Dobiti vizu za Srbiju devedesetih godina je bilo jako komplikovano, gotovo nemoguće. I dok je taj problem za građane razvijenih zemalja rešen posle petooktobarske revolucije, odlukom savezne vlade da skine tridesetak zemalja sa liste kojima je potrebna viza, sam sistem izdavanja viza je ostao nepromenjen.
Ukoliko nemate diplomatski pasoš ili niste član državno-privredne delegacije, dobiti vizu za Srbiju je gotovo nemoguće. Najveći problem je što obične vize ne odobrava ambasada, ili čak Ministarstvo spoljnih poslova, već MUP. Iz nekog razloga, kao u najslavnija vremena komunističke diktature, policija odlučuje ko je podoban da poseti Srbiju (Pravilnik o vizama SG 27/2010).
Kako to izgleda u praksi? Pre desetak godina sam pokušao da dovedem prijatelja iz Egipta u Beograd na nedelju dana i poslao sam pozivno pismo, overeno u opštini, ambasadi u Egiptu. Viza je odbijena posle tri nedelje jer nisu dobili odgovor od MUP-a.
Sitaucija se nije promenila na bolje do danas. Pričao sam sa prijateljem koji se bavi konzularnim poslovima i koji je takođe frustriran ulogom policije u procesu izdavanja viza. On tvrdi da mnogi privrednici koji bi rado svratili do Srbije kada putuju do zemalja EU odustaju kada čuju kako proces funkcioniše.
Problem nije što MUP odbija zahteve za izdavanje viza već što na njih uopšte ne odgovaraju. Meni pada na pamet par razloga zašto je to slučaj. Možda imaju premalo zaposlenih, možda su lenji a možda su i korumpirani kao što slučaj sa naplaćivanjem viza kineskim državljanima u upravi za strance pokazuje. Bez obzira šta je razlog, ima par jednostavnih rešenja:
Za ove izmene nije neophodno menjati Zakon o strancima već samo Pravilnik o vizama, što ne bi trebalo da bude previše komplikovano.
Ukoliko nemate diplomatski pasoš ili niste član državno-privredne delegacije, dobiti vizu za Srbiju je gotovo nemoguće. Najveći problem je što obične vize ne odobrava ambasada, ili čak Ministarstvo spoljnih poslova, već MUP. Iz nekog razloga, kao u najslavnija vremena komunističke diktature, policija odlučuje ko je podoban da poseti Srbiju (Pravilnik o vizama SG 27/2010).
Kako to izgleda u praksi? Pre desetak godina sam pokušao da dovedem prijatelja iz Egipta u Beograd na nedelju dana i poslao sam pozivno pismo, overeno u opštini, ambasadi u Egiptu. Viza je odbijena posle tri nedelje jer nisu dobili odgovor od MUP-a.
Sitaucija se nije promenila na bolje do danas. Pričao sam sa prijateljem koji se bavi konzularnim poslovima i koji je takođe frustriran ulogom policije u procesu izdavanja viza. On tvrdi da mnogi privrednici koji bi rado svratili do Srbije kada putuju do zemalja EU odustaju kada čuju kako proces funkcioniše.
Problem nije što MUP odbija zahteve za izdavanje viza već što na njih uopšte ne odgovaraju. Meni pada na pamet par razloga zašto je to slučaj. Možda imaju premalo zaposlenih, možda su lenji a možda su i korumpirani kao što slučaj sa naplaćivanjem viza kineskim državljanima u upravi za strance pokazuje. Bez obzira šta je razlog, ima par jednostavnih rešenja:
- Dati diskreciono ovlašćenje ambasadorima pri izdavanju viza. Izostaviti policiju i Ministarstvo spoljnih poslova iz procesa. Ako su ambasadori kompetentni da se sastaju sa ministrima i predsednicima, mogu da procene i kome treba izdati vizu.
