Za ekonomiju to su Alvin Roth i Lloyd Shapley, uglavnom za takozvani dizajn tržišta. Ovo je, koliko mogu da pronađem, jedini put da smo pomenuli jednog od njih.
U suštini radi se o nalaženju načina da neka neobična tržišta rade bolje i kažu da su njihova teorijska razmišljanja imala dosta uticaja na praksu. Na primer, Roth je dizajnirao sistem koji optimizuje doniranje bubrega. Bubreg ustvari nije lako donirati jer dobrovoljni donator često nije kompatibilan sa željenim primaocem, najčešće članom porodice. Roth je predložio, a bolnice prihvatile, centralizovani sistem razmene, gde se veći broj donatora i primaoca skupi pa se onda pronađu kompatibilni parovi.
Ovo i nije ekonomija u klasičnom smislu već više neka biznis konsultacija, ali i to se računa. Takođe, kod velikog broja ovakvih tržišta koje treba nekim dizajnom poboljšati, na prvom mestu treba postaviti pitanje zašto ona ne rade dobro. U Iranu donacije organa savršeno rade -- zato što je tržište organa, njihova kupoprodaja, dozvoljena. Možda reč "tržište" u ovim stvarima zvuči ružno, ali činjenica je da kada se tržištu bubrega dozvoli da postoji time se spašava veći broj ljudskih života. Tako da je u ovom slučaju Rothovo rešenje samo drugo najbolje. To bi bilo nešto nalik nagradi za optimizaciju centralnog planiranja -- možda planiranje tim metodom jeste bolje, ali centralni problem je ipak u samom postojanju planske ekonomije.
PS: Sad vidim da je Ivan u isto vreme napisao post o istoj stvari -- ali ne preklapaju se, pa produžite dole.
U suštini radi se o nalaženju načina da neka neobična tržišta rade bolje i kažu da su njihova teorijska razmišljanja imala dosta uticaja na praksu. Na primer, Roth je dizajnirao sistem koji optimizuje doniranje bubrega. Bubreg ustvari nije lako donirati jer dobrovoljni donator često nije kompatibilan sa željenim primaocem, najčešće članom porodice. Roth je predložio, a bolnice prihvatile, centralizovani sistem razmene, gde se veći broj donatora i primaoca skupi pa se onda pronađu kompatibilni parovi.
Ovo i nije ekonomija u klasičnom smislu već više neka biznis konsultacija, ali i to se računa. Takođe, kod velikog broja ovakvih tržišta koje treba nekim dizajnom poboljšati, na prvom mestu treba postaviti pitanje zašto ona ne rade dobro. U Iranu donacije organa savršeno rade -- zato što je tržište organa, njihova kupoprodaja, dozvoljena. Možda reč "tržište" u ovim stvarima zvuči ružno, ali činjenica je da kada se tržištu bubrega dozvoli da postoji time se spašava veći broj ljudskih života. Tako da je u ovom slučaju Rothovo rešenje samo drugo najbolje. To bi bilo nešto nalik nagradi za optimizaciju centralnog planiranja -- možda planiranje tim metodom jeste bolje, ali centralni problem je ipak u samom postojanju planske ekonomije.
PS: Sad vidim da je Ivan u isto vreme napisao post o istoj stvari -- ali ne preklapaju se, pa produžite dole.
4 comments:
Ove godine je Nobelova nagrada dodeljena za otkriće iPS ćelija, te ćelije u kombinaciji sa tehnologijom 3D štampe imaju potencijal da u budućnosti bitno izmene tržište bubrega ali i tržište imunosupresivnih lekova, po meni je to nešto što je mnogo korisnije i konkretnije od neke dosadne ekonomske teorije.
Evo sta kaze Steven Landsburg na svom blogu:
So Alvin Roth wins the Nobel Prize for, among other things, figuring out the best way to allocate kidneys subject to the constraint that you’re too damned dumb to use the price system.
Next up: A Nobel prize in medicine for figuring out the best way to prolong your life while repeatedly shooting yourself in the head.
Marko,
priznaces da je Murphyjev komentar Landsburgovog posta odlican:
'Or how about a Nobel to Scott Sumner, for figuring out the best monetary policy in a world where massive government interventions interfere with wage flexibility?
(Zing!)'
Koliko shvatam Landsburg podrzava Sumnera koji radi prakticno isto sto sto i nobelovci, a s to Landsburg smatra besmislicom. :)
Jeste, ali tesko da ce Sumner dobiti Nobela. :)
Post a Comment