Pages

09 July 2013

Starenje stanovništva u Srbiji

Fiskalni savet je objavio studiju Gorana Peneva pod nazivom Projekcije stanovništva Srbije od 2010. do 2060. godine.

Evo jednog nalaza:

Prema rezultatima projekcija, stanovništvo Srbije bi u 2060. godini moglo da se kreće u intervalu od 3864 hiljade (konstantna varijanta) do 6344 hiljade (varijanta visokog fertiliteta). To, s jedne strane, znači da bi u poluvekovnom periodu 2010-2060. ostvarenje "maksimalne" varijante (značajno povećanje fertiliteta, smanjenje mortaliteta, pozitivan migracioni saldo) uslovilo smanjenje stanovništva zemlje za gotovo milion lica (949 hiljada ili 13%). S druge strane, realizacija pretpostavki na kojima je bazirana "minimalna" varijanta (zadržavanje vrednosti sve tri komponente populacione dinamike na nivou s početka projekcionog perioda) dovelo bi bezmalo do prepolovljavanja broja stanovnika Srbije (smanjenje od 3 miliona 429 hiljada lica ili za 47 % u odnosu na 2010).
 

Za objašnjenje toga šta znači koja boja (koje su pretpostavke kog scenarija), moraćete da pročitate studiju. Ovako, na prvi pogled, pretpostavke koje stoje iza crvene i žute linije meni ne deluju previše realno. Plava predstavlja pesimistički scenario, a on se zasniva na pretpostavci da će stvari ostati kakve su sada. Ja bih to nazvao "realnim" scenarijem, a "pesimistički" bi podrazumevao dalje pogoršanje demografskih kretanja.

Drugi zanimljiv nalaz, naročito iz ugla penzijskog sistema (ali i sistema zdravstvene zaštite), je da će 2060. godine udeo stanovništva starijeg od 65 godina biti skoro 30%, dok je danas oko 17%, a na jednog starijeg od 65 godina će jedva biti dvoje starosti 20-64, dok ih je danas skoro četiri.

Naravno, iako se stvari sa fertilitetom i mortalitetom menjaju sporo, ipak se menjaju. Moguće je da nam sledi neki baby boom, ali ova studija pokazuje da čak ni baby boom ne bi mnogo promenio situaciju, jer je broj potencijalnih roditelja danas nedovoljno veliki. Sa druge strane, tu su i migracije. "Crveni scenario" pretpostavlja da će Srbija ubuduće privlačiti imigrante, što je moguće, ali meni ne deluje previše realno. A sasvim mi realno deluje da će nakon članstva u EU (kad god do toga dođe), par stotina hiljada ljudi otići odavde.

Ali, pravo pitanje nije koliko će stanovnika živeti u Srbiji, nego šta to znači, da li to treba da nas brine ili ne. Kao i uvek, odgovor dosta zaviti od politika koje će država voditi. Ukoliko se zadržimo na postojećem državnom penzijskom i zdravstvenom sistemu, ove projekcije jasno ukazuju da će se desiti jedna od sledećih stvari, ili (što je najverovatnije) neka njihova kombinacija:

1. Porezi će morati da budu mnogo viši
2. Ostala javna potrošnja (osim penzija i zdravstva) će morati da bude veoma niska (ako je nekome za utehu, broj dece će biti mali, pa će troškovi obrazovanja isto biti relativno niski)
3. Penzije će biti veoma niske, kao i kvalitet zdravstvene zaštite

Pomeranje starosne granice za odlazak u penziju, naročito za žene, može bitno da olakša finansijski položaj državnog penzijskog sistema. Odokativno gledano, 2060. ne bi smelo da se odlazi u penziju pre 70. ili čak 75. godine. Reforma penzijskog sistema u pravcu uvođenja drugog stuba može možda donekle da pomogne, ali, čini mi se, ne previše. 

Sve u svemu, reforma penzijskog sistema je verovatno najvažniji dugoročni problem sa kojim se Srbija suočava. Takođe, što se rešenje više odlaže, postaje sve teže rešiti ga, jer politički značaj penzionera i starijih radnika raste.

