Ekonomska teorija

Ne treba biti ničim šokiran kad je reč o modernoj "ekonomskoj nauci", ali ovo je zaista šokantno, čak i po njihovim standardima. Ovaj ekonomski časopis objavljuje rad čiji abstrakt kaže:

During their meetings, the members of the Federal Open Market Committee (FOMC) make monetary policy, but they also make each other laugh. This article studies the amount of laughter elicited by members of the FOMC during their meetings. The study finds that a member elicits more laughter if he or she expects higher inflation, other things being equal. This finding suggests that members may use humor to cope with the threat of inflation

Jadni  finansijski centralni planeri tako budno bdiju nad inflacijom da se valjaju od smeha. Šta bi drugo!  Meni prosto izgleda nemoguće da je urednicima i reviewerima ovog rada promakla komična nota ovog abstrakta (a rad je još luđi,kad ga pročitate u celini, ljudi ozbiljno argumentišu da se birokrati na svojjim sastančenjima ne smeju zato što se super zabavljaju, nego zato što su jako zabrinuti za situaciju, pa se smeju da odagnaju užas). Rubrika - život je još bolji od Njuza/Oniona.

Razvojni put gospodina Rodića

Sećate li se Gorana Rodića, o njemu sam već postovao, a sada, može se reći, od nebrušenog je postao potpuno obrađeni biser srpske satire. Onomad je on procenio, koristeći meni, a i celom ozbiljnom svetu nepoznatu metodologiju, da vojna imovina u vidu napuštenih kasarni i još ponečega "made in 1960-ih ili 1970-ih" u najgorem slučaju vredi nekih 10-ak milijardi evra. Danas nam je predstavio svoju sveobuhvatnu procenu vrednosti imovine Republike Srbije i ona iznosi 185 milijardi evra.

Već sam objašnjavao da je nekim slučajem Srbija zemlja u kojoj hodamo po zlatu, danas bi imali Slobodana Miloševića za kralja, ako ne njega onda Đinđića, Koštunicu, Tadića... Tužna je kletva srpske politike da se ne vidi ono što je ispred očiju, a to je da novca ima koliko vam duša hoće, samo Rodića nije niko nikada pitao. A ja mu zameram što se tako kasno stavio u službu otadžbine.

I nije meni čudno što je on pređašnje procene izneo kao sekretar  odbora za građevinarstvoPKS (ne znam mu sadašnji status, mada iz PKS ljudi u većini i idu u penziju jer uglavnom i nemaju gde), tužno je što će ova vlada najverovatnije opet uvesti harač za tu instituciju svim privrednim subjektima, da bi mogli da slušaju ovakve izjave i da bi takvi trebali da predstavljaju ljude koji nešto znaju o svom poslu. Najtužnije je što naši mediji ovo objavljuju u rublici privreda, umesto u humoru ili zdravlju.

Sve u svemu gazda Jezda i sve će pojeftiniti preko 100% ima svog naslednika.

Komparativna naučna fantastika

Danas dobih ovo na uvid . Odlična komparacija dve fikcije, posebno za generaciju par godina mlađu od blogera Tr.

Novi liberalni blog

Od juče je počeo sa radom još jedan liberalni blog, ovaj put iz Bosne, odnosno Republike Srpske  - Liberty 4 Balkans.

Prvih par postova su odlični.

Stručnjaci

Srbiju svakih desetak godina zahvati čudna opsesija stručnjacima. Ovo je treća generacija stručnjaka koje se ja sećam. Posle Avramovića, Panića i raznih drugih kandidata (čak se i gazda Jezda kandidovao za predsednika sa argumentom da on, kad tako uspešno vodi banku, sigurno ume da vodi i zemlju) s početka 1990-ih, došli su eksperti iz ranih 2000-ih na čelu sa Dinkićem i Đelićem, a sada po svim prilikama stiže novi talas Vučićevvih eksperata.

I narod se svaki put nepogrešivo pomami, kao da je glavni nedostatak srpske ekonomije to što nije vođena na dovoljno stručan način. Poslednji put kad sam gledao vesti, glavna zamerka javnog mnjenja bila je to da političari mnogo kradu. Sada će, odjednom, stručnjak iz inostranstva ili stručnjak iz dijaspore, iz MMF-a ili sa Jejla, svojim finansijskim znanjem, preciznom matematičkom formulom, sprečiti političare da kradu.  Nešto mi se tu ne slaže.

Naravno, ključni problem Srbije nije ni politička krađa sama po sebi, ni nedostatak tehničke obučenosti upravljača državnim finansijama, već pogrešna ideologija. Ekonomsku politiku ne opredeljuje nivo stručnosti ministra; ekonomsku politiku opredeljuje ideologija. U Srbiji se kritikuje i ovo malo kapitalizma kojeg ima; najveći neprijatelj društva su privatne firme i poslodavci; država drži ključne sektore, ima svoje banke, ima svoje agencije, odbija da privatizuje javna preduzeća i u tome niko ne vidi problem; grebatori od sporta do "kulture" su na svakom koraku i još su ubeđeni da im je novac poreskih obveznika neotuđivo ljudsko pravo; država i lokalne vlasti regulacijama reketiraju privredu i prizivaju korupciju. To su problemi koje ne rešava nikakvo poznavanje finansija i budžetskog računovodstva.  Rešavaju ih prave vrednosti, poštovanje za privatnu svojinu i slobodu pojedinca, i rešava ih razumevanje ekonomije na jednom vrlo opštem nivou, shvatanje da je privatna inicijativa ono što stvara ekonomski rast; da država u najboljem slučaju može da presipa iz šupljeg u prazno, a u gorem i više realističnom da aktivno uništava vrednost stvorenu u privatnom sektoru.

