U poslednje vreme dva argumenta poluprofesionalnih zaštitnika potrošača mi vređaju logiku na elementarnom nivou. Prvi je takozvano varanje potrošača na težini/mernim jedinicama. Problem je što su čokolade danas najčešće u pakovanjima od 90 ili 80 grama, da je kiselo mleko prešlo prvo sa mililitara na grame, a potom se i gramaža smanjila i tako dalje. I, elem, potrošači su naivni i neko ih tu zakida, iako je poznato da se elementarna pismenost u našeg sveta iskazuje tako da "neko zna u pare & kantar". Posle toga idu slova, mogu se i sricati. Prava je istina da potrošači žele da dobiju jedinicu onoga što vole da kupuju po nižoj ceni i da su spremni da kupe manje proizvoda za nižu cenu, posebno ako je reč o proizvodima čija cena rasta brže od stope inflacije. Tržišni test kod čokolada je pokazao da kupci hoće manje za nižu cenu, dok su prakse više za istu cenu odbačene (na primer Soko Štark je pokušao da prodaje čokolade od 110 grama, inicijativa je propala). Poenta je da tržište nagrađuje one koji nude nešto manja pakovanja. Baš kao što se na pijaci odavno sve prodaje na grame/dekagrame. Da tržište kažnjava ovakve prakse ne bi ih bilo, 100 gramaši bi pobedili u slatkoj trci. S druge strane, tamo gde nema rasta cena bržeg od inflacije dodatni mililitri su standardna ponuda, na primer kod piva.
Druga primedba tiče se roka trajanja današnje tehnike i to je top pitanje na više portala danas. Istina je da neke stvari traju kraće, da su stariji pandani današnje opreme trajali duže, ali nikako da se postave ključna pitanja. Na primer, koliko je bila cena prosečne veš mašine 1990. godine, a koliko je danas? Ne mora čak ni da se radi diskont za cene iz 1990. godine. Koliko je 1990. godine koštao prosečan televizor, a koliko košta danas? Ovde neću uključivati i rast performansi koji prati nove generacije uređaja. I sa dva ograničenja koja su data, desio se neverovatan pad cena. Deo je plod napretka u svim oblastima, deo je plod ušteda koje delom idu na uštrb dugovečnosti. Kako bilo i tržište je ovde reklo da ište jeftinije, ali i nešto kratkotrajnije. Ko hoće i danas može da kupi skuplje, a dugotrajnije, ali to uglavnom žele samo neke tržišne niše. Miele nije izbor naroda, iako traje jako dugo. Ne isplati se, bolje je kupiti tri obične veš mašine za 30 godina nego jedan Miele. Razvoj argumentacije za grane sa kontinuelnim i brzim inovacijama je bespredmetan. Šta vredi kupiti TV koji će trajati 20 godina. Do tada će standard verovatno biti blizu virtuelne realnosti i interaktivnosti i umreženosti koju danas teško možemo zamisliti. Čemu dugotrajnost onoga što svakako zastareva.
Sve u svemu, kupac je taj koji primarno određuje šta će se proizvoditi, proizvođači mogu i utiču povratno, ali ipak u manjoj meri. A i ja hoću i jare i pare na nivou želja, ali znam da ne može baš sve.
Druga primedba tiče se roka trajanja današnje tehnike i to je top pitanje na više portala danas. Istina je da neke stvari traju kraće, da su stariji pandani današnje opreme trajali duže, ali nikako da se postave ključna pitanja. Na primer, koliko je bila cena prosečne veš mašine 1990. godine, a koliko je danas? Ne mora čak ni da se radi diskont za cene iz 1990. godine. Koliko je 1990. godine koštao prosečan televizor, a koliko košta danas? Ovde neću uključivati i rast performansi koji prati nove generacije uređaja. I sa dva ograničenja koja su data, desio se neverovatan pad cena. Deo je plod napretka u svim oblastima, deo je plod ušteda koje delom idu na uštrb dugovečnosti. Kako bilo i tržište je ovde reklo da ište jeftinije, ali i nešto kratkotrajnije. Ko hoće i danas može da kupi skuplje, a dugotrajnije, ali to uglavnom žele samo neke tržišne niše. Miele nije izbor naroda, iako traje jako dugo. Ne isplati se, bolje je kupiti tri obične veš mašine za 30 godina nego jedan Miele. Razvoj argumentacije za grane sa kontinuelnim i brzim inovacijama je bespredmetan. Šta vredi kupiti TV koji će trajati 20 godina. Do tada će standard verovatno biti blizu virtuelne realnosti i interaktivnosti i umreženosti koju danas teško možemo zamisliti. Čemu dugotrajnost onoga što svakako zastareva.
