Nisam ranije pominjao sajt Low Tech Magazine, na kojem se može naći gomila zaista fascinantnih članaka o genijalnosti zaboravljenih tehnologija. Drugi put možda nešto više o tome napišem, a sada sam samo hteo da skrenem pažnju na članak o istoriji električnih automobila:
If today's supporters of EV's would dig into the specifications and the sales brochures of early 20th century electric "horseless carriages", their enthusiasm would quickly disappear. Fast-charged batteries (to 80% capacity in 10 minutes), automated battery swapping stations, public charging poles, load balancing, the entire business plan of Better Place, in-wheel motors, regenerative braking: it was all there in the late 1800s or the early 1900s. It did not help. Most surprisingly, however, is the seemingly non-existent progress of battery technology.
The Nissan Leaf and the Mitsubishi i-MiEV, two electric cars to be introduced on the market in 2010, have exactly the same range as the 1908 Fritchle Model A Victoria: 100 miles (160 kilometres) on a single charge. The "100-mile Fritchle" was a progressive engineering feat for its time, but it was not the only early electric that boasted a 100 mile range. I have only chosen it because its specifications are most complete, and because its range was certified.
Evo i reklame:
If today's supporters of EV's would dig into the specifications and the sales brochures of early 20th century electric "horseless carriages", their enthusiasm would quickly disappear. Fast-charged batteries (to 80% capacity in 10 minutes), automated battery swapping stations, public charging poles, load balancing, the entire business plan of Better Place, in-wheel motors, regenerative braking: it was all there in the late 1800s or the early 1900s. It did not help. Most surprisingly, however, is the seemingly non-existent progress of battery technology.
The Nissan Leaf and the Mitsubishi i-MiEV, two electric cars to be introduced on the market in 2010, have exactly the same range as the 1908 Fritchle Model A Victoria: 100 miles (160 kilometres) on a single charge. The "100-mile Fritchle" was a progressive engineering feat for its time, but it was not the only early electric that boasted a 100 mile range. I have only chosen it because its specifications are most complete, and because its range was certified.
Evo i reklame:
30 comments:
Tesla Model S ima domet do 480 kilometara i snagu motora do 416 konja.
Reklama samo pokazuje da je za kupce tih automobila 160km sasvim dovoljno.
Danas kupci očekuju zatvorenu i klimatizovanu kabinu, audio sistem i druge funkcije koje ova električna kočija nije imala, pa je tehnologija očigledno napredovala.
Naravno da je bilo napretka u prethodnih 100 godina, to niko ne spori, ali je napredak po pitanju baterija relativno mali.
Evo ga poslednji Obamin State of the Union speech:
http://www.foxnews.com/politics/2013/02/12/transcript-obama-state-union-speech/
Today, our scientists are mapping the human brain to unlock the answers to Alzheimer's. We're developing drugs to regenerate damaged organs, devising new materials to make batteries 10 times more powerful. Now is not the time to gut these job-creating investments in science and innovation. Now is the time to reach a level of research and development not seen since the height of the space race. We need to make those investments.
Napredak po pitanju baterija je zapravo prilicno veliki - samo i dalje nedovoljan. Porediti ovako nema smisla (jer uopste nemamo dovoljno informacija) - treba porediti zapreminu baterije (tj. njenu "energetsku gustinu", tj. kolicinu energije koju moze da primi podeljenu sa zapreminom) sa tezinom vozila. Ovaj auto od pre 100 godina, ovako kako izgleda na slici, mi se cini jedno 2 do 10 puta laksim od danasnjih vozila (pa bio to i iMIEV ili Leaf - Leaf ima tezinu od oko 1,5 tone, dok Ford Model T iz 1908. ima tezinu oko pola tone).
Inace elektricna kola su mogla dosta da napreduju 90ih ali nisu, jer proizvodjaci nisu hteli da ulazu u njih iz nekih sasvim drugih razloga. Pogledati dokumentarac "Who Killed the Electric Car". Npr. sa sadasnjim litijum-jonskim baterijama GM EV1 iz 90ih imao bi "domet" do 300 milja (prvi je imao domet 60 milja).