Problem Srbije nije što niko u Ministarstvu finansija ne ume da sabere brojeve, izračuna kamate i napiše budžet. Kad bi to bio problem, rešenje bi bilo dovođenje stručnjaka koji to mogu da urade. Umesto toga, problem je vrednosni, ideološki i ekonomski na jednom vrlo uopštenom nivou.  Ali kad narod već voli, lakše je dovesti eksperta čudotvorca nego smanjivati potrošnju i sređivati javni sektor. 

Kandidati za guvernera Feda

Konačno da neko predloži prave ljude. Rand Paul:

Who would your ideal Fed chairman be?
Hayek would be good, but he’s deceased.

Nondead Fed chairman.
Friedman would probably be pretty good, too, and he’s not an Austrian, but he would be better than what we have.

Dead, too.
Yeah. Let’s just go with dead, because then you probably really wouldn’t have much of a functioning Federal Reserve.

Eksperti iz belog sveta

Nova koska sage o rekonstrukciji vlade, aka suštinskoj rekonstrukciji stranaka koje je čine je predlog da stranci ili Srbi iz belog sveta postanu ministri. Ja mislim da to neće da ide osim ako se ne desi neko veliko čudo koje nije isključeno u potpunosti, ali koje u realnosti verovatno neće da se desi. Zašto sam skeptičan da će biti boljitka?
1. Prvo i osnovno, da bi se ekonomija jedne zemlje pokrenula u pravcu rasta i razvoja, a ne sigurnog tapkanja, potrebno je da se promeni jalov sistem. Ja nisam video išta osim otvaranja nekoliko frontova koji se bave posledicama, ali ne ulaze u uzroke. Na to sve treba dodati činjenicu da je nemoguće naći zajednički imenitelj SPS & PUPS, pa i Rasimove stranke i SNS. Svaki kompormis ova dva, uslovno rečeno, viđenja ekonomske politike nas ne može izvući iz bunara, pod pretpostavkom da SNS uopšte ima neko koherentno viđenje. Bez ikakvog žaljenja za URS aka G17, a ponajmanje verovanja u istinoljubivost istih, oni su imali u proseku najnormalnije ekonomske ideje u vladi koja se kotrljala od prošlog leta.
2. Ako se pretpostavi da nema klinopločenja u vladi i da oni idu u pravcu neke light reformske politike, ostaje pitanje, koji su kvaliteti ministra? Ministar mora da ima izvanredne ljudske stručnosti da zna da okupi dobar tim, da brzo donosi odluke, da u prste poznaje i javni sektor Srbije i specifičnosti naše metastazirane socijalističko-burazerske privrede. Ministar mora da bude jaka ličnost, kako politički , tako i personalno. Nekako imam skepse da će svi oni koji dođu imati problem suštinskog neznanja i pored svekolikog znanja i manjak snage da se bore sa ekipom koja neće da Srbiju suštinski menja na ekonomskog planu, odnosno hoće samo tamo gde mnogo ne boli i gde su moguća instant rešenja, kolikogod bila suštinski skupa. Niko od ljudi koji se pominju nisu lovci na krokodile u mutnoj bari.
3. Treće pitanje je šta je to profil eksperta. Na primer, Štros Kan je levičar i to francuskog kova. To je značajan ograničavajuči faktor i nemoguće je da on iz svoje ideološke vizure može da ponudi dobra rešenja na mestu ministra. Ogroman je problem SNS što nema jasnu ideologiju i to će morati da reše. Za sada je to jedan EU orijentisani bućkuriš koji hoće da se medijski atraktivno i patetično bavi posledicama korupcije i višedecenijskih gluposti Srbije na Kosovu. Sve to neće pokrenuti privredu.
4. Dobra je stvar što je SNS shvatio da nema dovoljan broj kadrova da vodi državu ni sa rezultatima sa prošlih izbora, čak i na najvišem nivou. Loše je što je svoje autentične kadrove već instalirao na lokalu i preduzećima gde će pre ili kasnije sve da se pretvori u opštu nesposobnost.
5. Loše je što je cela rekonstrukcija vođena bez ikakvog plana, jer da nije tako do sada bi imali popunjena sva mesta i za svako od njih nekoliko dobrih kandidata. Dakle, očigledno je da je ideja sa ministrima iz belog sveta smišljena na brzinu i u iznudici i da će i rešenja i posledice koje će nastupiti biti u najboljem slučaju neizvesne, a verovatno loše. Ako se ovakav događaj suštinski ne planira na dobar način to vam govori o sposobnosti planiranja u nekim drugim oblastima.