Sve u svemu, kupac je taj koji primarno određuje šta će se proizvoditi, proizvođači mogu i utiču povratno, ali ipak u manjoj meri. A i ja hoću i jare i pare na nivou želja, ali znam da ne može baš sve.
29 comments:
Nije mi baš prihvaljtiv taj stav da država ne treba da proganja one tržišne učesnike koji obmanjuju i varaju potrošače i da oni treba da budu ravnopravi sa tržišnim učesnicima koji ih ne obmanjuju i ne varaju a da su potrošači ti koji treba da vode računa o sebi tj. treba sami da paze da ne budu obmanuti ili prevareni, koliko vidim divili ste se "mudrostima" Milana Tarota:
http://trzisnoresenje.blogspot.com/2011/11/mudrosti-milana-tarota.html
I evo ga jedan zanimljiv sajt:
http://www.prevara.info/
Ne treba država već pravosuđe
Jednom prilikom, ničim izazvano, jedan fanatik tehnike mi je pokazao neki aparat koji je proizveden 30-tih godina prošlog veka. Na njemu je pisalo da je garancija 50 godina. Aparat savršeno radi i dan danas. Zapravo, na aparatu je pisalo 50 jare, a pored toga bio je ugraviran neki jako čudan simbol. Dobra stara vremena.
"Poenta je da tržište nagrađuje one koji nude nešto manja pakovanja. Baš kao što se na pijaci odavno sve prodaje na grame/dekagrame."
Kako smo krenuli, biće nam neophodni ultraosetljivi senzori za sve fizičke veličine. Ja predlažem SQUID.
Varali bi kada ne bi stavili gramazu. Ovako ispada da je sve varanje, na primer i pivo od 400 militara, Koka-Kola od 1,25l itd. NE za narod koliko kosta cokolada, ali evro u dinare i obrnuto konvertuju u tri decimale, nije-nego.
A sto se tice mudrosti Milana Tarota i dalje stojim iza toga, jako dobra dijagnostika i odlicno procenjivanje. Uvek sam bio misljenja da majmune ne treba na silu skidati sa grane, posebno jer im MIlan Tarot i ne cini nikakvo posebno zlo.
Milan Tarot je genije par excellence, fenomenalno retardiran, jedini koji nas može vratiti u heterogene magijske rajeve odojčeta.
Vkadimire, citiracu Milana Tarota
"U 12. godini mi se desilo da mi je doktor umesto minus dao plus dioptriju. Posle toga, ja sam razmišljao i shvatio da državu boli k***c za njenog građanina, inače ne bi doktori radili stvari koje mogu da unište nečiji život. Posle sam se sa ocem ubeđivao jer je on tvrdio „Ne, ne, valjda država zna bolje od tebe“, a to je tako jer su starijim generacijama isprani mozgovi. Sve se zna, završiš školu, vojsku, oženiš se, ali sve su to socijalističke gluposti. Poenta kapitalizma je da treba da menjaš stvari."
i ovo ponovo
"Mnogi problemi proističu iz činjenice da je komunizam učinio da ljudi veruju danije lepo biti bogat. Gostujem na raznim televizijama na kojima ljudi nisu primili plate po tri meseca. I on je normalan što radi džabe, a ja nisam normalan što zarađujem? A gazda mu ima šest „Ferarija“ ispred televizije. Moje emisije su na ivici, moram da postignem i gledanost i da zaradim novac, ali uprkos tome, ja do sada nisam imao nijednu žalbu."
Ovoliko zdrave logike nije stiglo od svih nasih vlada zajedno, sa sve drzavno-intervencionistickom kamarilom.
A ja cu samo dopuniti ono sto volim reci - nije na meni, a bogami ni na drzavi da majmune skida sa grane, posebno ako taj stil zivota majmuni finansiraju sopstvenim parama.
Ne znam u kom kontekstu se pojavljuje to pivo od 400ml, ali za ovu čokoladu od 90g mi je jasno kao dan da je jedini razlog njenog postojanja - pokušaj prevare. I zato neću pustiti tvrdu liberalsku suzu za Bambijem ako im država zabrani da pakuju čokolade kako oni hoće. Ne veselim se uopšte svetu u kome za svaku sitnicu treba da čitam romane deklaracije, samo zato što - zaboga - za pismene piše.
@ Aleksandar Stevanović
Da, znam, sećam se tog intervjua sa TR-a od pre par godina. Nego, meni nešto drugo nikad neće biti jasno.
"Posle toga, ja sam razmišljao i shvatio da državu boli k***c za njenog građanina..."