- Izmeniti pravilnik o vizama tako da je MUP u obavezi da odgovori na svaki zahtev u roku od 24 sata. Ukoliko ne odgovore, smatra se da su dali saglasnost. Ukoliko odbiju, moraju da navedu razloge i objasne šta je još od dokumenta potrebno da bi izdali vizu.
- Građanima zemalja kojima je potrebna viza a imaju ispravnu Šengen vizu dozvoliti kratkoročni boravak (u trajanju šengen vize ili 30 dana šta god da je kraće).
Za ove izmene nije neophodno menjati Zakon o strancima već samo Pravilnik o vizama, što ne bi trebalo da bude previše komplikovano.
8 comments:
"Iz nekog razloga, kao u najslavnija vremena komunističke diktature, policija odlučuje ko je podoban da poseti Srbiju"
Relikti komunizma su u svim sferama, jer sta je deskriptivno znanje po fakultetima do dodvoravanje autoritetu. Otud, nije ni cudo sto je zastita privatne svojine na niskim granama.
Pitanje je samo koliko ce taj kapitalisticko-komunisticki Frankestajn moci dugo da zivi..
A sto ne ukinu to glupiranje sa vizama skroz?
Lazare, mislis li na obicne turisticke vize, ili na poslovne.
Meni su u ambasadi Srbije u Madridu rekli da se sa pozivnim pismom i jos par dokumenata (zaposlenje, boraviste) viza dobija istog dana. I drug (Dominikanac) je stvarno dobio vizu za jedan dan.
Sa druge strane, drugar iz Srbije (koji inace vodi Klub putnika Srbije), mi je ispricao da su gomilu ljudi koji su mu se javili da zele da dodju u Srbiju odbili za vizu bez ikakvog objasnjenja.
Mislim da se kod nas vize ne dele na turisticke i poslovne, vec na 4 kategorije (A, B, C, D). A i B su tranzitne, C su za kraci boravak a D za duzi.
Odbijanje bez objasnjenja je upravo i najveci problem. Ambasada ne moze da da objasnjenje jer ih MUP jednostavno ignorise. Prilicno neverovatna situacija.
Mislis da je to sto jedan drzavni organ ignorise zahtev drugog organa "neverovatno"?
Pa ja bih smatrao neverovatnim suprotnu stvar, ovo je sasvim ocekivano. :)
U pravu si :) Ono sto je neverovatno je da dva-tri policajca odobravaju vize za sve strance koji dolaze u Srbiju. Po toj logici oni ispadose kompetentniji da odlucuju o tome ko je rizik za prekoracenje vize od diplomata.
Od zemalja u koje sam putovao jos samo Sudan ima slicno pravilo. Doduse kod njih nisu policijaci nego ministarstvo za ljudska prava ili tako nesto, koje koordinise rad sa stranim organizacijama i sto je naravno eufemizam za njihovu sluzbu bezbednosti. Malezija je imala slicno pravilo ali samo za gradjane Izraela i Srbije pre pet sest godina. Osim toga, verovatno u Severnoj Koreji postoji nesto slicno.
Cudno mi je da smo u takvom drustvu danas.
Ovaj zakon verovatno niko ne menja jer to malo ko i primecuje. Ukidanjem viza za zapadne zemlje ukinute su vize verovatno za 90% stranaca koji redovno dolaze u Srbiju. U trenutku kada su vize skinute, ogromna vecina "stranaca" su u stvari bili ljudi iz dijaspore tj. imigranti i njihova deca (od kojih su mnogi i bili srpski drzavljani samo bez vazecih dokumenata), a ti ljudi su prevashodno ziveli na Zapadu. Nakon toga se nekoliko puta povecao broj "pravih" turista, ali 1) on je jos uvek relativno mali i 2) sigurno je bar 80% turista iz Evrope.
Tako je i vizni sistem ostao nereformisan, jer pogadja u sustini jako mali broj ljudi, te se niko u sustini i ne bavi njime.
Post a Comment