Da ne bude da sam prvak u skepsi, ova vlada je za sada bolja od prethodne jer nije pokušavala da laže po svetu i malo je smanjila intenzitet privatnog doživljaja javnih funkcija, ali to zaista nije bilo teško. Zahvalan sam im što je jedan soj gde ja gotovo da i nemam prijatelja povela put EU umesto put jada i bede, ali je problem što mi kao društvo vremena imamo malo da budemo zadovoljni samo time. Pomalo sam tužan što sa sigurnošću mogu reći da su Vučić, pa čak i Dačić ispali (a i jesu, jer od pokajnika nema većih vernika) mnogo veći Evropejci od ekipe iz DS.

Zanimljivi linkovi

1. Kako se birala vlast u Veneciji i kako je nastala reč "karantin", sa odličnog bloga Umlaut.

On the morning after a Doge’s death the members of the “Maggior Consiglio,” the council representing the freemen of the city, convened to first select by lot 30 of its members older than 30 years, who were designated as “electors.” But if—perhaps by analogy to the U.S. Electoral College—you think that the 30 then simply elected the Doge, you’re mistaken.

Those 30 were reduced to 9 by lot. The 9 then designated a group of 40, each of whom needed 7 approval votes out of the 9 members of the committee. Back in the hall, with the entire Maggior Consiglio present, these 40 would be reduced by lot to 12. As before, the 12 would nominate 25 names, subject to approval by 9 members of the committee. In the hall, these 25 would be reduced to 9. In turn, the 9 nominated 5 names each, commanding the support of at least 7 members of the group. Those 45 would be reduced by lot to 11, and then nominate the 41 true electors of the Doge.

Komplikovano? Da, ali trajalo je duže od hiljadu godina.

2. The village where half the population are sex offenders. Naziv sve govori. Selo se inače zove Miracle Village i nalazi se na Floridi.

3. Vučić je u intervjuu sinoć pominjao Lee Kuan Yew-a, pa ako nekoga zanima, evo dobrog prikaza njegove knjige "From Third World to First". Znači, kad završite čitanje Vebera, evo naredne literature.

4. Rasprava Boetkea i Scotta Sumnera o ulozi public choice teorije. Boetkejev post ovde, Sumnerov odgovor ovde, takođe koristan komentar Larsa Christensena ovde.

5. Intervju sa generalom Majklom Hejdenom, bivšim direktorom CIA i NSA.

Gen. Hayden: Listen, I fully admit: we steal other country’s secrets. And frankly we’re quite good at it. But the reason we steal these secrets is to keep our citizens free, and to keep them safe. We don’t steal secrets to make our citizens rich. Yet this is exactly what the Chinese do.

I believe the Chinese today are engaging in unrestricted espionage against the West that is comparable to the unrestricted submarine warfare waged by Imperial Germany in 1916. The intensity of Chinese espionage is certainly greater than that what we saw between the US and the Soviets during the Cold War.

The problem is China’s view is that industrial espionage by the state against relatively vulnerable private enterprise is a commonly accepted state practice. This is just unacceptable.

Industrial espionage by the Chinese has probably now become the core issue in the Sino-American relationship. It is not an irritant. It is not a peripheral issue. Believe me, I work closely with America’s congress and government, and this is now the dominant issue between the two countries, and runs the risk of undermining the entire relationship.

6. 3D olovka. Neverovatno.

Google

Čitam Asanžovu izjavu, pa sam se setio kako i zašto sam počeo da koristim Google.

Bilo je leto 1998. godine. Imao sam username i password za logovanje na RCUB preko brata mog druga koji je tada radio kao asistent na ETF-u. Spor modem, stalno zauzeti brojevi, veza koja je stalno pucala... Sve jedno, bilo je super.

Elem, koristio sam Yahoo i Altavistu za pretraživanje i nekako mi je bilo sasvim normalno i razumljivo da, kada ukucaš nešto u pretraživač, moraš da sačekaš 20-30 sekundi da dobiješ odgovor. U stvari, bio sam potpuno oduševljen time što Yahoo pretraži ceo Internet za samo pola minuta.

Onda je jednog dana kod nas došao brat mog cimera, koji je studirao na PMF-u. Rekao mi je da postoji taj neki novi pretraživač Google koji radi mnogo brže, pa sam odlučio da probam. Ukucam nešto, dobijem rezultat za 0,5 sekundi. Pomislio sam da se radi prevari, NEMOGUĆE je da radi tako brzo. Probam neki drugi pojam, opet rezultat za manje od jedne sekunde. Probam da ukucam celu rečenicu, pomislio sam "Verovatno imaju generisane izveštaje za često korišćenje reči", opet dobijem brzo rezultat. Probam na srpkom - opet rezultat. I, ne samo da je našao sajtove na kojima se ta rečenica pojavljuje, već ih je sasvim logično sortirao!

Od tada do danas ne prestajem da se divim ljudima koji su to izmislili. U medjuvremenu je Internet porastao sa milion na preko 500 miliona sajtova. A rezultat i dalje dobiješ za manje od sekunde. I to za džabe.

Sa druge strane...