Takodje, ne treba preterano da cudi sto su neke performanse slicne u nekim kontekstima kao pre 100 godina - do pre 20ak godina, NIKO nije ozbiljno ulagao u razvoj elektricnih automobila. S druge strane, motori sa unutrasnjim sagorevanjem imaju preko 100 godina vrlo aktivnog razvoja i vrlo aktivnog ulaganja ogromne kolicine sredstava.
Andrija,
Da li si pogledao tekst koji sam linkovao, u njemu se upravo govori o tim i slicnim stvarima. Poenta clanka je upravo:
We don't need better batteries, we need better cars.
S tim sto oni pod "better cars" podrazumevaju automobile sa mnogo manje konjskih snaga... :)
@Marko
Ja koliko vidim, ovo je neka ekoteroristička ekipa koja bi nas najradije sve nasadila na bicikle :)) Mislim da za svaki slučaj ipak treba otkočiti Browning :))
Pa jesu oni "zeleni", ali su skepticni i po pitanju vetra, sunca i slicno... Sa druge strane, ocigledno se radi o ozbiljnim inzenjerima, tako da mi je jako zanimljivo da citam. Recimo clanak o superiornosti kineskih nad evropskim rucnim kolicima je sjajan. Isto vazi i za ova poslednja dva clanka o tome kako se mehanicka energija prenosila na po nekoliko kilometara do pre 200 godina...
@Marko
Slažem se, i ovaj članak je zanimljiv, ali mogu samo da prokomentarišem "nažalost", jer kakvi su to inženjeri koji se zalažu za sporije i manje automobile (da govore samo o efikasnosti, ne bih rekao ni reč, o tome i treba da se govori)? To čoveku odmah kaže da su to ljudi sa potpuno pomerenim kriterijumima i lestvicom vrednosti, koji ne razmišljaju o ekspanzivnom i pozitivnom korišćenju tehnologije, već pokušavaju da propagiraju nekakvu odurnu "skromnost" i hipajdersko-socijalističko-ekoteroristički "dobitak kroz odricanje". Ja sam na takav mentalitet i tu vrstu moronskih ideja (odricanjem se nikad ništa nije dobilo, naprotiv, to što na planeti koja bi u normalnim okolnostima mogla da prehrani možda milijardu-dve ljudi ima sedam milijardi od kojih polovina pristojno živi, a druga polovina ipak kako-tako preživljava, rezultat je isključivo majke pohlepe, koja nam je sve dala, :) i "I want more" mentaliteta koje su pridike ovakvih retardiranih debilčina samo saplitale i usporavale :) ), kao personifikacija kapitalističkog duha, :) predviljivo, alergičan.
Zaista zanimljiv sajt, hvala na preporuci. :)
@Marko
Priznajem da nisam :) samo tvoj tekst. No, pogledacu detaljnije.
@Speaker
Dobar inzenjer pravi spravu u odnosu na zahteve koje se pred nju stavljaju. Praviti kola koja mogu da idu 300 na sat u svetu gde je 95% zemalja ima ogranicenje 100-150 km/h na najbrzim putevima jeste bacanje resursa. Dobar inzenjer je efikasan. Takodje, dobar inzenjer se ne vodi psiholoskim marketinskim trikovima (tipa "pravimo velika kola da bi se ljudi osecali sigurno u njima i ako je to samo subjektivan osecaj").
Za vecinu ljudi automobil je samo nesto sto ih vozi od tacke A do tacke B, nista vise.
@andrijapfc
Dobar inženjer pravi spravu u odnosu na zahteve tržišta, baš kao i svaki dobar proizvođač bilo čega drugog.
Kola koja mogu da idu 300 na sat se itekako prave, zato što imaju kupce, a baš zato što imaju kupce njihova proizvodnja je savršeno racionalna, a ne "bacanje resursa".
