Govoreći o Dušanu Bajatoviću, Branko Ružić kaže:
On je uradio mnogo na poslovanju “Srbijagasa” i socijalnoj politici koju Srbija vodi preko tog preduzeća.
Kada to kaže, Ružić suštinski kaže da je Srbijagas, prodajući gas potrošačima ispod uvozne cene i ne jureći baš dužnike da plate za taj gas, vodio vladinu socijalnu politku. Tu je potpuno u pravu jer vlada nije dozvolila da cena gasa poraste makar na nivo koji pokriva troškove uvoznog gasa.
Ali, važnije pitanje je - kakva je uopšte ta socijalna politika vlade, koliko siromašni imaju koristi od nje? (Kada govorim o "vladi", ne mislim samo na sadašnju vladu, već i na prethodnu, pošto se tu politika, koliko ja vidim, uopšte nije promenila.)
Pogledajte u sledećoj tabeli podatke o siromaštvu i načinu zagrevanja stana, za 2011. godinu. U redovima možete videti različite načine zagrevanja stana, a u kolonama možete videti decil po potrošnji. Tabela je preuzeta iz Ankete o potrošnji domaćinstava, strana 84.
Na šta se greju najsiromašniji? Čak 87% se greje na "čvrsta goriva", čitaj - drva i ugalj. Ko procenat se greje na gas? Celih 0,2%. Pa ko se onda greje na gas? Kao što možete i sami da vidite, gornji decili se mnogo više greju na gas, a maksimum je upravo u najbogatijem, desetom decilu, sa 8,2%.
Dakle, ako je vladina socijalna politika "Neka se bogatiji greju što jeftinije!", onda - da, Srbijagas tu zaista jeste dosta pomogao.
(Nevezano za ovu temu, šteta je što ugalj i drvo nisu razdvojeni u anketi, pa ne znamo koji procenat domaćinstava se greje na drva, to jest, po novogovoru, na biomasu. Evo nedavnog posta Meta Ridlija na tu temu.)
On je uradio mnogo na poslovanju “Srbijagasa” i socijalnoj politici koju Srbija vodi preko tog preduzeća.
Kada to kaže, Ružić suštinski kaže da je Srbijagas, prodajući gas potrošačima ispod uvozne cene i ne jureći baš dužnike da plate za taj gas, vodio vladinu socijalnu politku. Tu je potpuno u pravu jer vlada nije dozvolila da cena gasa poraste makar na nivo koji pokriva troškove uvoznog gasa.
Ali, važnije pitanje je - kakva je uopšte ta socijalna politika vlade, koliko siromašni imaju koristi od nje? (Kada govorim o "vladi", ne mislim samo na sadašnju vladu, već i na prethodnu, pošto se tu politika, koliko ja vidim, uopšte nije promenila.)
Pogledajte u sledećoj tabeli podatke o siromaštvu i načinu zagrevanja stana, za 2011. godinu. U redovima možete videti različite načine zagrevanja stana, a u kolonama možete videti decil po potrošnji. Tabela je preuzeta iz Ankete o potrošnji domaćinstava, strana 84.
(Ukratko, za one kojima nije jasno, prvi decil čini 10% domaćinstava koja imaju najnižu potrošnju po članu domaćinstva (ukupnu potrošnju, ne samo na grejanje), dok deseti decil čini 10% najbogatijih domaćinstava, koja najviše troše.)
Dakle, ako je vladina socijalna politika "Neka se bogatiji greju što jeftinije!", onda - da, Srbijagas tu zaista jeste dosta pomogao.
(Nevezano za ovu temu, šteta je što ugalj i drvo nisu razdvojeni u anketi, pa ne znamo koji procenat domaćinstava se greje na drva, to jest, po novogovoru, na biomasu. Evo nedavnog posta Meta Ridlija na tu temu.)
3 comments:
I bez ove ankete sam imao slično odokativno opažanje. Da bi se grejao na gas, treba da platiš 2000€ uvođenje i još oko 1000€ za plinske peći, šporet, bojler, ... To je prilično skup sport za sirotinju. Sirotinja uglavnom koristi kreku ili smederevac na kom može i da se kuva o istom trošku, a greje se na čokove, ugalj, razno granje, drvene otpatke i slično.
I ja sam imao taj utisak, ali nisam ocekivao bas 87%. Iskreno, do danas nisam ni znao da anekta sadrzi ovaj podatak, ali me je sve ovo oko Srbijagasa isprovociralo da potrazim.
Sustina je da, po svemu sudeci, ni jeftina struja ni jeftino centralno grejanje takodje ne pomaze siromasnima. Cak i u trecem decilu skoro 72% domacinstava se greje na cvrsta goriva...
Ekipa uzima od siromašnih i daje bogatima. :)
Post a Comment