1. Gledajući razne reakcije i komentare ponekad se nije moglo razaznati šta mnogi tržišni ekonomisti hoće. Kad se banke spasavaju to ne valja; sada kad se banka pusta da propadne to je opet nekako pljačka i nepravda. Za to ipak ima elemenata, jer čak i u slučaju Laiki politbiro evozone se stavlja u ulogu sudskog izvršitelja. Kipar, pretpostavljam, ima neki zakon o bankrotu i kada banka propadne prvo se namiruju depozitori, a poslednji su vlasnici kapitala za koje obično ne ostane ništa. Umesto toga, sada evrozona odlučuje ko će kojim redom biti ošišan -- u ovom slučaju prvo depozitori.
Sve sam više pesimističan u pogledu evrozone i EU; ne zbog finansijskih problema po sebi već zbog načina na koji ih rešavaju.
2. U političkom smislu, dok se dosta govori o ruskim depozitorima kao razlogu za puštanje Kipra niz vodu, još jedan aspekt je da je Kipar inače trn u oku evro birokratiji. Da je neko drugi bio u pitanju možda bi odrešili kesu. Ali Kipar, ovako "neharmonizovan", sa tajnovitim bankama, nepoznatim tokovima novca i elementima poreskog raja, je poslednja zemlja kojoj bi mandarini pomogli.
3. Zašto su kiparske banke propale? Setimo se uobičajenih tumačenja finansijskih kriza poslednjih godina. Jesu to kiparski bankari bili pohlepni? Pošto su prvo američki bankari bili pohlepni, pa španski, pa su sada Kiprani videli od njih?
Ili su bili neregulisani? Kiparske banke su sledile sve propisane regulacije, međunarodne, evrozone i domaće. Pre samo godinu dana su sada dve bankrotirane banke sa lakoćom prošle stres-test zdravlja banaka u evrozoni -- stres testove koji su po poslednjoj modi osmislili dobro plaćeni, dobro informisani i kompetentni regulatori u godini 2012. Kako je to moguće? Zar regulacija nije univerzalni odgovor, zar regulacija ne sprečava krize? Ili ćemo još jednom tvrditi da to nije bila "dobra" regulacija, ali da smo sada naučili, pa će sledeća biti dobra.
Sve sam više pesimističan u pogledu evrozone i EU; ne zbog finansijskih problema po sebi već zbog načina na koji ih rešavaju.
2. U političkom smislu, dok se dosta govori o ruskim depozitorima kao razlogu za puštanje Kipra niz vodu, još jedan aspekt je da je Kipar inače trn u oku evro birokratiji. Da je neko drugi bio u pitanju možda bi odrešili kesu. Ali Kipar, ovako "neharmonizovan", sa tajnovitim bankama, nepoznatim tokovima novca i elementima poreskog raja, je poslednja zemlja kojoj bi mandarini pomogli.
3. Zašto su kiparske banke propale? Setimo se uobičajenih tumačenja finansijskih kriza poslednjih godina. Jesu to kiparski bankari bili pohlepni? Pošto su prvo američki bankari bili pohlepni, pa španski, pa su sada Kiprani videli od njih?
Ili su bili neregulisani? Kiparske banke su sledile sve propisane regulacije, međunarodne, evrozone i domaće. Pre samo godinu dana su sada dve bankrotirane banke sa lakoćom prošle stres-test zdravlja banaka u evrozoni -- stres testove koji su po poslednjoj modi osmislili dobro plaćeni, dobro informisani i kompetentni regulatori u godini 2012. Kako je to moguće? Zar regulacija nije univerzalni odgovor, zar regulacija ne sprečava krize? Ili ćemo još jednom tvrditi da to nije bila "dobra" regulacija, ali da smo sada naučili, pa će sledeća biti dobra.
2 comments:
Pobornike regulacije treba poslati na neki tehnicki fakultet na kurs iz Sistema automatskog upravljanja.
Barem da skoknu do Masinskog fakulteta da vide koliko je komplikovano regulisati najobicniji broj obrtaja turbine.
Jesi uzeo od uglja ili od drveta pepeo?
"Sve sam više pesimističan u
pogledu evrozone i EU; ne zbog
finansijskih problema po sebi već
zbog načina na koji ih rešavaju."
Nije toliki problem sto stvari vode gomile etatistickih, antikapitalistickih, antidemokratskih likova... Problem je sto stvari vode gomile NESMENJIVIH etatistickih, antikapitalistickih, antidemokratskih likova.
Post a Comment