Pages

18 August 2013

Razvojni put gospodina Rodića

Sećate li se Gorana Rodića, o njemu sam već postovao, a sada, može se reći, od nebrušenog je postao potpuno obrađeni biser srpske satire. Onomad je on procenio, koristeći meni, a i celom ozbiljnom svetu nepoznatu metodologiju, da vojna imovina u vidu napuštenih kasarni i još ponečega "made in 1960-ih ili 1970-ih" u najgorem slučaju vredi nekih 10-ak milijardi evra. Danas nam je predstavio svoju sveobuhvatnu procenu vrednosti imovine Republike Srbije i ona iznosi 185 milijardi evra.

Već sam objašnjavao da je nekim slučajem Srbija zemlja u kojoj hodamo po zlatu, danas bi imali Slobodana Miloševića za kralja, ako ne njega onda Đinđića, Koštunicu, Tadića... Tužna je kletva srpske politike da se ne vidi ono što je ispred očiju, a to je da novca ima koliko vam duša hoće, samo Rodića nije niko nikada pitao. A ja mu zameram što se tako kasno stavio u službu otadžbine.

I nije meni čudno što je on pređašnje procene izneo kao sekretar  odbora za građevinarstvoPKS (ne znam mu sadašnji status, mada iz PKS ljudi u većini i idu u penziju jer uglavnom i nemaju gde), tužno je što će ova vlada najverovatnije opet uvesti harač za tu instituciju svim privrednim subjektima, da bi mogli da slušaju ovakve izjave i da bi takvi trebali da predstavljaju ljude koji nešto znaju o svom poslu. Najtužnije je što naši mediji ovo objavljuju u rublici privreda, umesto u humoru ili zdravlju.

Sve u svemu gazda Jezda i sve će pojeftiniti preko 100% ima svog naslednika.

7 comments:

Anonymous said...

lično me više naučno fantaziraju ovi koje plebs bira na izborima

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=08&dd=19&nav_id=744098

Kad čovek kome je otac doktor ekonomije kaže da ,,Pošta nema viška radnika,već manjka posla" i tvrdi da je ,,departizacija pljačka" onda nema tog Lazara pa makar i knez bio koji će nas spasti,jer od samih nas ne pomaže spolja nametnuti spas...

Aleksandar Stevanović said...

Htedoh bas da prokomentarisem Krku II, autora novih doktrina menadzmenta.

Anonymous said...

Aleksandre,
a tek na drugim bojištima al se zakuvava,nešto mi smrdi na skorašnje izbore jer kad Brick Top poziva nasilno na izbore u zemlji koju ne priznajemo,onda koliko god to bio proces normalizacije tog društva ne mogu da se otmem utiscima:
1.da su do pre nema ni godinu pravili barikade i osporavali Kosovu sve(što valjda i sad je zvanična politika) ne mogu prosečnog već mnogo pogubljenog Peru Perića da krivim što im daje blanko mandat za sve što im se prohte,kad im taj isti Pera samo za to i treba a davno su mu isprali ono malo mozga
2. koji je onda uopšte smisao bilo kakvih izbora u Srbalja kad će opet isti biti na vrhu i samo još bezobrazniji biti u evoluciji svojih političkih karijera
3.ako će šef policije da svako malo redefiniše pojam kriminalnog čina ili bilo kakve odgovornosti(naravno van Skupštine),kriminalizujući one koje ne glasaju u zemlji koju ne priznajemo,šta je sledeće ,,ko ne glasa za mene ide u apsanu"

Trudim se da nađem neku logiku ovog postSFRJ recidiva društva,znam da je nigde u principu nema,ali ovde izgleda samo revolucije daju nekog rezultata,valjda smo takvi tvrdoglavi u svoj svojoj gluposti,na ljutu ranu ljuta trava. A predstojeći hit će mi biti politički program buduće SPS-UPS koalicije,ako ovo sve napišu na papir imamo puno pravo i njih i sve koji ih javno podrže kod psihijatra da šaljemo,ovo je baš odsustvo elementarne pameti. Kad legalne institucije naman preko noći postanu ilegalne i paralelne ko zaista veruje da ih je taj čovek iskreno i gradio...

Navuhodonosor said...

Zanima me šta mislite o ovom poslu, da li je u pitanju klasična prevara i ako jeste ko je od naših odgovoran što je država nasela?

Ofšor firma prevarila Vladu Srbije
Beograd -- Umesto najveceg solarnog parka na svetu vrednog 1,7 milijardi evra, Srbija ce od firme "Sekjurum ekviti partners" dobiti tužbu od 160 miliona evra, piše Blic.

Веља said...

Пре него што су представници Владе Србије потписали "меморандум о разумевању" са инвеститором у гигантски соларни парк, ред је био да се мало распитају о реномеу и претходним пројектима ове и сличних фирми. Могли су, нпр. мало да упосле српске амбасаде по Европи, па и оне економске дипломате који су имали некакве резултате, па преживели интерну реконструкцију овог сегмента Министарства економије.
Да су се дакле мало информисали, сазнали би не само да је Секјурум омануо приликом свих ранијих покушаја да започне сличне пројекте у ближем окружењу, већ да су пројекти изградње огромних соларних капацитета у највећем броју случајева чиста превара.

