Sta sam propustio? Hvala
Tako je kada neko hoce u telefonskom intervjuu od 5 minuta dobije uvid u celokupnu reformu koju predlazemo. Kako bilo, poenta je da se zdravstveno zaista ukida po predlogu, kao i penziono na teret poslodavca i da se ukinuto zamenjuje progresivnim oporezivanjem koje bi za najnize plate bilo 0%, a nadalje bi bile cetiri stepenice. Najnize plate bi bile znacajno rasterecene, prelomna tacka je oko 75k, oni preko bi placali vise nego sada. Cilj je da se siva ekonomija uvede u regularnu i pokrene talas reformi. Reforma podstice firme koje zaposljavaju.
18 comments:
Aleksandre, ko vodi tu stranicu? Da li je to nesto zvanicno ili je u pitanju samo neko od pristalica?
U svakom slucaju sjajna stranica!!!
Administriraju je ljudi koji iz sveg srca podrzavaju reforme Sase Radulovica.
Super! Samo napred narode.
Dozvolite mi da libekovcima, ovaj pretorijanskoj gardi poslodavaca, htedoh reci ljubiteljima dela Radulovica, osmislim slogan:
Radulovic, zato sto: rad oslobadja! Arbeit macht frei! :D
Salu na stranu, potpuno me fascinira tolika koncentracija mislecih ljudi, a niko da razmisli o granicnim slucajevima, gde lako otpustanje NE DOVODI do novog zaposljavanja
Nemanja,
da li mislis da ce neto efekat biti vise otpustanja nego zaposljavanja u zemlji gde se nesto vise od 30% BDP kreira u sivoj zoni? Na stranu sve prednosti koje sloboda izbora otvara, nakon sto se ukinu potencijalni visoki troskovi otpustanja.
Nemanja, cak i da si u pravu, mnogo je bolje da otpusteni neradnik nesto korisno radi u sivoj zoni, nego da ostane na teretu i ne radi nista. Cak i radnik iz sive zone uvek dobar deo svoje produktivnosti vraca drustvu i drzavi.
Steta od regrutovanja sposobnih ljudi da ne rade nista je visestruka:
- na teretu su zbog njihovih primanja koja neko mora da plati,
- izgubljena je njihova potencijalna produktivnost jer ne rade nista,
- umesto da vremenom sticu iskustvo oni neradom propadaju
Aleksandre,
Postoji nesto sto se zove problem vremenske konzistentnosti (nobelovci Ed Preskot i Fin Kidland). Nasi savremenici pisu o tome, npr Burda i Viplos:
"Jednostavna deregulacija otvara nekoliko problema. Najpre, mnoge firme koje u starom rezimu nisu mogle da smanje broj zaposlenih, iskoristice deregulaciju tako da cemo, na kraju, na kratak rok imate jos veci broj otpustenih radnika"
"Drugo, javlja se problem vremenske konzistentnosti. Pretpostavimo da neka firma reaguje na deregulaciju tako sto povecava broj zaposlenih. U tom trenutnku, ne bi li privukla glasace koji o tome brinu, vlada vraca na snagu zakone koji ogranicavaju otpustanje, cime ova firma upada u "zamku" na visem nivou zaposlenosti. Firme ce to predvideti, a tuzni ishod ce biti taj da nece zaposljavati nove radnike, uprkos deregulaciji! Vlade ce morati da se posebno obavezu da nece menjati rezim pre nego sto poslodavci pristanu na takvu meru."
Cak i legendarni Dzejms Medison, pre vise od 200 godina, u svom federalistickom spisu br. 62 kaze:
"Every new election in the States is found to change one half of the representatives. From this change of men must proceed a change of opinions; and from a change of opinions, a change of measures. But a continual change even of good measures is inconsistent with every rule of prudence and every prospect of success. The remark is verified in private life, and becomes more just, as well as more important, in national transactions."
Dakle, da li bi gosn. Radulovic, kao pravi preduzetnik, saradjivao sa nekim ko stalno menja mere, cak i da su one uvek dobre? Pa otkud mu pravo onda da smatra da ce poslodavci saradjivati sa drzavom Srbijom, koja sa jednodomnim parlamentom pati od sizofrenih promena misljenja?
Ako novi ZOR olaksava otpustanje, poslodavci ne saradjuju sa drzavom, i poslodavci se zalazu za novi ZOR, onda cilj novog Zakona o radu jeste otpustanje, tj. povecanje nezaposlenosti.
Nemanja, argumentaciju izvodis na drugaciji nacin, ali su ti nalazi jednaki Orbovicevim. To jest, ne treba menjati zakon jer je ovaj dobar.
Recimo da sam radio sa poslodavackim udruzenjima pa im toliko verujem da ako u na reprezentativnom uzorku njih 80-90% tvrdi nesto da ce se to i desiti u praksi.
btw, u privatnom sektoru je visak davno otpusten i otisao u sivu ekonomiju, tako da nema odakle da se otpusta, svi rade sa minimum radnika odavno. Sto se tice javnog sektora, necu zaista pustiti suzu ako budu morali da svoje strucnosti potvrde u privatnom.
Nemanja,
Umesto tih fatamorgana razmišljaj ovako - svaki uslov koji postavljaš poslodavcu povećava cenu radnika, koliko taj radnik košta poslodavca.
