Pages

09 August 2012

Zapošljavanje i energetska efikasnost

Ministar Ilić kaže da 100.000 ljudi može da se zaposli samo na energetskoj efikasnosti. Ministar Ilić greši. Može i više. Mnogo više.

Postoji priča (koja možda nije tačna, ali to sada nije uopšte bitno) da je sedamdesetih godina Milton Fridman bio u Kini i video ljude da kopaju neki kanal lopatama. Na njegovo pianje "Zašto ne koriste bagere?" kineski birokrata je rekao "Pa zato što ovako zapošljavamo više ljudi." Na to mu je Fridman rekao "Ja sam mislio da vam je cilj da iskopate kanal. Ako vam je cilj da zaposlite što više ljudi, što im ne date kašičice umesto lopata?"

Dakle, nije pitanje koliko ljudi može da se zaposli, nego koliko je opravdano da se zaposli. A sud o  opravdanosti zapošljavanja na kraju krajeva daje tržište - ako zaradiš pare, opravdano si zaposlio ljude (stvorio si više vrednosti nego što si potrošio). Ako napraviš gubitak, radili ste uzalud (ono što ste proizveli vredi manje nego resursi, uključujući i rad, koji su iskorišćeni). Problem sa državnim projektima poput poboljšanja energetske efikasnosti je upravo u tome što o opravdanosti odlučuju ljudi poput ministara, a ne tržište. Oni opravdanost programa ne mere takvim prevaziđenim metodama poput cost benefit analize i analize profitabilnosti, već savremenim merama poput (sasvim legitimne) "koliko glasova mi ovo donosi" i (ne baš tako legitimne) "koliko ja tu mogu da se ugradim".

Kad smo već kod energetske efikasnosti, sećam se da je pre par meseci jedan moj poznanik koji je tada radio za vladu postavio na Twitteru pitanje, otprilike "Jel imate neke ideje šta bi moglo da se uradi pa da se u Srbiji poboljša energetska efikasnosti?" Nisam mu tada odgovorio, ali evo odgovora sada: povećajte cenu energije i uvedite direktnu vezu između utroška energije i cene koja se plaća. Bolje mere od toga nema.

Uzmimo za primer parno grejanje. Da li će moj račun biti za dinar niži ukoliko 50 godina stare drvene prozore zamenim novim aluminijumskim? Neće. Pa što bih ja to onda radio? Da li stvarno nemam na šta pametnije da potrošim par hiljada evra? Naravno da imam.

Slično važi i za struju. Zimus sam se krstio gledajući tadašnjeg predsednika Tadića koji u jednoj rečenici kaže "Struja mora da se štedi, energetski sistem je pred pucanjem", a već u sledećoj rečenici kaže "Naložićemo EPS-u da struja za siromašne mora da bude besplatna dok traje mraz."

Zašto bi neko štedeo nešto što je besplatno? Da sam bio u poziciji prosečne srpske siromašne osobe koja se greje na drva, istog časa bih ugasio vatru i uključio peć na trojku.

11 comments:

Unknown said...

Uzmimo za primer parno grejanje. Da li će moj račun biti za dinar niži ukoliko 50 godina stare drvene prozore zamenim novim aluminijumskim? Neće.


Odgovor je da ce racun zaista biti NIZI.
To naravno ne znaci da opravdavam Ilic magistar Velimira i njegovu pricu o energetskoj efikasnosti nego znaci da ce zamena starih drvenih otvora dovesti do smanjenja toplotnih gubitaka u prostoriji sto onda znaci da ce biti potrebno manje energije da se prostorija zagreje tokom zimskih meseci na sobnu temperaturu.

Jedino sto je malo teze izracunati je tacan iznos za koliko ce racun biti nizi jer to zavisi od temperatura u periodu u kome racunamo u odnosu na temperature u periodu sa kojim poredimo, ali ako bismo racunali prema nekim prosjecnim temperaturama sigurno je da bi potrosnja energije bila manja.

Pavle Mihajlović said...

to i dalje ne znači da će račun za centralno grejanje biti imalo niži zar ne?

tiki said...

jedan od većih problema nebodera u nbg što razvod nije etažiran nego su razvučene vertikale pa je nemoguće imat jedan kalorimetar po stanu.usput račun za grijanje neće al za struju (klime,dodatne grijalice ) hoće

Marko Paunović said...

Unknown,

Cena parnog grejanja se obracunava tako sto se placa izvesni iznos (recimo, 50 dinara, varira od grada do grada) po kvadratnom metru stana. Ako imas stan od 60 kvadrata, placas 3.000 dinara mesecno bez obzira na bilo sta.

Kako moja stednja utice na to?

elCoyote said...

@Marko Paunović
Ne treba zaboraviti da se centralno grejanje plaća cele godine kroz Info Stan.

Marko Paunović said...

Nisam zaboravio, ali mislim da to u ovoj raspravi nije preterano relevantno.

Poenta je da (kada govorimo o daljinskom grejanju) potrosnja energije uopste ne utice na trosak. Dok je to tako, energetske efikasnosti ne moze biti.

bane said...

Već sam se unervozio otvarajući TR, od 05. avgusta nikakvih postova!? Nemah gde da proverim svoj rezon, a tema na pretek, oko nas. Pozdrav i sve najbolje...

bane said...

Već sam se unervozio otvarajući TR, od 05. avgusta nikakvih postova!? Nemah gde da proverim svoj rezon, a tema na pretek, oko nas. Pozdrav i sve najbolje...

Срђан said...

Tiki,

Jedan kalorimetar po vertikali + merači protoka po etaži.

Срђан said...

Gde autor živi, kada ima parno grejanje? :)

Ministar je inovator u odnosu sa javnošću. Naime, obično prosipaju tzv zelene tehnologije i zapošljavanje, a ovde ee i zapošljavanje :)

Sve pod državom trpi, a ono što je potpuno pod njenom kontrolom, propada. Dakle, pitanje je cena to, i to cena koje fluktuiraju u toku vremena, na pr dana, te vlasništva objekata i infrastrukture. Ee je prirodan rezultat toga. Kao i tzv zelene.

Срђан said...

Dodatak

Dosta sam se muvao po različitim konferencijama, savetovanjima itd o energetici.

Po mom mišljenju, dva su osnovna problema:
1. Nesagledavanje energetike kao posla,
2. Nepoverenje tržištu.

Tehnički i drugi ekonomski problemi su so i voda.