Videli smo da Slaviša misli da se može ponešto korisno naučiti od Krugmana; uz njegove eseje o slobodnoj trgovini, to bi ponajpre bilo o velikoj pošasti savremenog sveta - deflaciji. Ali, dvojica ekonomista imaju mimo toga i još jednu zajedničku crtu koja nije spomenuta u Slavišinom komentaru - a to je vrlo često kritikovanje Austrijanaca i Austrijske škole. Doduše, razlika je u tome što Krugman izgleda nije ovladao ovom suptilnom tehnikom razdvajanja mizesovskog žita od rotbardijanskog kukolja, već on sve one optužbe koje Slaviša, kao i neki politički korektni "Austrijanci", upućuju isključivo prokletom Rothbardu otpadniku, vezuje za Mizesa, Hajeka i Šumpetera! Rothbarda nikad i ne spominje, valjda ga smatrajući nedovoljno vrednim pomena. U svakom slučaju, sve uobičajene inkvektive: zagovaranje deflacije, srednjovekovni anti-bankarski ekstremizam, likvidacionizam, želja za povratkom zlatnom standardu i ostale reakcionarne užase na koje Slaviša ovde neumorno upozorava kao na opasni rotbardijanski virus u zdravom fridmanovskom tkivu Austirjske škole, Krugman smatra mizesovskim i hajekovskim (i šumpeterovskim) virusom, i vrlo često i oštro kaštiguje na svom blogu!Recimo ovde, ovde, ovde ili ovde.
Štaviše, njegova najveća trenutna opsesija je navodni fakat da su desničari i konzervativci, uključujući čak i mainstream ekonomiste, potpuno napustili Friedmana i okrenuli se Mizesu. To je najveća katastrofa koja se mogla desiti. A najbolji znak da je Mizes zavladao je protivljenje konzervativaca Bernankeovim vragolijama, od QE 1 do QE n. On, kao i Brad Delong, drugi ogorčeni opsesivac austrijskom invazijom, vrlo često i u pozitivnom kontekstu citira i poziva se na Friedmana kao na opravdanje za Bernankeovu politiku, i kaštiguje mainstream desničarske ekonomiste za nedoslednost, jer ih politički imperativ tera da budu protiv Bernankea, a ekonomska logika koju crpu od Friedmana da ga (Bernankea) podržavaju. Mislim da to ima efekta jer ih zapravo postavlja u nezgodnu poziciju i razgolićuje njihovo poziranje slobodno-tržišnom filozofijom, pokazujući da su razlike između desnih i levih kejnzijanaca, u "makroekonomskim" stvarima, grubo rečeno razlike između štampanja para i zaduživanja da se plati kopanje i zatrpavanje rupa. On onda napada frontalno republikance i režimske akademske ekonomiste bliske njima da su se prodali Mizesu i njegovim ludačkim učenjima, jer odstupaju od Friedmana koji bi bio za labaviju monetarnu politiku (čak je i nesrećnog Mankiwa nedavno napao da je postao mizesovac), na šta ovi verovatno dobijaju laku drhtavicu. Jedini odgovor koji oni imaju je jedno neuverljivo i bledo "Friedman nije tako mislio" opravdanje, koje čak ni Tyler Cowen ne može da proguta.
Ali, koliko god Krugman bio agresivan na blogovima prema Austerijancima, nije toliko voljan da polemiše javno. Recimo, jedan od ovih rotbardovskih "kultista", što reko Slaviša, Robert Murphy, izazvao ga je na javnu debatu, i čak prikupio obećanja u vrednosti od skoro 100 000 dolara do danas, koji bi išli u dobrotvorne svrhe ako se debata održi. Krugman ignoriše ponudu i pravi se lud. U međuvremenu je pristao na duel sa Ron Paulom koji mu se možda učinio kao manje tvrd orah od Murphyja, ali ni to nije išlo baš sjajno.
