Pages

19 September 2013

Dve vesti

Prva kaže: "Fed downgrades its outlook for US economy".

Druga: "Stocks rock: Hit All time High". (pogledajte skok u 2 sata po istočnom vremenu. Imate neku ideju zašto baš tada?)

Sve ovo je dosta neobično. Berza je mesto gde se trguje hartijama od vrednosti korporacija. Ako su predviđanja budućeg rasta ekonomije pozitivna to bi trebalo da vodi opštem rastu cena akcija, ako su negativna, onda padu.

Ali, ovde imamo obrnutu situaciju - istog dana kada Fed objavljuje pesimističku prognozu ekonomskih kretanja, cene akcija skaču do rekordnog nivoa. 

Možda će od neke pomoći u razumevanju ovog paradoksa biti jedna dodatna informacija: negativna prognoza budućeg rasta zapravo znači da će Fed nastaviti još duže sa programom kupovine državnih obveznica i drugih hartija od vrednosti poput mortgage backed securities, što je sve trebalo da se znatno smanji kasnije ove godine: Sada Fed kaže da će odložiti, prosto rečeno, usporavanje štamparske prese. I berza reaguje rekordnim rastom. Skok akcija je došao pošto je Ben Bernanke objavio da neće biti skorog zavšetka "QE u beskonačnost".

Šta je najdirektnija pouka ovoga? Makar meni izgleda da berza nije (više) nikakvo tržište gde se trguje hartijama korporacija, čija vrednost zavisi od njihove ekonomske vrednosti i profitabilnosti. Iz nekog razloga, trgovci na berzi uopšte ne brinu zbog negativnih ekonomskih izgleda, već misle da je dovoljno to što će Fed da štampa još para. Ovo sve dalje znači da kretanja na berzi ne daju nikakvu informaciju o stanju ekonmije, o profitabilnosti korporacija, o realnoj vrednosti imovine, sve ono što nas udžbenici ekonomije uče da berza radi, nego prosto odražavaju optimizam ili pesimizam investitora u pogledu toga koliko će novih triliona Ben Bernanke ubrizgati: ako više, akcije skaču, ako manje, stagniraju ili padaju. Kakva god bila ekonomija, i kakva god bila ekonomska predviđenja. U poslednje 4 godine imamo verovatno najanemičniji ekonomski oporavak u 20-om veku, sa najvišom stopom nezaposlenosti. I opet, ponašanje berze je identično, ako ne i euforičnije od onog u periodu 2001-2007.

Iz ove perspektive, ljudi na berzi više liče na standardne rent-seekere ili državne i kvazi-državne službenike koji profitiraju od centralnog planiranja monetarnog sistema. Samo što umesto carina, poreskih olakšica, regulatornih barijera i drugih klasičnih rent-seekerskih instrumenata, oni profitiraju od povlašćenog pristupa novcu.

Dodatni element sve ovoga je klasni element: enormna i nezabeležena kampanja štampanja novca u poslednjih 5 godina dovela je do toga da banke drže rezerve na koje dobijaju kamate od Feda ili pare završavaju "u kanjonima Volstrita", kako je David Stockmann rekao. Postoji strašan kontrast između vrlo anemične "realne" ekonomije i neviđenog buma cena akcija na berzi, između Volstrita i Mejnstrita. Sadašnji monetarni sistem u Americi je verovatno najsavršeniji sistem superhikovske redistribucije ikad izmišljen.


27 comments:

Navuhodonosor said...

Može da priča ko šta hoće ali je činjenica da se ekonomija SAD oporavlja tj. rast BDP-a se vraća svom dugoročnom trendu, to se lepo vidi ovde.

Jovan said...

@Navuhodonosor

Koliko vidim plase se da ritam monetizacije duga sa 1000 milijardi godisnje smanje na 800 ili 900 milijardi da ne ugroze rast tog BDP-a. Pitam se sta ce biti sa tim rastom kad potpuno prestane monetizacija duga, i krene ispumpavanje upumpanih para (prodaja toga sto su kupili) uz podizanje kamatnih stopa.

@Ivan
Dovoljno je da Fed stampa jos para pa da cene izrazene u tim parama skacu, pod pretpostavkom da ce Fed da stampa koliko god bude potrebno.

Za spekulante na berzi je nominalna vrednost vaznija od realne, sta ih briga koliko to sve stvarno vredi ako je njihov dobitak leveregovana razlika u nominalnoj ceni.

