Pages

31 January 2013

Šta je sa evrozonom?

Što se savremenih događaja tiče moja knjiga staje negde u avgustu 2012. -- zato čitajte ovo kao njen apendiks. U vezi evra, knjiga otprilike kaže da u ovom trenutku jedini spas može da dođe iz Evropske centralne banke, pred kojom je paradoksalan izbor: može da spase sopstvenu valutu samo podrivajući je. 

U međuvremenum, evrozone i krize evra više nema u vestima. Kriza je, bar na neko vreme, zaustavljena. Kako se to dogodilo i šta je ECB tu uradila? 

U proteklih par godina uradila je nekoliko stvari o kojima je bilo reči, na blogu ili u knjizi. Na primer, jeftini dugoročni krediti evropskim bankama sa ciljem da ih oni upotrebe za kupovinu obveznica kriznih zemalja. Ti krediti su privremeno gasili paniku ali ubrzo zatim bi kamate ovih obveznica opet skočile. 

Ali ključna stvar koja je ovog puta na duže vreme sanirala krizu je ono što je u septembru 2012. uradio novi guverner Mario Dragi. ECB je izašla sa planom da, u slučaju pogoršanja krize, kupuje neograničene iznose obveznica zemlje koja je u krizi.  "Neograničene" je ključna reč. U prethodnim akcijama, ECB je kupovala te obveznice Španije, Italije i drugih, ili posredno ohrabrivala njihovu kupovinu, u određenim, ograničenim iznosima. Te kupovine bi smanjile kamate za ove zemlje, ali je to uvek bilo privremeno jer je i dalje postojao strah da će kupovina jednom prestati, kamate na njihove obveznice opet porasti i zemlje opet upasti u krizu. 

Kada je Dragi rekao da će ECB to raditi u "neograničenom" iznosu, on je eliminisao jedan potencijalni mehanizam krize: paniku samu po sebi. Kada ste u punom bioskopu, stampedo može da nastane i zato što neko počne da paniči bez razloga; i dalje ima mesta za sve i kad bi svi bili mirni lepo biste izašli kroz vrata. I na finansijskom tržištu panična prodaja, recimo, španskih obveznica, sama po sebi može da izazove špansku krizu -- kamate zbog panike porastu, usled čega Španije ne može da se zaduži da servisira dug, usled čega se kriza pogoršava jer sada već postoji i realna opasnost, svi hoće da izađu iz španskih obveznica, kreće još veća prodaja, kamate onda dalje rastu i tako do bankrota. Obećanjem da će u ovakvim slučajevima kupovati neograničene količine španskih obveznica, ECB je eliminisala paniku kao povod krize. 

Interesantno je da ECB apsolutno ništa osim tog obećanja nije uradila. Rekla je da će to uraditi u slučaju krize, ali baš zbog tog obećanja kriza više nije ni bilo! Nema stalnog straha da će neko drugi početi da prodaje španske obveznice i da će svi ostali slediti, pa prema tome ni vi ne prodajete svoje već ih čuvate i ubirete kamatu. 

Ali da li je sve ovako lako? Gde leže potencijalni problemi? 

Prvo, ovo je dalo oduška zemljama poput Španije i stvorilo moralni hazard. Španija sada ipak ne mora da smanji donacije svom kriket savezu i subvencije društvu filatelista. Istina, da bi ECB pomogla, zemlja mora da formalno aplicira i prihvati programe mera štednje slične onima koje su IMF i evrozona stavili Grčku, pa to donekle sprečava da raskalašno troše i uzdaju se u besplatnu pomoć ECB. 

Drugo, panika može da bude jedan neposredni pokretač krize, ali uzroci krize su i dalje nagomilani dugovi. Bioskop je i dalje prepun i nastavlja da se puni. Ako se to nastavi, u nekom trenutku ni obećanje ECB neće biti dovoljno da spreči stampedo. 