Inženjer koji se drži isključivo apstraktnih principa i zanemaruje "psiholoske marketinske trikove" nije dobar, već neuspešan inženjer.
Za većinu ljudi automobil je puno više od nečega što ih vozi od tačke A do tačke B, u protivnom bi postojao samo jedan model automobila.
YoKey
Sta to bese specijalizacija rada? Svaki dobar inzinjer ekvivalentno dobar biznismen?
Kog ce nam djavola onda samo poslovni ljudi kada imamo inzinjere..
Meni se cini da bi na trzistu dobro prosao zatvoreni tricikl koji ima mesta za dvoje i neki manji teret, trosi 2-3 litra na 100 km i kosta 3-4 hiljade evra.
U sustini, nesto za grad, da odes do posla i do prodavnice.
@Nemanja
Dobar inženjer isporučuje optimalno tehničko rešenje, u smislu odnosa cene i kvaliteta, za potrebe koje definiše tržište i to jeste specijalizacija rada.
Ne, nego valjda dobar inženjer ekvivalentno dobar tehnokrata koji će da soli pamet klijentima? Ograničenje brzine ti je 120km/h, toliko ti sleduje i kvit!
@andrijapfc
A vi i ti "dobri" inženjeri ćete da kažete šta je "bacanje resursa", a ne tržište koje, uprkos pritisku medijskih, nevladinih i pseudoekspertskih ekoterorista koji sa takvim idejama nikada ne bi dobili nijedne izbore, ali u ovom degenerisanom društvu ipak nekako uspevaju da svoje bolesne ideje prošvercuju u legislativu, i finansijskoj represiji državnih lopova koji gledaju na vozače kao na ovce za šišanje, vrlo jasno i konstatno zahteva velike i udobne automobile koji mogu da dostignu brzinu od 300 km na sat? Uostalom, kao što pokazuje primer Nemačke (jedna od retkih dobrih stvari u toj ogavnoj socijalističkoj satrapiji) i još nekih zemalja, ograničenja brzine na autoputevima su potpuno besmislena i ničim ne doprinose povećanju bezbednosti, barem ne tamo gde se voze dobra kola i grade dobri putevi. I sada mi još recite da i vama, ako ste vozač i ako posedujete auto za koji to nije problem, kada je auto-put ravan i bez gužve, nikada ne oteža noga, a kazaljka brzinometra se ne popne na 200 :))
Kako ja zamišljam automobil budućnosti, to bi bila fuzija ova dva auta:
1. 2013 Tesla Model S - Review - CAR and DRIVER
2. Self-Driving Car Test: Steve Mahan
I uopšte nije bitno koliko bi takav auto imao konjskih snaga ili kolika mu je maksimalna brzina. A do tada svi naši auti (od Juga do Mercedesa) će se i dalje kretati na mrtve biljke i hiljade ljudi će i dalje ginuti u saobraćajnim nesrećama svake godine, to je još jedan pokazatelj koliko smo mi tehnološki primitivna civilizacija, tip 0 na Kardaševoj skali :(
Dobar inzinjer moze da bude tehnokrata kao sto dobar vegetarijanac moze da bude Hitler
Specijalizacija znaci da su jedni ljudi zaduzeni za trziste, drugi ljudi za fizicko nastajanje proizvoda te se razumeju u trzista kao ovi prvi u nuklearnu fiziku, i svako radi svoj posao a ne kao kod nas majstori svih zanata gospodari nijednog..
Moja vizija automobila buducnosti je nesto kao betmobil :D
@Nemanja
Ajd po treći put: dobar inženjer mora da sluša zahteve tržišta.
Odavde logički sledi da inženjer prima tržišne signale od tog tvog nekog "zaduženog za tržište", na primer, baš od biznismena, ili menadžera, agencije za ispitivanje tržišta, javnih medija, koga god, nisam mislio da ovo moram da crtam. Podela rada se podrazumeva.