Zašto je toliki problem reći ili napisati "kurac"? Ili još neke reči kao što su - "pička", "govno", "sisa".
P.S. Pozdrav za Milana Tarota.
"Prava je istina da potrošači žele da dobiju jedinicu onoga što vole da kupuju po nižoj ceni i da su spremni da kupe manje proizvoda za nižu cenu.."
Ovo nije ispravno. Potrosaci su spremni da kupe po ISTOJ ceni robu koju vole, ali im drzavna NBS sa inflacijom unistava kupovnu moc, pa se vrsi realno prilagodjavanje - kolicina proizvoda se smanjuje dok je cena konstanta.
NPR. Bananamen ima platu 500din (budzetsko ogranicenje) i sve trosi na zilete za brijanje.
Cena 4 zileta je 500din. Inflacija 100%, cena 4 zileta sada 1000din, bananamen ne moze da ih kupi. Medjutim, ako cena konstanta, i budzetsko ogranicenje bananamena aktivno, cena sada 2 zileta iznosi 500 din, te bananamen moze da ih kupi. Iako mu je blagostanje opalo, bananamen je i dalje srecan poput svoje brace na Kubi i Severnoj Koreji.
Ovo je predvideo Miodrag Zec jos 2010 godine:
"Ne ide, ne može biti grad da ima samo tržne centre, još su se nagurali jedan do drugog. I dolazi ovaj da kupi pola vekne hleba i flašu mleka, i šta? Pa onda još četvrt hleba, pa onda 100 grama."
@Nabucco, Zmau
Ono što vi, gospodo, izgleda, ne shvatate (ili su to samoupravni geni/kondicioniranje koji izbijaju kad tema dođe na nešto konkretno :) ), jeste da niti bi država smela da ima pravo da se meša u slobodne tržišne transakcije i "štiti" nekoga od nekog drugog ko ne krši nikakva pravila igre, već samo jasno deklarisani proizvod sa jasno označenom količinom prodaje odraslim, pravno sposobnim individuama, slobodnim da ga kupe ili ne, niti vi imate pravo da meni, Aleksandru i Vladimiru :)) namećete besmislen trošak za neke državne mastiljare koje bi i to kontrolisale, zato što vas mrzi da čitate sitna slova. Da vas mrzi je, doduše, vaša suverena sloboda, ali onda prosto platite više za manje, ili se, pak, udružite sa istomišljnicima i napravite neku firmu ili asocijaciju koja će to da kontroliše za vas, a vi ćete da joj plaćate, mene ne mrzi da čitam i neću da plaćam za lenštine :)) A, naravno, i ovaj problem se može kao od šale redukovati na osnovnu dilemu i srce welfare i ljudskopravaške truleži, a to je pitanje da li država treba da bude odgvorna za dobrobit svakog svog građanina i da mu briše nos, ili samo da bude neutralni arbitar i okvir unutar koga se kompeticija i kolaboracija pojedinaca odvijaju. Moj odgovor na to pitanje po svoj prilici možete da makar maglovito naslutite... :))
Recimo ja volim med, međutim tržište meda u Srbiji je toliko prepravljeno falš medom da ja uopšte ne znam šta kupujem i da li to što kupujem valja ili ne, trebao bih da imam sopstvenu laboratoriju da bih pouzdano znao šta sam kupio:
Pet od šest uzoraka meda neispravno
Takođe recimo ako planiram da kupim stan ne želim da završim kao ovi ljudi:
Četrnaest stanova prodato trideset osam puta
@Navuh
Prvo: Odakle ideja da drzava moze da SPRECI da neko nekoga prevari? Cak i da imamo najrestiktivnije i najbolje napisane zakone koji daju nekakvu idealnu i njasjajniju unapred zacrtanu zastitu potrosaca, i dalje bi postojale prevare. A u isto vreme, te restrikcije bi bile nepovoljne za sve ostale, zato sto bi kostale mnogo. I ko bi to na kraju krajeva placao? isti ti ljudi koje pokusavamo da szastitimo. PLUS svi mi ostali.
Drugo: To slepo verovanje u bajku da "nas drzava stiti" upravo i cini da je odredjena kolicina ljudi naivna i podlozna manipulacijama i prevarama.
Sa druge strane, jebes anegdote kao argument. Ja bih volela da vidim statistiku raznih vrsta prevara, u razlicitim klasama onoga sto bi velika vecina ovako nazvala. Koliko nas je izgubilo 100, 1000, 10.000, 100.000 etc dinara? U kom kontekstu? Koliko bi u svakom od tih slucajeva pomogle drzavne zabrane, a u koliko ne bi? Koliko bi pomoglo da mozes da odvedes na sud i razvalis u kazni zbog prekrsaja krsenja ugovora (na sta se i svodi svaka kupovina).
