Marš na Drinu

Znamo svi da je Vuk Jeremić osoba koja ima iskrivljenu percepciju o svojim poslovima. Kao šef diplomatije bio je popularan u Srbiji, jer vox populi i ne može da shvati kako se ozbiljni ljudi bave ozbiljnom diplomatijom u ozbiljnim državama. Bio je, ustvari, šef diplomatije za domaću upotrebu. Za veći deo sveta, bio je neozbiljan, često i nepoželjan. Učinci su mu uglavnom nepostojeći kada se sve sabere, barem kada je reč o boljitku Srbije. Slično ponašanje nastavio je i kao predsedavajući Skupštine UN, a javnost u Srbiji koja ga je volela kao šefa diplomatije danas ga voli misleći da je on tamo nešto više od majstora protokola. Dakle, moje mišljenje je da je on svojim radom naneo i nanosi štetu Srbiji, ako pretpostavimo da želimo da Srbija bude jedna zapadna država i uređena tržišna demokratija.

Ovih dana su ga prvo napali Bošnjaci SAD, a potom i domaći "izvinjavao/la bih se zbog svega i svačega i govorio/la bih pih, pih na sve što ima nešto tradicionalnog i srpskog". Pesma Marš na Drinu je pesma koje se samo budala stidi. U toj pesmi je opevano junaštvo u odbrani otadžbine od višestruko nadmoćnijeg agresora. U toj pesmi se slavi pobeda Srbije, za razliku od naše tradicije da veličamo poraze. U toj pesmi se slavi vojska koja je bila na strani pobednika u Prvom svetskom ratu i donela prvu pobedu Antanti u Prvom svetskom ratu. U toj pesmi se slave hrabri vojnici koje su proterali agresora koji je pobio stotine nedužnih civila u Mačvi. U toj pesmi se slavi sloboda, slavi se vojska kojoj je agresor koji je godinu dana kasnije okupirao celu Srbiju podigao spomenik zbog ispoljene hrabrosti. Slavi se jedan narod koji sa današnjim ima malo veze.

Činjenica da je neki maloumnik koristio tu pesmu u vreme kada su oni koji su popljuvali sve što je vredelo u srpskoj istoriji imali svojih pet minuta nije razlog da se iko odriče Cera i Marša na Drinu. Činjenica da je neki maloumnik govorio da je četnik, a bio je istinski naslednik Titovih praksi, ne znači da Srbija treba da se stidi ravnogoraca. Posebno ne treba da se stidi kada primedbu postavlja neko ko govori o ćetnicima. Nisu se Nemci odrekli svoje himne, pa ne treba ni mi da se odričemo svoje istorije.


KO ne zna, a pravi se pametan, neka prvo nauči pesmu o jednoj od retkih epizoda zbog kojih i danas svako ko ima malo mozga u glavi mora da bude ponosan što je građanin Srbije i Srbin.

U boj krenite junaci svi
Kren'te i ne žal'te život svoj
Cer da čuje tvoj, Cer da vidi boj
A reka Drina, slavu, hrabrost
I junačku ruku srpskog sina.

Poj, poj, Drino vodo hladna ti
Pamti, pričaj kad su padali
Pamti hrabri stroj koji je
Pun ognja, sile, snage, proterao
Tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj, Drino, pričaj rodu mi
Kako smo se hrabro borili
Pevao je stroj, vojev'o se boj
Kraj hladne vode
Krv je tekla
Krv se lila
Drinom zbog slobode.