Štaviše, njegova najveća trenutna opsesija je navodni fakat da su desničari i konzervativci, uključujući čak i mainstream ekonomiste, potpuno napustili Friedmana i okrenuli se Mizesu. To je najveća katastrofa koja se mogla desiti. A najbolji znak da je Mizes zavladao je protivljenje konzervativaca Bernankeovim vragolijama, od QE 1 do QE n. On, kao i Brad Delong, drugi ogorčeni opsesivac austrijskom invazijom, vrlo često i u pozitivnom kontekstu citira i poziva se na Friedmana kao na opravdanje za Bernankeovu politiku, i kaštiguje mainstream desničarske ekonomiste za nedoslednost, jer ih politički imperativ tera da budu protiv Bernankea, a ekonomska logika koju crpu od Friedmana da ga (Bernankea) podržavaju. Mislim da to ima efekta jer ih zapravo postavlja u nezgodnu poziciju i razgolićuje njihovo poziranje slobodno-tržišnom filozofijom, pokazujući da su razlike između desnih i levih kejnzijanaca, u "makroekonomskim" stvarima, grubo rečeno razlike između štampanja para i zaduživanja da se plati kopanje i zatrpavanje rupa. On onda napada frontalno republikance i režimske akademske ekonomiste bliske njima da su se prodali Mizesu i njegovim ludačkim učenjima, jer odstupaju od Friedmana koji bi bio za labaviju monetarnu politiku (čak je i nesrećnog Mankiwa nedavno napao da je postao mizesovac), na šta ovi verovatno dobijaju laku drhtavicu. Jedini odgovor koji oni imaju je jedno neuverljivo i bledo "Friedman nije tako mislio" opravdanje, koje čak ni Tyler Cowen ne može da proguta.
Ali, koliko god Krugman bio agresivan na blogovima prema Austerijancima, nije toliko voljan da polemiše javno. Recimo, jedan od ovih rotbardovskih "kultista", što reko Slaviša, Robert Murphy, izazvao ga je na javnu debatu, i čak prikupio obećanja u vrednosti od skoro 100 000 dolara do danas, koji bi išli u dobrotvorne svrhe ako se debata održi. Krugman ignoriše ponudu i pravi se lud. U međuvremenu je pristao na duel sa Ron Paulom koji mu se možda učinio kao manje tvrd orah od Murphyja, ali ni to nije išlo baš sjajno.
9 comments:
Nisam siguran šta je poenta posta, da je meni i Krugmanu zajedničko to što napadamo rotbardovce? Pa 99.9% ekonomista isto to misli o rotbardovcima, tj. o njihovim ključnim idejama (da su frakcionalne rezerve prevara i da deflacija ne izaziva recesiju). To je kao da si rekao da je meni i Hitleru zajedničko što pijemo vodu.
Problem je što Krugman uzme najgore austrrijske ideje (upravo ove rotbardovske), napadne ih i bude u pravu jer su stvarno laka meta. Ali onda stvara utisak da su to glavne austrijske ideje i da je to sve što austrijska škola ima da kaže. I tako cela škola gubi ugled zbog nekolicine glasnih marginalaca.
Ne nije vam zajednicko to sto napadate rotbardovce. Ocigledno nisi ni procitao do kraja sta sam napisao - Krugman uopste ne napada rotbardovce, on napada Mizesa i Hajeka! Zajednicka vam je monetarna teorija i strah od deflacije, a razlika je u tome sto Krugman ispravno napada Mizesa, Hajeka i Schumpetera kao nosioce austrijskog deflacionizma (ne spominjuci Rothbarda uopste), a ti pokusavas vestacki da Mizesa i Hajeka proglasis za prikrivene fridmanovce i borce protiv deflacije, a svu krivicu za austrijske ideje koje ne volis da svalis na Rothbarda.
Ako ti smatras Salerna, Herbenera, Hulsmana, de Sotoa, Murphyja ili Kleina "glasnim marginalcima", onda to i nije tako losa stvar; svakako mnogo bolja nego biti respektabilni 'ne-marginalac' poput Horwitza ili Betkea.
I na kraju, sve ideje koje ti nazivas "rotbardovskim" nisu rotbardovske nego su ih pre njega formulisali drugi austrijski ekonomisti. Ideju 100% rezervi je prvi predlozio Mizes u "Teoriji novca i kredita" (btw prihvatali su je i Irving Fisher i o uzasa, Milton Friedman, pa ne vidim da i njih napadas zbog toga). I drugo, tvoja tvrdnja da "dobri" ne-rotbardovski Austrijanci smatraju deflaciju uzrokom recesije je naprosto netacna, i uopste mi nije jasno zasto na njoj insistiras i dalje; oni smatraju kreditni bum izazvan manipulacijom kamatne stope uzrokom recesije (koja je dobra stvar, i deo resenja problema) a deflacija je samo moguca neprijatna propratna pojava recesije protiv koje se ne treba boriti monetarnim sredstvima. Krugman to razume i zato ne napada Rothbarda nego one koje smatra istorijski najvaznijim predstavnicima Austrijske skole
U tome je stvar, Krugman se pravi da napada Misesa i Hayeka, a ustvari napada jedino rotbardovske budalaštine.