Za sada, tržišta veruju ECB. Niko nema interesa da prvi proda španske ili portugalske obveznice, jer zna da će izgubiti. Spekulativna prodaja bi bila siguran gubitak, jer ECB ima neograničene resurse za intervenciju u suprotnom smeru, kupiće sve što prodate. Ali ako dug nastavi da se nagomilava i većih reformi ne bude, tržišta će početi da misle da Mario blefira. Počeće da misle da je problem sada preveliki da bi se čak i ECB usudila da interveniše. Intervencije ECB nisu besplatne, one su posredno veliki trošak za zemlje evrozone. Ako ECB zaista interveniše na ovakav način, to će na kraju morati da bude ili inflatorno ili pokriveno iz budžeta drugih zemalja. Dragijevo obećanje je neograničena kupovina, ali takva kupovina neće imati beskrajnu toleranciju. 

Zato, kriza je za sada samo prikrivena. Paniku u svakom trenutku može da izazove čak i nešto poput neoprezne izjave Angele Merkel da su se Dragi i ECB previše osmelili i da neće moći da urade baš sve što naume. Kriza je sanirana na psihološki način, obećanjem intervencije; tako se može vratiti na isti način, gubljenjem poverenja u ovo obećanje. 

8 comments:

hasd said...

A sta je sa Amerikom? Da li ce Fed pristati na vecu inflaciju, bez obzira kolika ce biti, da bi dostigli zacrtanu stopu nezaposlenosti ili samo blefiraju?

MMiillaann said...

haspd,
ECB zvanično ima za cilj samo nisku inflaciju(do ali oko 2 posto),a FED ima i nezaposlenost i inflaciju i rast ekonomije,a što je jedan dobar stari post rekao ovde na blogu ,,cinik bi dodao i besplatan sladoled četvrtkom" jer su manje više svi ti ciljevi protivrečni jedan drugome.
Jezgro snage evra čini nemačka marka,u kontekstu ovakvih centralnih banki Nemci su uvek vodili dobru monetarnu politiku,bojeći se inflacije,npr od 48e do 60e i neke kada se praktično jezgro ekonomije Nemačke formiralo oni su za 14 godina imali ukupno 14 posto inflacije(posle je došao Vili Brant i socijaldemokratija i od tad Nemačka nikad više nije imala neke velike stope rasta,postala je važnija politička korektnost od ekonomije),ali ovakav ECB može da proizvede svašta,jer je osnovni postulat da bi ovakve centralne banke funkcionisale je da se mora kontrolisati i monetarna i fiskalna politika u zemljama u kojima je evro zvanična valuta,kao što se vidi Grci i grčka privreda ne mogu to da podnesu(povećanje poreza),a da stvar bude još gora količina kapitala koje svaka od zemalja eurozone ima je fiksna(na kraju dana i pored svog monopola na izdavanje valute svaka centralna banka je samo jedan od učesnika na finansijskom tržištu),tako da kad Nemačka zabeleži privredni rast a Grčka pad a njihov kapital je fiksan kapitalna struktura ECBa se trajno podriva.
Što se tiče FEDa oni već imaju užasnu inflaciju,samo je CPI tako spravljen indeks da bude politički podoban,jer oni izbace iz tog indeksa potrošačkih cena sve što ima nagle promene cena(hrana i energija a koje su ključne za ljude) tako dobiju kad im cene nekretnina padnu mnogo a cene sirovina i deonica na berzi skoče mnogo nikakvu inflaciju,što je laž. Poenta je da oni samo tom inflacijom podrivaju i rast ekonomije i rast zaposlenosti,jer se kapital nikad nigde ne može stvoriti nečijom diskrecionom odlukom,ove mantre gde slabljenje valute doprinosi rastu izvoza a samim tim i rastu ekonomije su smešne,pogotovo u USA gde je izvoz ni 10 posto BDPa. Njima su kamatne stope već oko 0,a rasta nema,a kad bi im kamatne stope počeli rasti,već kad bi došle oko 3 posto čitava država sa sve privredom bi bankrotirala,da stvar bude još gora oni(FED) trajnim uvećanjem tog javnog duga podrivaju sami svoju moć na tržištu,jer npr već sad kineske devizne rezerve su skoro veličine bilansa stanja FEDa,pa ako se npr Kinezi naljute i ponude recimo na tržištu sve te obveznice po ceni od 10 centi za dolar-goodbay America

Slaviša Tasić said...