Gde si ti uopšte video da ja stavljam znak jednakosti između inženjera i biznismena? Mada, takvi slučajevi uopšte nisu retki.
Pošto si već sklon psihodeličnim asocijacijama, možda i ukapiraš da inženjer ne mora nužno da bude tehnokrata, ali je tehnokrata po svojoj prirodi inženjer; vegetarijanac ne mora nužno da bude Hitler, ali je Hitler po svojoj prirodi ljudožder.
YoKey
Iako sticem utisak da se obracam zidu, te nigde nisam prvi ni pominjao izjednacavanja tehnokrata i raznorazne nuznosti koje treba "mozda da ukapiram", jer ukapirati se mozda logicki neispravni stavovi tesko mogu, ti u svom uskom vidjenju sveta zapostavljas menadzment.
Inace, ako bismo pratili tvoju falicnu logiku, mogli bismo reci da su inzinjeri prvi iPhone i iPad napravili u skladu sa zahtevima trzista smartphone uredjaja na dodir i tableta, trzista koja nisu postojala dok ih Stiv Dzobs nije stvorio. Takodje, zemlja je ravna ploca.
Nemanja,
Kakve god širine da mi je viđenje sveta, držanje teme mi na ovakvim forumima jeste usko. A tema mog prvog komentara je bilo gledište po kome je posao inženjera da kontroliše i limitira tehnološki razvoj, u ovom slučaju konkretno automobilske industrije, po meri apstraktnih teorija o racionalnosti korišćenja resursa ili kakvih god koncepata koji se prezrivo odnose prema subjektivnim osećajima korisnika tehnologije (tržišta), pogledaj šta je pisano gore. Takvo gledište, po kome stručnjaci treba da upravljaju svetom, u skladu sa nekakvom naučnom istinom nedostupnom neobrazovanoj svetini, bi se moglo nazvati tehnokratskim. Sa takvim idejama sam ja pokušao da polemišem.
Ti si onda našao za shodno da širiš moje usko viđenje sveta i teme rasprave nekakvim cepanjima dlake načetvoro (kad ti se već ne da atome da cepaš) o tome ko je "zadužen za tržište", preko vegetarijanaca i Hitlera, sve do tableta i Stiv Džobsa.
A da ipak nađeš neki zid da mu se obraćaš? Zidovima možeš da pričaš šta ti se ćefne, pridikuješ, žvrljaš grafite, čak da ih zapišavaš i, najbolje od svega, zidovi ti nikad ne odgovaraju, monolog garantovan.
Bila zemlja ravna ploča ili sferična površina, široko ti polje, sky is the limit.
Da, ali si ti u diskusiji kazao i ovo:
"Dobar inženjer pravi spravu u odnosu na zahteve tržišta"
"Inženjer koji se drži isključivo apstraktnih principa i zanemaruje "psiholoske marketinske trikove" nije dobar, već neuspešan inženjer"
Dobar inzinjer ekvivalentno dobar poznavalac trzista sto je netacno. Otud moja reakcija, i cini mi se monolog hehe
Electric car travels record 1,000 km on single charge
Ovo vredi pogledati, veoma inspirativna vizija budućnosti saobraćaja:
Sebastian Thrun: Google's driverless car
@YoKey and @Speaker
Pravite dve klasicne ekonomsko-teorijske greske:
Prva je da je ono sto trazi trziste po defaultu racionalno. Trziste je sastavljeno od ljudi, i racionalno koliko i ti ljudi. A ljudi, nakon sto zadovolje svoje bazicne potrebe, uglavnom nisu racionalni. Ne postoji nista racionalno u americkoj maniji posedovanja terenaca koji u 99,9% slucajeva nikada ne skrenu sa dobro asfaltiranih puteva i ulica, niti u placanju 800 dolara za najnoviji iPhone (i cekanju u red za isti 12 sati pred radnjom) umesto 400 dolara za android telefon koji ima identicnu funkcionalnost, samo zato sto je iPhone-ov okvir zaobljeniji.