Murphy i Klein ne pripadaju istom krugu po ovim kritrijumima, ni jedan od njih nije pismeno tvrdio da su frakcionalne rezerve prevara. Nije čak ni Salerno ako se ne varam. Murphy kapira i posledice deflacije (mada ga ne pratim baš redovno, ali prilično sam siguran). Čak i Wenzel, inače rotbardovac, to odlično kapira -- 2008. je među prvima upozorio na dolazak krize jer je primetio da opada novčana masa M2! I bio je u pravu.
"I drugo, tvoja tvrdnja da "dobri" ne-rotbardovski Austrijanci smatraju deflaciju uzrokom recesije je naprosto netacna, i uopste mi nije jasno zasto na njoj insistiras i dalje; oni smatraju kreditni bum izazvan manipulacijom kamatne stope uzrokom recesije"
A šta ti misliš, da postoji samo jedan mogući uzrok recesije? Nije isključeno da kreditni bum, naftni šok, podizanje poreza, zemljotres, takođe mogu da izazovu recesiju -- naše pitanje ovde je da li naglo opadanje novčane mase samo po sebi izaziva recesiju (bez obzira šta su njeni drugi mogući uzroci). I tu je jasno da Mises, Hayek i Friedman misle da da. Samo Rothbard već to zamumuljeno negira, a pojedini današnji rotbardovci već potpuno ne shvataju.
Slavisa,
ja sad vise stvarno ne znam ko bi po tebi bio "rotbarijanac", ako to nije niko od ovih iz Alabame? Ko je tvoj protivnik na koga trosis toliko vremena onda?
Sad vidimo i da je Krugman neobavesten, ili izigrava ketmana, pa napada Mizesa i Hajeka, a u stvari Rothbarda, samo nije svestan. :) Sad ubacujes i malo psihoanalize u ceo buckuris. :)Dzabe sto Krugman citira naveliko Mizesa, Hajeka, Schumpetera. Svemoguc je taj Rothbard, u stanju je cak i da putuje kroz vreme i pretvara se da je Hajek ili Sumpeter, kao i da zaslepi takvog iskusnog borca protiv deflacije kao sto je Krugman.
Sto se tice 100% rezervi, Krugman uopste nije napadao teoriju da su 100% rezerve prevara, nego je napadao Austrijance sto uopste veruju da treba zabraniti frakcione rezerve (iz bilo kog razloga da to tvrde).
Kao sto sam rekao, (ti ni ne pokusavas da negiras) ideju 100% rezervi je od Austrijanaca formulisao prvi Mises u svojoj Teoriji novca i kredita, zagovarao je pre njega Hjum, a istovremeno i posle njega Irving Fisher i Milton Friedman, medju ostalima. Zato kad sledeci put krenes o "rotbardovskim budalastinama" prosiri krug "budalasa" na sve pomenute.
Dalje, teoriju da su frakcione rezerve prevara nije smislio Rothbard nego je to bilo sastavni deo Rimskog prava, kao i engleskog Common law pre poznog 17 veka. U de Sotoovoj knjizi imas vrlo detaljnu istorijsku rekonstrukciju kako je proces stapanja ugovora o depozitu i ugovora o zajmu tekao. Dakle, moraces i rimske klasicne pravnike da proglasis za budalase takodje.
Na kraju, ja ne tvrdim nista o tome sta su uzroci recesija, tj poslovnih cilkusa. Ja samo tvrdim da Austrijska skola tvrdi da je to manipulacija kamatnom stopom koju vrse sistem frakcionih rezervi i centralna banka, a da je recesija period oporavka od vestackog buma tako izazvanog. A deflacija je samo moguci propratni efekat tog procesa oporavka. To kaze Mises, to kaze Hajek, to kaze Sumpeter, to kaze Rothbard. Poslovni ciklus nije isto sto i rat ili poplave, jer potpnji ne stvaraju "malinvestment". Friedman, naprotiv, veruje da je deflacija proizvod nedovoljne agilnosti centralne banke na stampanju para, a poslovni ciklus proizvod tehnoloskih promena.
p.s.