Ako cene na berzi indeksiras umesto u dolarima u necem drugom , ti rekordni nivoi nisu bas tako rekordni i juce nije bilo skoka, nego pada.

Nemanja said...

Ako je cena kapitala njegov oportunitentni trosak, tj. kamatna stopa, i ako zakon potraznje i ponude glasi da sto vise robe imas to manja cena, onda stampanje para dovodi do pada kamatne stope. Sa padom kamatne stope Tobinovo Q raste, pa otud rastu i cene na berzi.

Takodje, trzisna vrednost firme je diskontovana vrednost buducih zarada, gde je diskontni faktor kamatna stopa. Otud, trzisna vrednost firme obrnuto je proporcionalna kamatnoj stopi, pa berza skace na vest o stampanju para.

Jovan said...

Nemanja, stampanje para nije stampanje kapitala.

Slaviša Tasić said...

Nemanja, kejnzijancu jedan. Jesi citao moju knjigu? Znam da nisi.

Ivane, odlican post i slazem se skroz osim sa pretposlednjim pasosom. To nisu samo povlasceni spekulanti niti ima veze sa privilegovanim pristupom novcu Feda, vec svako ko gleda u Fed danas reaguje tako. Ne moras da budes Citibank da bi isto tako reagovao u poslednjih par godina. Lose ekonomske vesti, znas da ce Fed da reaguje, i odmah kupujes i dizes cene.

andrijapfc said...

Meni se, kao laiku, cini da odavno berza vise nije ono sto bi "udzbenicki" trebalo da bude i ono sto je nekada bila. I cini mi se da je to postalo tako onog trenutka kada je vecina ucesnika na berzi bila vise zainteresovana da zaradi na preprodavanju deonica umesto na dividendama koje iste isplacaju. I pre nego sto sam znao bilo sta o berzi, uvek mi je bio stran termin "growth stock" - tj., u nekim slucajevima, deonica koja skoro nikada ili bukvalno nikada ne isplacuje dividendu, vec se kupuje iskljucivo da bi se kasnije preprodala za vecu vrednost. Mislim, OK, jasno mi je da "mlade" firme koje se tek sire i uspostavljaju svoju poziciju na trzistu reinvistiraju na pocetku sav svoj profit i ne isplacuju dividende, ali, ako neka firma ne isplacuje dividende nakon recimo 5 godina provedenih na berzi, koji ce mi, kao investitoru?

Cim je samo trgovanje i zaradjivanje ne istom postao glavni nacin zarade na berzi (za sve ucesnike, ne mislim na brokere, kojima je to opis posla), umesto povracaja investicije kroz dividende, u tom trenutku je berza prestala da bude ono sto bi "trebalo" da bude.

Sta o tome misle blogeri TR-a?

Navuhodonosor said...

Mislim da svako ko malo bolje poznaje finansije zna da su danas mnogo važnija vanberzanska tržišta nego berzanska tržišta i mnogo su bitniji derivatni instrumenti i fixed-income instrumenti nego akcije/deonice (to su instrumepti tipa: mortgage backed securities, collateralized debt obligations, repurchase agreements, credit default swaps, interest rate swaps,...) jer im je 'notional value' i obim transakviva neuporedivo veći, mada sva pažnja medija je usmerena isključivo ka berzanskim tržištima - stalno gledamo i čitamo koliko je porastao ili opao Dow, Nasdaq, S&P500, to mu dođe nešto kao tamna materija i tamna energija naspram obične materije u univerzumu, odnos je 95% prema 5%, mada je sva naša pažnja usmerena ka ovih 5%.

Navuhodonosor said...

Dok je važio Bretonvudski sporazum dotle smo imali ono standardno berzansko poslovanje-trgovanje akcijama i dosadno kreditno-depozitno bankarstvo sa fiksnim kamatnim stopama na zajmove, nije bilo inflacije ili valutnog rizika tako da nije bilo potrebe za varijabilnim kamatnim stopama, derivatima za zaštitu od rizika, sekjurizacijom bankarskih zajmova i vanberzanskim tržištima, danas su finansije mnogo složenije i zanimljivije nego što su bile tada. :)

MMiillaann said...

Dejvid Stokman u ono svom predavanju na mises circle-u navodi istraživanje po kojem od sredine 94e(kad se Grinspen zaukao sa politikom jeftinog dolara) do kraja 2012(otprilike) index S&P 500 je porastao od 425 do 1460,al ako se iz tog 18 godišnjeg perioda ukloni svaki dan kada se FOC sastajao(blagodareći nam niske kamate),rast je bio samo do 625...ovo su egzaktni podaci i ne mogu biti uverljivija potvrda onog o čemu Ivan piše...