Da smo odrasli generacijama unazad sa jasnim znanjem da nas niko ne stiti, mnoge mogucnosti za prevaru bile bi u korenu sasecene.
Trece: neshvatljivo je da bi bilo ko mogao uopste da misli da bi drzava trebalo da donese zakon po kojem bi cokolade morale da budu 100 grama. WTF? Da mozda propisemo i X i Y duzinu? Kolicinu kvadratica? ("NE SME TABLE!!") Ja sam nekako uvek smatrala da je smanjenje gramaze za istu cenu bilo samo manipulativno povecanje cene, koje ce ostaviti manji psiholoski uticaj na kupce.
Medjutim, kako se zahuktava borba protiv debljine u USA, pocinjem da verujem da je manja gramaza sa istom cenom u stvari 'fat tax'. I da ce biti sve gore i gore.
jouissance said...
Sa druge strane, jebes anegdote kao argument. Ja bih volela da vidim statistiku raznih vrsta prevara, u razlicitim klasama onoga sto bi velika vecina ovako nazvala.
O prevarama
Uopšteno o prevarama ...
Svaki drugi građanin u našoj zemlji je u nekom periodu svog života bio/bila žrtva prevaranata. Zvanična statistika ne postoji jer većina ljudi zbog sramote koju osećaju, nisu voljni da prevaru prijave nadležnim organima.
Ranije ste kritikovali postojanje FDA:
http://trzisnoresenje.blogspot.com/2007/10/agencija-za-lekove.html
Ja ne verujem da su ljudi glupi da bi namerno kupovali loše lekove. Da država ne reguliše ovu oblast sigurno je da bi se pojavile privatne firme ili organizacije koje bi svojim kredibilitetom (i profitom) garantovale kvalitet lekova.
To je spekulacija "šta bi bilo kad bi bilo", međutim ovo je realnost (vredi odgledati od početka do kraja!):
Stem Cell Fraud: A 60 Minutes investigation
"60 Minutes" Presents: 21st Century Cons
Ovo je verovatno najsurovija prevara za koju sam ja ikada čuo! I kada ne bi postojale državne institucije koje se bave sertifikacijom lekova na sve srane bi bilo koliko god hoćeš prodavaca zmijskih ulja kao što je ovaj Den Ekland, uostalom termin 'snake oil salesman' koji se danas uobičajeno uporebljava za prevare potiče upravo iz perioda pre nego što je formiran FDA.
"Recimo ja volim med, međutim tržište meda u Srbiji je toliko prepravljeno falš medom da ja uopšte ne znam šta kupujem i da li to što kupujem valja ili ne, trebao bih da imam sopstvenu laboratoriju da bih pouzdano znao šta sam kupio:"
Ovo je tacno, sta se sve prodaje kao med to je strasno...
Nadjite jednog ili vise pcelara i kupujte od njih. Mada ni to nije 100% sigurno da nije od preradjenog secera ili bar sa velikim udelom istog, ali je u principu bolje od ovog "meda" iz fabrika... gledajte da nadjete one koji sele pcelinjake na lipu, suncokret, livadu isl...
takodje bih iskoristio priliku da Vam preporucim i med obogacen pergom, mlecom ili propolisom...
imate dosta korektnih pcelara, ustvari vecina njih je ok...
moj deda i otac su se bavili pcelarstvom pa ponesto znam o tome...:)
Ne razumem kako prave taj drugi med. Šta je onda to, od čega se pravi?
od secera... secerni sirupi, melasa u kombinaciji sa jos nekim sastojcima, ukusima...
malo sofisticiraniji nacin je kada pcelari koji imaju pcele daju pcelama secer konstantno i vrcaju med koji je daleko slabijeg kvaliteta, nema ni polena ni propolisa ni drugih sastojaka ni blizu kao med nastao od nektara ili od biljne rose, ima deformacije u sastavu... ja se nekako nadam da je broj takvih pcelara mali... u svakom slucaju je najbolji nacin izbora meda da gledate pcelara od koga kupujete... i zaboravite fabrike meda, med moze samo da se pakuje i prodaje, tu nema potrebe za filtracijom, preradom i ne znam cime sto je postalo fensi i u normalnijim zemljama...
Ja sam narucio med od kestena, i dosao prijatelj iz Makedonije, cim je video da nema kristalizacije rece da to nije pravi med..
Miele !