Izgleda da je i sam Friedman, a ne samo Krugman bio neobavesten o Rothbardvim mocima teleportacije pa je umesto njega krivio Mizesa i Hajeka za zagovaranje likvidacionizma i neuvidjanje opasnosti od deflacije tokom Velike Depresije. Cak je nazvao Cene i proizvodnju vrlo losom i opasnom knjigom zbog toga.
Nije problem likvidacionizam. Ne govorimo o tome. Govorimo o uticaju nominalnih na realne veličine. Da li autonomno smanjenje ponude novca u ekonomiji izaziva recesiju? Mises, Hayek, Friedman, Krugman, Hume, kažu "da"; Rotbard i trabanti kažu "ne".
Frakcionalne rezerve su već druga tema, o kojoj smo naširoko govorili ali evo još jednom. Ko god da je podržao 100% rezerve možda je bio u pravu možda ne, ali ništa nije naročito skandalozno u predlogu samom po sebi. Ono što jeste skandalozno je dokazivanje od strane rotbardovaca da je frakcionalno bankarastvo prevara. Naime, zahtev za 100% rezervi je regulacija, kao što je svaka obavezna rezerva vrsta regulacije. To je očigledno. Ali pošto rotbardovci hoće da se to ne zove regulacija, već da se zove slobodno tržište, oni moraju da proglase frakcionalne rezerve prevarom. Dakle frakcionalno bankarstvo, sistem u kojem sve zainteresovane strane dobrovoljno i sa punim pravom informisanosti učestvuju, se nekako proglašava prevarom. Na osnovu čega? Na osnovu nekih srednjevekovnih (inače vrlo sporadičnih ali svejedno) sudskih slučajeva. Šta je sa osnovnom logikom? Za bankarstvo sa frakcionalnim rezervama dovoljna su tri učesnika; svaki od njih dobrovoljno učestvuje u tom sistemu; ali onda dolaze rotbardovci, ZABRANJUJU sistem, i još hoće da se njihova zabrana dobrovoljne transakcije zove slobodnim tržištem! I onda u te svrhe dokazuju da je u sistemu dobrovoljnih transakcija koje čine frakckionalno bankarstvo neko prevaren. Iako se nijedna od strana ne žali a prevarene strane već stotinama godinama nastavljaju da učestvuju u sistemu iako su im dostupne i alternative. Nečuveno.
Prvo, nisu srednjovekovni slucajevi nego Rimsko pravo, najsavrseniji pravni sistem do sada. Celokupno privatno, ugovorno pravo, svojina i sve drugo sto danas imamo potice otuda. Razlikovanje ugovora o depozitu od ugovora o zajmu, kao i zabrana da se depozitirana stvar pozajmi je Rimsko pravo. Ja ne kazem da se Rimsko pravo mora uvek postovati u svakom detalju, samo kazem da ideja o frakcionom bankarstvu kao prevari nije neka Rothbardova izmisljotina, nego vrlo stara ideja sa elitinim pedigreom.
Sta znaci "autonomno smanjenje ponude novca"? Ako to znaci "propust centralne banke da spreci pad novcane mase proistekao iz masovnih bankrotstvava frakcionih banaka" onda je odgovor Austrijanaca, svih ne samo Rothbarda, ne. Deflacija nije uzrok nego posledica recesije, tj procesa oporavka od pogresnog investiranja. Deflacija je uzrok recesije samo u Friedmanovoskoj perspektivi, gde se ona tretira kao neka neobjasnjiva prirodna pojava bez uzroka; Velika Depresija je recimo nastala jer Fed nije uspeo da spreci prelivanje finansijske krize u realnu ekonomiju povecanjem novcane mase. Sve je inace bilo tip-top, monetarna politika 1922-1929 savrsena, stabilne cene sa malim fluktuacijama CPI (ideal zbog koga je Friedman hvalio kao genija ne samo B. Stronga nego i Greenspana), samo nije sprecena deflacija posle 1929 koja se pojavila sama od sebe. U tom kontekstu naravno deflacija jeste "uzrok" recesije. Ali, u Austrijskoj perspektivi nije, jer oni misle da je problem bio u monetarnoj politici 1922-1929 koja je stvorila vestacki kreditni bum koje morao da esklodira, a ne u tome sto Fed nije sprecio neminovnu eksploziju. Stoga, sledstvena deflacija predstavlja za njih samo sastavni deo tog ispumpavanja neodrzivog i fiktivnog balona investicija.