Slaviša Tasić said...

andrijapfc,

To ne bi trebalo nista da menja. U principu za vlasnika je irelevantno da li firma isplacuje dividendu ili taj profit reinvestira. Ako isplati dividendu dobijas pare, ako ga zadrzi ili reinvestira onda vrednost firme i tvojih akcija poraste za istu sumu. Ja ne vidim problem u kupovini akcija bez ocekivanja dividende.

Jovan said...

@Milaaannn,

Kakve veze ima kojim danima je cena rasla? Da nije rasla tim danima, rasla bi nekim drugim.
Mozda bude vise short coveringa bas tim danima, il tako neki banalan razlog. Krajnja cena je ista, mozda je samo linija rasta drugacija.

@Andrijapfc,
Growth stock su mlade firme od kojih se ocekuje veliki rast prihoda i profita. Mogu biti i malo starije, ali da se ocekuje neki procvat sto ih cini ekvivalentnim mladim firmama.
Ne treba ti dividenda, ako firma postane 5 puta veca za 5 godina i neko je kupi za 5 puta vise para, ti si bolje prosao nego da si dobijao 1-2% dividende.

Ako oces samo prihod i ne zelis da se zamaras time da li ce firma dobijati ili gubiti trziste, kupi obveznicu i miran si.

elCoyote said...

Ulica oslikava sasvim drugu stvarnost
American Police Make an Arrest Every 2 Seconds in 2012
Dobar tip ko hoće da uloži u akcije CXW :)

Nemanja said...

Jovane, usta vam se pozlatila imate pravo, kada kazem stampanje para mislim na alegoriju povecanja novcane ponude.

Slavisa,
Tako mi Desimira Tosica, htedoh da procitam knjigu ali ne znam zasto kupih neki drugi roman.

Inace, ne znam sa cime bih se slozio sa Ivanom Jankovicem, jer on u postu nagadja vezu bez ikakvog objasnjenja, pa jos izvodi zakljucak da je berza glupost. Zaboravlja, sto bi rekao Voren Bafet, da je kamata "gravitaciona sila" koja utice na cene aktive - sto je slabija, cene lakse skacu

andrijapfc said...

@Slavisa

Prvo, ne kazem da "treba" da se menja u smislu regulative ili zakona da ne bude zabune; neka ljudi investiraju u sta oce i kako oce.

Drugo, moj problem sa tim je, da kazem, logicki - ja kupim deonicu od Pere nadajuci se da cu je prodati skuplje Ziki koji je kupuje od mene nadajuci se da ce je prodati skuplje Lazi. Ja polazim od premise - koja je poenta kompanije za vlasnika kompanije? Da pravi profit. Cemu vlasnistvo u kompaniji koja ne pravi profit? (tj. pravi, ali ga ne isplacuje) Ne govorim na individualnom (@Jovan), vec na sistemskom nivou. U tom slucaju je investiranje u akcije samo jedna velika piramidalna sema (kao u nekretnine tokom mehura koji je neposredno izazvao ovu krizu), tj. u sustini je kolekcionarska delatnost. Ako kupim nesto nadajuci se samo tome da cu za 5, 10, 20 godina da ga prodam za vise para, kako se "investiranje" u akcije razlikuje od "investiranja" u skupe slike, postanske markice, ili bilo sta drugo sto ljudi skupljaju (poluprofesionalno, da bi zaradili)? Drugim recima, ako akciju ne preprodam, sta imam od nje? Nista. Ispada da je njihova jedina vrednost ocekivanje njihove buduce vrednosti. To je meni potpuno ilogican pristup investiranju u kompanije, tj. kupovini vlasnickog udela u njima.

Btw ne govorim o klasicnoj spekulaciji. Spekulanti, valjda, pokusavaju na kratki rok (do godinu dana) da zarade na (pretpostavljenjim) fluktuacijama u ceni, i kao takvi "podmazuju" trziste svojim parama i povecavaju likvidnost. Situacija koja meni nije jasna je u sustini spekulantsko ponasanje i ta na dugi rok.

Slaviša Tasić said...

@andrijapfc,

"Ja polazim od premise - koja je poenta kompanije za vlasnika kompanije? Da pravi profit. Cemu vlasnistvo u kompaniji koja ne pravi profit?"

