Po drugi put u par dana vidim da Cato institute tvituje rečenicu Johna Lockea: ljudi stvaraju državu da bi zaštitili privatnu svojinu.
Smeta mi i sama rečenica, a i generalno ne razumem libertarijansku opsesiju Lokom. Što se rečenice tiče, mnogo bolje objašnjenje nastanka države od Lokovog, i uopšte bolje od bilo kakve forme društvenog ugovora, je Hobs-Olsonova tradicija po kojoj država nastaje čistom silom. Od prvobitnog stanja anarhije, postepeno se izdvaja dominantna grupa i upostavlja red na svojoj teritoriji. Ne samo da je Lokova verzija istorijski neverovatna, već teorija društvenog ugovora ideološki šteti libertarijancima. Ugovor podrazumeva dobrovoljnost; a mi nismo dobrovoljno postali nekakvi članovi država, već smo bukvalno prinuđeni da nekoj zemlji pripadamo. Izuzetak je mogućnost promene državljanstva, ali to se radi jako teško i uz ograničen izbor, tako da se ne može računati kao izlaz. Društvenog ugovora niti je bilo, niti libertarijanci imaju razloga da promovišu takvu teoriju.
Drugo, Lokova teorija svojine je vrlo čudna. Njemu svojina nastaje radom, zemlja koju ogradite je vaša ako na njoj radite, ali zatim na to stavlja ograničenje da je to u redu sve dok ne steknete dovoljno; sve više od onoga što vam "treba" ne može biti vaša svojina.
Niti bi ostale Lokove ideje trebalo da budu posebno primamljive libertarijancima. Bio je manje ili više merkantilista; tvrdio je da je čovekov um tabula rasa (što je bilo idealno kasnije za rusoovce i marksiste koji su krivili društvo i institucije za kvarenje čoveka, odnosni mislili da čoveka mogu promeniti i svemu ga naučiti); bio je empirijski anti-teoretičar, suprotno kasnijim libertarijancima i austrijskim ekonomistima.
Sve u svemu, koliko ja mogu da vidim, jedina svetla tačka mu je u tome što je bio za ograničenu vladu i sporio neograničeno pravo kraljeva. Ali u konteksu ostatka njegove misli, taj njegov libertarijanizam kao da je srećna slučajnost a ne logična posledica.
Propuštam li nešto? Zašto libertarijanci toliko vole Loka?
Smeta mi i sama rečenica, a i generalno ne razumem libertarijansku opsesiju Lokom. Što se rečenice tiče, mnogo bolje objašnjenje nastanka države od Lokovog, i uopšte bolje od bilo kakve forme društvenog ugovora, je Hobs-Olsonova tradicija po kojoj država nastaje čistom silom. Od prvobitnog stanja anarhije, postepeno se izdvaja dominantna grupa i upostavlja red na svojoj teritoriji. Ne samo da je Lokova verzija istorijski neverovatna, već teorija društvenog ugovora ideološki šteti libertarijancima. Ugovor podrazumeva dobrovoljnost; a mi nismo dobrovoljno postali nekakvi članovi država, već smo bukvalno prinuđeni da nekoj zemlji pripadamo. Izuzetak je mogućnost promene državljanstva, ali to se radi jako teško i uz ograničen izbor, tako da se ne može računati kao izlaz. Društvenog ugovora niti je bilo, niti libertarijanci imaju razloga da promovišu takvu teoriju.
Drugo, Lokova teorija svojine je vrlo čudna. Njemu svojina nastaje radom, zemlja koju ogradite je vaša ako na njoj radite, ali zatim na to stavlja ograničenje da je to u redu sve dok ne steknete dovoljno; sve više od onoga što vam "treba" ne može biti vaša svojina.
Niti bi ostale Lokove ideje trebalo da budu posebno primamljive libertarijancima. Bio je manje ili više merkantilista; tvrdio je da je čovekov um tabula rasa (što je bilo idealno kasnije za rusoovce i marksiste koji su krivili društvo i institucije za kvarenje čoveka, odnosni mislili da čoveka mogu promeniti i svemu ga naučiti); bio je empirijski anti-teoretičar, suprotno kasnijim libertarijancima i austrijskim ekonomistima.
Sve u svemu, koliko ja mogu da vidim, jedina svetla tačka mu je u tome što je bio za ograničenu vladu i sporio neograničeno pravo kraljeva. Ali u konteksu ostatka njegove misli, taj njegov libertarijanizam kao da je srećna slučajnost a ne logična posledica.
Propuštam li nešto? Zašto libertarijanci toliko vole Loka?
4 comments:
ja mislim da ima nekoliko razloga.
Prvo je da je Lok dao filozofsko opravdanje i formulaciju drzave kao zastitnika privatne svojine sa ogranicenom moci. Kod Hobsa drzava je bog koji hoda zemljom, suveren moze da uradi sta god zeli da obezbedi mir. Kod Loka je to komplikovanije, drzava nije apsolutna, postoje checks and balances i izgleda kao kopatibilna sa slobodom pojedinca.
I drugi, blisko povezani razlog je da teorija 'drustvenog ugovora' (za koju se ja slazem da je nonsens) omogucava vecini liberala da izbegnu neprijatne implikacije Hobsove i Olsenove teorije koje delegitimisu drzavu. Ako drzava zaista nije nista drugo do najjaci bandit koji se nametnuo silom svima ostalima, onda to jaca pozicije ljudi poput Rothbarda ili mladjeg Friedmana. Anarhija postaje jedina moralno odrziva liberalna pozicija. A vecina liberala zele to da izbegnu po svaku cenu. Najboji primer je Nozick koji celu trecinu svoje knjige trosi na (neuspesni u osnovi) pokusaj opravdanja drzave kao dobrovoljne institucije nastale mehanizmom nevidljive ruke.
Lokovo odredjenje svojine je temelj i anarhizma (bez tog "dodatka", koji mi nije poznat, kao i sankcije države, naravno). I Rothbard i Block i Hoppe koriste tu definiciju kao polaznu osnovu za objašnjenje NAP-a. Zar uopšte ima neko drugačije shvatanje privatne svojine kod liberala? :)
Evo kako Tom Palmer interpretira lokovski uslov i zašto smatra da "ograničenje da je to u redu sve dok ne steknete dovoljno" može da se čita i u drugom svetlu:
http://www.cato-unbound.org/2013/03/21/tom-g-palmer/some-thoughts-inequality-wealth-moral-claims-we-may-make-each-other
Post a Comment