Problem, čini mi se, još uvek nije toliko teško rešiti, niti to mora da bude preterano politički skupo. Očigledno je potrebno podići granicu za odlazak u penziju, ali to ne mora da bude sutra. Recimo, podizanje granice za muškarce za 2 meseca godišnje, a za 4 meseca godišnje za žene bi nas, za 30 godina, dovelo do toga da i muškarci i žene odlaze u penziju sa 70 godina.

Za kraj, pohvale Fiskalnom savetu što su ovako nešto objavili. Jedna stvar je načelno pričati da će "stanovništvo stariti", a potpuno druga stvar je imati konkretne cifre.

Mene jedino plaši to što će medijima i političarima, ukoliko naravno uopšte vide ovu studiju, ona biti poziv "durade nešto" po pitanju nataliteta (poput, recimo, večere ljubavi, ili slanja neženja na more), a ne da urade nešto po pitanju troškova penzijskog i zdravstvenog sistema.

8 comments:

Mad Max Manus said...

"Problem, čini mi se, još uvek nije toliko teško rešiti, niti to mora da bude preterano politički skupo. Očigledno je potrebno podići granicu za odlazak u penziju, ali to ne mora da bude sutra. Recimo, podizanje granice za muškarce za 2 meseca godišnje, a za 4 meseca godišnje za žene bi nas, za 30 godina, dovelo do toga da i muškarci i žene odlaze u penziju sa 70 godina."

Мени је очигледно да државни пензијски и здравствени систем нити морају нити би требало да постоје, а да оно што платиш и добијеш, независно колико година имаш.

Све остало ми уопште није очигледно.

Marko Paunović said...

Naravno da ne moraju da postoje, ali je pitanje kako doci do tamo odavde gde smo. Ako je danas nemoguce sprovesti trivijalne reforme penzijskog sistema, kako ce biti za 10 ili 20 godina, kada udeo starih poraste?

Ovo da platis koliko dobijes je tacno kada je sistem privatni, ali u drzavnom sistemu uopste ne vazi, tako da mi nije jasna poneta...

Mad Max Manus said...

Поента примедбе је у информацији, тј. у претпоставци која је изнета у тексту.


А када смо код реформи... мени је тешко да се сетим неке, но када реалност дође по своје, боље је прихватити онакву каква јесте а не одржавати имагинацију попут државног система.

Дакле, очигледно је мени да било каква реформа пио и здравственог која не иде ка потпуној приватизацији... и није реформа.

Navuhodonosor said...

posted by Marko Paunović
Drugi zanimljiv nalaz, naročito iz ugla penzijskog sistema (ali i sistema zdravstvene zaštite), je da će 2060. godine udeo stanovništva starijeg od 65 godina biti skoro 30%, dok je danas oko 17%, a na jednog starijeg od 65 godina će jedva biti dvoje starosti 20-64, dok ih je danas skoro četiri

Po meni je sve to nebitno, do 2060. godine produktivnost rada po zaposlenom će toliko porasti svuda u svetu da starenje stanovništva neće biti problem, mali broj zaposlenih će moći sasvim komotno da izdržava velik broj penzionera, dakle penzije će biti dovoljno visoke, kao i kvalitet zdravstvenih usluga, a i verovatno ćemo se do tada moći "podmlađivati" genetskim terapijama i terapijama matičnim ćelijama tako da penzije u principu možda neće ni postojati.

Mad Max Manus said...

@Navuhodonosor

Зачудо, социјалистичке и либертаријанске маштарије се не разликују много.

Vladimir said...

Šta mislite o tome da svi mi sa Tržišnog rešenja kolektivno pristupimo PUPS-u?

Kod njih mi se sve dopada, a naročito ovo: http://www.pups.org.rs/index.asp?pageid=A46

Marko Paunović said...

NASE SU NAMERE CASNE!

Kako ono bese, put do pakla poplocan je casnim namerama? :)

Vladimir said...

@Marko Paunović

Njihove namere su časne i veoma jasne. A put im je popločan časnim namerama. :)

Elem, Slobodan Jovanović je još dvadesetih godina prošlog veka lepo objasnio zašto je socijalizam loš. Na primeru SSSR-a, tada jedine socijalističke države. Socijalizam je statičan. On smatra da se ništa nikada neće promeniti. A ovaj naš primer dokazuje da se stvari menjaju. Nekada je dolazilo 4 radnika na jednog penzionera, jednog dana će doći 4 penzionera na jednog radnika.