Ali grešiš. Mnogi vlasnici ne izvlače profit iz firme, već ga reinvestiraju. I u malom biznisu, vlasnik-menadžer sebi može da zaradi platu, a profit ne mora da izvuče već ga reinvestira. Nije mu cilj profit u kešu, već profit radi rasta firme. Velike kompanije rade isto to. Stvarno nema razlike, to nije piramidalna šema. Ne raste cena tim akcijama zato što se preprodaju, već zato što postoji realna osnova za rast vrednosti firme (ovde izuzimam inflaciju što je tema posta).

@Nemanja,

Znam da nisi jer si zapeo oko tih kamata u svakom komentaru. Zaboravi na kamate, nebitne su.

Jovan said...

Andrijapfc, ne citas sta ti se pise. Growth se ne odnosi na rast cene akcije, nego na rast kompanije, prihoda, dobiti. Ako kompanija, prihod, dobit naraste nekoliko puta, onda ocekujes da ce i cena akcije to ispratiti.

U americi vise vole megalomanski rast nego da kapne koja para s vremena na vreme. Uspesan vlasnik kafane od profita ne gradi kucu od 500 kvadrata, nego uzme profit, proda kucu i to sve da za ucesce banci, pa kreditom napravi lanac od 300 restorana.

Ako tebe vise zanima da kapne para s vremena na vreme u vidu dividende, imas i takve akcije, cele sektore ili ETF-ove. Moraces googlati za to ili pitaj na nekom forumu.

MMiillaann said...

Jovane,
argumenti tipa ,,kakve veze" ima su za kafanu,ako imaš neko stvarno objašnjenje daj reci nam ga,ovakvo ako nećeš da vidiš očigledno da se 90+ posto rasta desilo baš kad su objavljivali smanjenje kamatnih stopa,nauči kako funkcioniše kreditno tržište tj kako utiče na cene svega pa i akcija na berzi

Jovan said...

@MMiillaann,
izvinite ako sam vas uvredio kolokvijalnim sintagmama.

Ja sam vec dao objasnjenje. Ne kazem da odluke FED-a ne uticu na cenu deonica, vec da posledice tih odluka ne traju jedan dan, one su dugorocne. Da su zabranili trgovanje tim danima, cena bi bila ista.


Ako se uklone dani najveceg rasta, (ili bilo koji dani), kretanje cene ostalim danima nece biti nepromenjeno. Taj rast ce se pojaviti u nekim danima gde je ranije bio pad.

Na stranu sto od 94-te do 2002-ge nisu konstantno smanjivali stope, pogotovo do 2000-te.

MMiillaann said...

Jovane,
94e su naglo podigli FED funds rate sa cca 3 na 6 posto,posle toga sve do 2000e kontinuirano se spuštaju te kamatne stope(možda ne naglo ali stalno da). Sledeće dizanje tih kamata je nastupilo kad je pukao dot.com balon,krajem 2000e i samo još jednom su podignute u praskozorje hipotekarne krize. Koji god vremenski interval se uzme kao relevantan a duži je recimo od godinu dana kontinuirano su smanjivane(i sad bi nastavili samo nemaju kud 0 je plafon).
Ne sporim ja dugoročnost odluka FEDa na sve cena,ali je isuviše velika koincidencija,tačnije tržišta su očigledno reagovala na spuštanje kamata,jerbo da je drugojačije teško da bi cena akcija rasle kad kamata raste. Prosto FED je tu najači igrač prema kojima svi igraju,njegovo je ekskluzivno pravo emitovanje dolara.

Ovo da bi cene ostale iste i bez FOC sastanaka je stvarno toliko netačno,morate da razumete da se veliki deo tih kupovina akcija vrši pozajmljenim novcem(sami ste rekli leverage) a da cena tog novca presudno utiče na odluke o kupovini(ili šortovanju) a time i na cene akcija. Ovo je stvarno elementarna stvar iz ponašanje finansijskih tržišta i ne znam šta nije jasno.
Ako se uklone dani kad je rast cena akcija bio najveći,samo će se pojaviti istih onih drugih dana kada bi FED objavio svoje kamatne stope,prosto jer je tim danima od strane investitora vršena monetarna kalkulacija imaju li računicu da se pod određenim kamatama na jednoj strani zadužuju da bi na drugoj kupovali akcije.

Jovan said...