Nemanja, ne mora da znaci ako nema kristalizacije da nije pravi med. Neke vrste meda kristalisu tek nakon duzeg perioda a nekima treba jako kratko vreme. Na primer med suncokreta kristalise nakon 6-8 meseci a bagremov tek nakon 3-4 godine, ako se dobro secam...
I na ovom od bagrema necete primetiti nikakve znake kristalizacije i nakon 2 godine... ne znam doduse za kestenov med, on se jako retko srece, kestenovih suma nema bas mnogo u srbiji...
kao sto rekoh, ako niste pcelar ili jako iskusni, najbolji nacin da budete sigurni da kupujete pravi med je da gledate pcelara i kupujete med od nekog ko je u redu... ja retko jedem cist med, a kada ga kupujem gledam da kupujem od nekog pcelara koji pravi i mesavine sa polenom ili propolisom... imate one sajmove i izlozbe pcelarstva, verujem da su tu u velikoj vecini korektni ljudi koji imaju svoju etiku... u najgorem slucaju imacete malo manje kvalitetan med od pravog nektarskog (dodavanje cistog secera u ishranu pcela u toku perioda pase i izmedju, mislim da se desava da pojedini pcelari to rade) a svakako cete imati med koji nije od kojekakvih mesavina, hemije i dodataka...
a ako ja kroz neko vreme odlucim da smanjim posao, pobegnem malo na selo i pocnem da se bavim i pcelarstvom, bicete sigurni da je to najkvalitetniji med :))) naravno, pod uslovom da slavisa, kao neformalni cardinal richelieu ovog bloga, dopusti moju reklamu ovde :))
Država svakako treba da štiti potrošače od nesavesnih proizvođača a time i savesne proizvođače od nelojalne konkurencije, pročitajte ovo:
PREDSEDNIK SPOS-a POD POLICIJSKOM ZAŠTITOM OD JUČE
U 19.46 sati 24. decembra 2010. godine predsednik SPOS-a primio je telefonsku pretnju prebijanjem sa telefonskog broja poznatog policiji. Nepoznati muški glas mu se obratio i uputio pretnje (detalji poznati policiji).
Nakon jedne veće kontrole kvaliteta meda po prijavi Saveza pčelarskih organizacija Srbije (a ne predsednika SPOS-a kako neki misle - čim misle da pretnjom njemu mogu da zaustave proces koji je u toku, jer je predsednik SPOS-a zadužen da sprovodi odluke Izvršnog odbora SPOS-a, koji je za to ovlašćen od strane Skupštine SPOS-a), održan je 12. juna 2009. godine u Privrednoj komori Srbije sastanak Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Privredne komore, na kojem je vlasnik firme Irikom, javno zapretio pred tridesetak prisutnih i pred predstavnicima medija, da će skuvati u kazanu predsednika SPOS-a i od njega napraviti med. Tu informaciju objavio je i časopis Pčelar za jul 2009. godine, kao i sajt našeg Saveza. Na žalost, predsednik SPOS-a nije iskoristio pravo da ga tuži, iako mu je javno pretio smrću.
Naredna, sada anonimna, pretnja upućena je telefonom pre nekoliko meseci, pozvan je naš Savez, javila se Jagoda Milenković, naš knjigovođa, i rečeno joj je da prenese predsedniku "da je gotov". I taj slučaj nije zvanično prijavljen, na žalost, jer je smatran neozbiljnim.
PRAVDA JE SPORA, ALI DOSTIŽNA!
SPOS je na osnovu dojava svojih članova, i na osnovu sopstvenog uvida u kvalitet meda koji je na tržište proteklih godina stavljala firma Irikom iz Batajnice, više puta dostavljao prijave veterinarskoj inspekciji Srbije sa opravdanom sumnjom u kvalitet navedenog meda. Nakon više kontrola, i nakon konačne združene akcije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, zabranjen je rad objekta za preradu i pakovanje meda firme Irikom 3. maja 2011. godine zbog uočenih nepravilnosti.
https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/3582_370719739699601_27703370_n.jpg
Evo Aleksandre jedne "zanimljive" teme da obradite :) :
http://www.mondo.rs/s289886/Info/Ekonomija/MONDO-_Cveta_trgovina_zlatom_u_Srbiji.html
Gde poceti? Od debilnog zakona koji nalaze da samo onaj koji proizvodi artikle od zlate sme zlatom da trguje? Ili od ideje da svo zlato treba davati Narodnoj banci na cuvanje? Sve zbog zastite potrosaca, naravno.
IRIKOM ponovo radi !?
IRIKOM ponovo uhvaćen u kradji !!!
Dokle ???
Post a Comment