Problem je sto ti ovde uopste ne pravis razliku izmedju Freiedmanove i Austrijske teorije poslovnog ciklusa, i zato onda tvrdis da Mises i Hajek veruju da deflacija "stvara" recesiju. Ne, ona je samo propratna pojava recesije.
"Prvo, nisu srednjovekovni slucajevi nego Rimsko pravo..."
Koliko se iz te njegove knjige sećam tu je više srednjevekovnih nego rimskih slučajeva ali svejedno je, neka je izvor Hamurabijev zakon, nije to poenta. Poenta je da je cela priča u suprotnosti sa osnovnim zakonima logike. Sa osnovnim klasičnim liberalnim definicijama prevare. Rotbardovci, inače veliki poklonici dedukcije i razuma, odjednom ostave logiku po strani i odjednom se uzdaju u rimsko pravo da dokažu da se radi o prevari. Ajde reci kako stvari stoje logički -- da li je frakcionalno bankarstvo prevara ili nije? Ako je prevara, koja strana u transakciji je prevarena?
"Sta znaci "autonomno smanjenje ponude novca"?"
To znači da ne treba više da mi objašnjavaš da recesija stvara deflaciju, nego da kreneš od pretpostavke da se deflacija nekako dogodila, iz bilo kog razloga. Recimo da je deo novčane mase izgoreo u požaru; ili da je par najvećih banaka propalo usped sopstvenih grešaka, što se može desiti svakoj firmi; ili recimo da je ona uzrokovana finansijskom krizom u susednim zemljama, usled čega su strane banke povukle novac iz zemlje. Da li takvo smanjenje novčane mase u ekonomiji stvara recesiju ili ne?
"To znači da ne treba više da mi objašnjavaš da recesija stvara deflaciju, nego da kreneš od pretpostavke da se deflacija nekako dogodila, iz bilo kog razloga."
Zasto bih krenuo od takve pretpostavke, kad si ti sam, u tvom incijalnom postu, krenuo od pretpostavke da je deflacija stvorena bankarskom krizom, u kontekstu opravdanja Friedmanove teorije o Velikoj Depresiji kao proizvodu promasaja Feda da spreci krizu banaka? Besmisleno je reci u bilo kom kontekstu "deflacija stvara recesiju", to je kao da kazes "povisena temperatura uzrokuje mnoge bolesti". Ne, povisena temperatura je propratni efekat mnogih bolesti, epifenomen, ali nije uzrok. Uzrok su najcesce virusi ili bakterije. Moze da bude prehlada a moze i upala pluca ili bronhitis. Tretman zavisi od ocene uzroka, a ne od fakta da postoji povisena temperatura.
Ako novcana masa padne iz bilo kog razloga (banke, gomilanje kesa) to ce izazvati privremeni pad ekonomske aktivnosti. To je tacno ali trivijalno tvrdjenje. Problem je da li je to stanje koje zahteva intervenciju centralne banke upumpavanjem para ili ne. Austrijanci (svi) kazu ne, Friedman kaze da. Rothbard nikad nije tvrdio da recesiona deflacija ne znaci privremeni pad ekonomske aktivnosti, nego jedino da je to kao proces vrlo korisno na dugi rok jer ispravlja nasledjene imbalanse u ekonomiji. To isto imas kod Misesa samo drukcije formulisano, ideja da deflacija ne vodi novom malinvestmentu nego samo privremenom trosku prelaska na novu odrzivu strukturu proizvodnje. Dakle, deflacija "stvara" tj pojacava recesiju, samo je to dobra stvar, jer recesija cisti trziste od pogresnih invescija koje nisu ni trebale da budu preduzete. Borba protiv deflacije je borba protiv bolnog i mukotrpnog procesa ozdravljenja; pokusaj da se spreci ili oteza likvidacija onog sto je ionako trulo.
Sto se tice 100% rezervi, opet se vracamo na nase stare rasprave sta je logicno sta nije, sta je spojivo s liberalizmom sta nije. Ja sam jedino zeleo da otklonim tvrdnju da je ideja 100% rezervi neka Rothbardova idiosinkratska izmisljotina bez presedana. Ne, nije, nego je to drevni princip Rimskog prava (posto je jedan od vasih argumenata uvek "gde je tako sta postojalo u istoriji"?).
Post a Comment