Nisam rekao da bi iste cene bile iste bez sastanaka, nego bez trgovanja tim danima. Ne mislim da cene mogu trenutno da se prilagode bilo kojoj odluci. Skok bih pre objasnio short coveringom i front runningom nego posledima odluka na sastanku.

Sad sam poslusao i Stockmana

Kaze da je uklonio trgovanje 24 sata pre sastanaka (sta god to njemu znacilo), a ne posle sastanaka.

Svejedno, njegova racunica da bi bez tih dana S&P bio 625 je besmislena, cak i da kaze da misli na to da sastanaka uopste nije bilo. Taj broj od 625 nema nikakvo znacenje jer je dobijen racunicom koja nema nikakvog smisla.

Slaviša Tasić said...

Ne znam ni sta Stockman ovde dokazuje. Naravno da Fed utice na cene akcija, sta je tu novo? Kao sto utice i na sve druge cene.

Nema potrebe uklanjati sastanke, uzmi inflaciju ili GDP deflator od godine koja te interesuje do danas i to ti je najbolji pokazetelj koliki je udeo Feda u rastu cena.

A rast cena akcija iznad opsteg rasta cena se moze pripisati necemu drugom, ne Fedu.

Nemanja said...

Evo koliko kamate "nemaju" uticaja na berzu:

Slika

U periodu 1990-2000 kamate stagniraju a berza raste, dok u periodu 2000-2012 one padaju a berza stagnira.

Shodno tome, kao centralna banka koja udara temelje kamatnim stopama, FED utice na berzu ne samo inflacijom.

Glavni uzrok je da ljudi reaguju na impulse, kada je visa kamatna stopa ljudi racionalni, u suprotnom neracionalni pa prave gubitke.

Slaviša Tasić said...

Tvoj prvi period: dok kamate stagniraju, berza raste -- i to je dokaz da kamate pokreću berzu? X stagnira a Y raste i tebi je do dokaz da promena Y zavisi od X!?

Tvoj drugi period: dok kamate padaju berza stagnira. X pada a Y je konstanto, i to je tebi dokaz a promene Y zavise od X?

U oba slučaja si pokazao skroz suprotno, da X i Y nisu ni u kakvoj vezi.

Nemanja said...

Sada sam pogledao detaljnije prethodne periode, dosta su konfliktni podaci, mene kopka uzrok promene od 2000-te kada berza gubi pozitivan trend koji je krasi sve od 1960-te. Kamate to izgleda nisu.

Slika

Slaviša Tasić said...

Pogledaj M3 kao uzrok.

MMiillaann said...

Jovane,
Nisam uopšte spomenuo sama trgovanja niti ono ima ikakvu relevantnost u ovome što sam preneo. Dal bi se kupovine, ili šortovanje desile ovog il onog dana nebitno je bitni su sastanci na kojima je odlučivano o visini kamatne stope i to je stvarno čini mi se nesporna stvar,da cena novca presudno utiče na sve ostale cene,a da su oni koji su odlučivali o ceni tog novca samim tim dirktno pogurivali ove što pozajmljuju te pare i kupuju (akcije u ovom slučaju). Sad i sam znaš da kažu PRE sastanaka jer su ti sastanci puka formalnost na kojim se proglasi samo ono što je tendencija,a pogotovo investitori sa svojim insajderskim sposobnostima teže da deluju pre drugih na tržištu.

Slaviša,
,,Nema potrebe uklanjati sastanke, uzmi inflaciju ili GDP deflator od godine koja te interesuje do danas i to ti je najbolji pokazetelj koliki je udeo Feda u rastu cena.
A rast cena akcija iznad opsteg rasta cena se moze pripisati necemu drugom, ne Fedu."

Znači opšti porast nivoa svih cena(inflacija) će direktno toliku inflaciju proizvesti i na jednom parcijalnom tržištu kao što je tržište kapitala. Jesi na to mislio sa ovim GDP deflatorom. Molim te objasni mi koja ekonomska teorija ovo tvrdi,čini mi se da si ti sad X puta više linearizovao od Nemanje

Aleksandar Maksimović said...

Ne znam gde drugde, pa kačim ovde vrlo zanimljiv članak o ponašanju ljudi na berzi, narativu o svemogućnosti centralnih banaka i još ponečemu http://www.salientpartners.com/epsilontheory/manifesto.html Link sam pronašao na odličnom blogu Arnold Kling-a http://www.arnoldkling.com/blog/