Ako mi otežavaš da otpustim radnika, onda se to za mene opet svodi na "koliko me košta" i moram da uračunam u svoj poslovni plan. Pošto mi kapitalisti sve radimo za pare (i ne stidimo se) onda to znači manju mogućnost da ostvarim profit, pa samim tim i manju mogućnost da nekoga zaposlim.
Ako uđemo u detalje - sa više nametnutih uslova više mi se isplati da zaposlim produktivnije radnike sa znanjem i iskustvom (jer mi oni donose veći profit, produktivniji su), a ne isplati mi se da zaposlim one druge. Pa tako dolazimo do toga da ti zakoni koji navodno brane "radnička prava" u stvari najviše pogađaju one kojima je posao najpotrebniji - siromašne, manje obrazovane, bez iskustva i slično. Njih će uglavnom oterati na još slabije plaćene poslove u "sivoj ekonomiji", rad na crno itd.
Eto tako stoje stvari u realnom svetu.
nije da imam nešto protiv A.R. ali zar nije bolje stranicu vezati za temu / ideju, umesto za ličnost?
sem, naravno, ako cilj nije upravo promocija ličnosti. u tom slučaju je stranica zaista odlična i kvalitetna...
Ipak je S.R, barem tako stoji u krstenici.
Pitanje koje si izneo je marketinsko. Namera je da se prodaju ideje, ali je pretpostavka da se ideje tesko mogu prodati ako nemate prepoznatljivog prodavca.
Iskreno, S.R. je jedna od najkvalitetnijih licnosti sa kojima sam ikada radio i poslednja zelja mu je da ima ikakav pokusaj izdizanja licnosti iznad posla koji se radi.
Jovan Galtić,
Sto bi rekao Nikola Pasic: Kakvi ste vi kapitalisti, takav sam ja Milton Fridman :D
Aleksandar,
Ljubisav, i am your father (*puh phh; *puh phh). May the force be with you! :D
Sad ozbiljno, kako se najobicniji lopov i Tomas Dzeferson zalazu za istu stvar - nosenje oruzja, to ih onda ne cini jednakim u njihovim interesima. Jedan se bori da ubija, drugi za slobodu. Pa tako se Orbovic bori za insajdere koji ga placaju, a moja malenkost za slobodu kritickog razmisljanja. Ali, avaj, to ne smanjuje osecaj usamljenosti u moru deskriptivne reprodukcije.
Sa druge strane, nisam protiv promene, ali jesam protiv promene na gore. :D
Valjda je, barem ekonomistima, poznata Pareto efikasnost, valjda je efikasnije da i poslodavcima i autsajderima (nezaposlenima) bude bolje, sto nije trenutno slucaj, valjda je pametno da se Radulovic postara za garancije da se, makar 10 godina, njegovo resenje nece menjati.
Kao iskren covek, koji nije prijavio imovinu (slobodan da to ne ucini ali i da snosi odgovornost), popecitelj Radulovic ostaje duzan problemu vremenske konzistentnosti. I svima onima kojima obecava povecanje zaposlenosti.
Nemanja, od teorije do prakse je dug put. Ja to najbolje znam.
S druge strane, optimisticki, 3/4 nase intelektualne ekonomske elite, i to ne one sto lupeta gluposti, nema blage veze kako nasa zemlja zaista funkcionise, a to je preduslov da se ista menja. Naravno, to ih ne sprecava da daju predloge koji nikada nece proci, a da istovremeno iskuliraju ono sto moze da prodje. Btw, "nekonzistentni" ministar je poklonio, na preneo, svoju imovinu zeni. Uz tesku muku, ja ne mogu da nadjem ikoga ko je bio i blizu toliko konzistentan i bavio se stvarnoscu, ne teorijom, a posebno da je delovao u ovakvoj partiji saha.
Konacno, u zivotu nema garancija, osim ako ih ne kupis tamo gde postoji trziste.
Што је већа подршка јавности С.Радуловићу, то је теже младожењи Вучићу да га смени, а овај то жарко жели.
Узгред, приметисте ли како је иначе врло живахна и проактивна српска таблоидна штампа тихо пропустила да пропрати Вучићево недавно венчање? Страховит доказ и контроле и самоцензуре у медијима.
Aleksandre,
Citam sada ovaj clanak na B92 u kome se kaze "Kako je Stevanović rekao za list Danas, istovremeno sa ukidanjem zdravstvenog doprinosa, država bi poreskom reformom podigla porez na zarade i promenila način njegovog plaćanja."
Zar nije ideja bila da se poslodavci rasterete i da se porezi (na zarade?) smanje? Sta sam propustio?
Hvala
Tako je kada neko hoce u telefonskom intervjuu od 5 minuta dobije uvid u celokupnu reformu koju predlazemo. Kako bilo, poenta je da se zdravstveno zaista ukida po predlogu, kao i penziono na teret poslodavca i da se ukinuto zamenjuje progresivnim oporezivanjem koje bi za najnize plate bilo 0%, a nadalje bi bile cetiri stepenice. Najnize plate bi bile znacajno rasterecene, prelomna tacka je oko 75k, oni preko bi placali vise nego sada. Cilj je da se siva ekonomija uvede u regularnu i pokrene talas reformi. Reforma podstice firme koje zaposljavaju.
Hvala Aleksandre.
Post a Comment