Naravno sa aspekta vlasnika i investitora u firmama to je skroz racionalno, jer maksimizuje njihov prihod, a ljudi su ovce i treba ih sisati ili ti there's a sucker born every minute. No ja govorim o tehnickom aspektu iskljucivo. Terenac koji nikada ne izlazi "na teren" mozda ispunjava neke psiholoske potrebe - sasvim iracionalne - prosecnog americkog potrosaca, ali nema veze sa tehnickom racionalnoscu kada je u pitanju ispunjavanje realne potrebe za prevozom od kuce do posla dvaput dnevno.
Drugo, vi predpostavljate da su "zahtevi trzista" nesto sto postoji samo po sebi, ljudi to samo ispostave proizvodjacima a oni reaguju i naprave neki proizvod - malo sutra - ti zahtevi su dobrim delom (narocito u automobilskoj industriji) kreirani od strane marketinskih profesionalaca tih samih proizvodjaca, koji stvaraju potrebu za svojim potrebama igrajuci se sa svesnim i nesvesnim psiholoskim potrebama i kompleksima prosecnog potrosaca. Opet, nidje veze sa racionalnoscu, osim sa racionalnom zeljom proizvodjaca da uveca svoj prihod.
Naravno, nemojte me shvatiti pogresno, nisam ja za to da drzava propisuje sta je racionalno a sta nije i da zabranjuje ili sta vec - ali nema nista lose u grupi inzenjera koji nam govore da nam nisu potrebna kola sa stoninama konjskih snaga i tako dalje.
@andrijapfc
Ne znam gde sam napravio te dve greške, kada uopšte nisam govorio ni o jednoj ni o drugoj stvari koju ste naveli, već su to pre vaše malo nategnute interpretacije, ali dobro, 'ajde, da se ne zameramo oko sitnica, poenta je u tome da se ja takođe nominalno i formalno slažem sa vama, u tome što ti ljudi govore nema ničeg lošeg per se, ali mi, pošto sam istreniran kao lovački pas,:) takav način razmišljanja pali sve moguće crveno-zelene indikatore, i to je manje-više sve što sam hteo da kažem :))
@Marko
Procitah clanak, dakle kao sto smo se slozili (?) baterije su napredovale itekako, ali za toliko koliko su napredovale baterije, toliko su i automobili postali tezi i zahtevniji. Iz clanka: pomenuti Fritchie imao je motor 10 KS, a Nissan Leaf ima 110 KS. Takodje, ne bih rekao da je napredak po pitanju baterija "relativno mali" kao sto kazes, jer sam clanak kaze da baterija Nissana moze da sadrzi 3,5 do 7 puta vecu energiju od baterije Fritchie-a, dok je 1,6 puta laganija. S obzirom da, kao sto rekooh, do pre 20 godina niko nije ozbiljno razvijao baterije za automobile, postoji tu dosta prostora da se u sledecih 20 godina stvari jos poboljsaju. Kao sto sam clanak kaze, danasnja baterija u Fritchie-u bi mu dala domet od 640 km.
@andrijapfc
Nemam šta da dodam niti oduzmem Speakerovom komentaru.
andrijapfc said...
S obzirom da, kao sto rekooh, do pre 20 godina niko nije ozbiljno razvijao baterije za automobile, postoji tu dosta prostora da se u sledecih 20 godina stvari jos poboljsaju. Kao sto sam clanak kaze, danasnja baterija u Fritchie-u bi mu dala domet od 640 km.
Tako je, Tojota Mira EV ima domet 1000km, Tesla Model S ima domet 480km i snagu motora 416 konja.
Grafen je stigao u komšiluk
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Grafen-salje-bateriju-u-istoriju.lt.html
Milijarda € za istraživanje grafena od Evropske Komisije:
http://www.b92.net/zivot/nauka_vesti.php?nav_id=681395&fs=1
Post a Comment