Ne znam na šta će Fed pristati, ali napisaću poseban post o SAD sutra.

Slaviša Tasić said...

"Što se tiče FEDa oni već imaju užasnu inflaciju,samo je CPI tako spravljen indeks da bude politički podoban,jer oni izbace iz tog indeksa potrošačkih cena sve što ima nagle promene cena(hrana i energija a koje su ključne za ljude) tako dobiju kad im cene nekretnina padnu mnogo a cene sirovina i deonica na berzi skoče mnogo nikakvu inflaciju,što je laž."

Nije tačno, CPI ne izbacuje cene hrane i energije. Sa druge strane cene nekretnina NE uključuje, pa ne dobiju ništa kad cene padnu.

"pa ako se npr Kinezi naljute i ponude recimo na tržištu sve te obveznice po ceni od 10 centi za dolar-goodbay America."

Ako to urade prvi kupac će biti sama Amerika; a i da nije, u svakom slučaju Amerika ne bi izgubila ništa, izgubila bi samo Kina. Kao da se ti naljutiš na Apple ili Dell pa u inat prodaš svoj kompjuter za 10% cene.

MMiillaann said...

I šta im onda ostane,3 triliona novih dugova,na javni dug od već 17 triliona i na bilans stanja FEDa od oko 4 triliona,duplira im se dug skoro. Šta se desi sa firmom kojoj se u jednom danu dug poveća 2 puta skoro,kako to utiče na nervozu kupaca tog duga,naročito stranih.
Verovaću ti za CPI,ali stalno se spominje od strane austrijanaca da cene hrane i energije ne ulaze u CPI koji FED računa. Zbunjen sad jesam,ali neko je tu grdno u krivu ili ti Slaviša ili ovi sa Mizes instituta

MMiillaann said...

Pardon Slaviša,sad sam proverio ipak uključuju energiju i hranu,mada sam loš sa statistikom nije mi jasno kako npr u odeljku hrana i energija imaju po stavkama rast cena veći skoro svuda od 4 posto,a ukupan rast u tom odeljku je 3,4 odsto(FEDova neka računica inflacije za 2011)

Slaviša Tasić said...

To je tzv. "core" inflacija koja to isključuje, ali redovna CPI inflacija koju Fed objavljuje ih uključuje.
Isto i kod NBS, imaš redovnu i "kor", koju reklamiraju kad im odgovara, kad je manja od prave.

usporedbe said...

Samo sitna primjedba tvrdnji da panika može izazvati krizu.

Naime implicitno tome je razumijevanje da zemlje imaju PRAVO na stalno i stabilno refinanciranje svojih dugova na financijskim tržištima gdje se nalazi svjetska štednja.

Volatilnost ponašanja tih "štedljivaca" se onda promatra kao anomalija, nešto neuobičajeno, rijetko, protiv čega se treba boriti na ovaj ili onaj način.

Ja mislim da je mogućnost uskrate novca, tj. mogućnost da država neće uspjeti refinancirati obveznice stvar protiv koje se ne bi trebalo boriti.

I općenito izbaciti tu viziju idealnog financijskog tržišta na kojoj se bazira državno zaduživanje, tržišta kao: golemog, vječno likvidnog, karakterno blagog, sporo pomičnog, stabilnog, intelektualno tupavog, itd.

Ne, stampedo iz kazališta nije eksces, nego fundamentalna karakteristika tog tržišta. I kao što oko nečega što stalno radi stampeda nećemo graditi kazalište, tako ni na financijskim tržištima ne bi trebalo bazirati ideju o vječnom deficitu, što danas rade sve moderne države.