Свако ко има додира са западноевропском инвестиционим круговима могао им је предочити да су у другим земљама громогласно најављивани соларни паркови завршили махом као тугованка преварених инвеститора - оних који су поверовали у ванвременску ефикасност конвертовања соларне енергије, у гаранције држава за субвенцијама за обновљиве изворе енергије и напослетку у носиоце пројеката, фирме попут овог Секјурума. Разни секјуруми би након медијске помпе организовали прикупљање пара/фандрејзинг од лаковерних инвеститора. То је уједно била и последња фаза пројекта, и убрзо би се секјурумима губио сваки траг. Дакако и новцу што би успели да прикупе.

Пошто је у Србији поверење (потенцијалних) домаћих инвеститора (страни ионако долазе само уз субвенцију по глави радника) на изузетно ниском нивоу, па фандрејзинг не би вероватно покрио ни трошак организовања истог, српски се Секјурум определио да новац исцеди из буџета Србије, позивањем на оглушење о потписане папире, а све у арбитражном поступку.
Имајући у виду доступне податке о садржају потписаног рекло би се да Секјурум нема основа за арбитражно потраживање. Имајући међутим на уму исходе ранијих арбитража које је водила Србија, нема места ни оптимизму за пресуду повољну по српске пореске обвезнике.

Елем, читава прича је приграбљена од стране домаће политичко-новинарске јавности са једнаким одушевљењем као и свака друга најава инвестиција које ће муњевито решити све проблеме средина у које долазе, запослити незапослене, подићи извоз, супституисати увоз, повећати прилив девиза, итд. Нисам приметио да су се и неки економисити бавили Секјурумом и огласили у вези тога.

На крају ни било ни воље ни времена да се ова ствар испита пре потписивања узајамног разумевања, морало се одмах ићи у медије, те приграбити још који поен у изборном телу.

Ево Вучић сада најављује да ће Мерцедес купити Икрабус и ФАП. Наравно уз поновно подсећање да Бош отвара фабрику у Пећинцима, што се медијски експлоатише месецима. Не наводи се само са колико ће евра порески обвезници подстаћи инвеститора. Ја бих додао и да желим да Бош нпр. купи Прву петолетку, и од ње направи свој индустријски центар за цео континент. Кад може Мерцедес ФАП и Икарбус, зашто не може Бош Прву петолетку?

L2 said...

@ MMiillaann, “….,ali ovde izgleda samo …”
Ne postoji više ovde. Svet i ovde (Srbija) su jedno.Ne postoji autentična srpska politika.Postoji svetska koja je u hodu uspešno odgojila novi ( internacionalni) naraštaj političkih levičara preko kojih sprovodi ideju novog svetskog poretka. Ta ideja ( politička religija -identična fundamentalističko religijskoj dogmi ) zarila se duboko koliko u srpsko toliko i u tkivo gotovo svih nacionalnih politika i ona je ta koja oblikuje percepciju i praksu ovovremenog sveta.

Istinski se više niko normalan ne čudi! Na ovom ovde ili nekom drugom prostoru, u ovom ili onom ruhu, apsolutno slepa i nekritična politička elita levičarske provencijencije nikoga ne može da odvede dalje od fanatične utopije. Levica po pravilui čini "mogućim čak i nemoguće". Ona ne rešava probleme već stvara nove i veće. Rezultat je niz apsurdnih,potpuno nelogičnih i dakako katastrofalnih poteza širom sveta.

Sve se odigrava na poznat, tipičan način. Na početku utopija u narodu izaziva nadu, optimizam, polet, zatim sve više nelagodu, pomutnju i, na kraju rezultira oslobođenjem nagomilanog nezadovoljstva i strasti s potpuno nepredvidljivim, uglavnom negativnim posledicama.
Pojedinac- političar ne mora, obično i ne pozna ideju koju sprovodi, nema ideale.On je mizerija bez lika, Musilov čovek bez svojstava, kom je politika situaciona igra. Jedino svestan da u toj igri ne sme da posustane, on se trudi da ne prekrši pravila.Ukoliko ih prekrši njegova sudbina može postati tragična. Zato su današnji političari klonovi koji se očajnički bore za svoje pozicije, a stranke u suštini idejno iste.

Kako politika uspeva onoliko koliko je podržava i sa njom sarađuje masa, ispostavlja se da je system u kom se sve odvija, to jest aparat vlasti,najvažnija poluga stanja jednog društva i, kako reče MMiillaann, “izgleda da samo revolucije daju nekog rezultata”( ja bih rekla radikalne promene jer revolucije, nažalost, ne nose rešenja po sebi).
Problem nije tako jednostavan. Treba razumeti ukupni ( svetski) istorijski process koji je izrodio vodeće ekstremne levičarske ideje i praksu.Odnosno,problem je,kako nedavno napisa Slaviša, “….vrednosni, ideološki i ekonomski na jednom vrlo uopštenom nivou. Ali kad (obezglavljeni) narod već voli….” a političari…

Pitam se kao i mnogi kako bi izgledao svet da su dva diktatora,Hitler i Staljin, sarađivali a ne ratovali jedan protiv drugoga? Pitam se šta će se desiti ako današnje “strane” ponove istu grešku? Nisu li već do sada pokazale psihopatsku stranu svojih politika po ukupnim žrtvama daleko tragičniju od politika ove dvojice diktatora.

Da završim sa MMiillaannom,ništa nas ne može spasiti " (od nas samih).

Speaker said...

@L2
Lagrange, potpisujem, kao što je govorila pokojna majka jednog mog dobrog prijatelja: "Ove bubašvabe neće dobro da donesu..." :)))