Novinar jednog dnevnog lista mi šalje neka pitanja, pa ovde kopiram njegova pitanja i moje odgovore:
Zašto je loše kada je uvoz veći od izvoza?
-- Nije ni loše ni dobro, irelevantno je.
Koje su posledice toga u Srbiji?
-- Posledice uvoza su da potrošači dobijaju jeftiniju i kvalitetniju robu nego što bi mogli da uvoza nema. To, sa istim platama, znači realno viši životni standard.
Da li se tako uništava domaća proizvodnja?
-- Samo ona koja je nekonkurentna. Zaštita takve proizvodnje bi samo štetila građanima Srbije kao potrošačima. Uzmite samo primer Zastave -- zbog njene dugogodišnje zaštite smo godinama vozili lošije i skuplje automobile.
Zašto je toliko veliki uvoz kod nas?
-- Uvoz je određen raspoloživim dohotkom i u mogućnosti smo da priuštimo uvoz zbog priliva novca iz inostranstva (izvoza, investicija, doznaka, itd). Dodatni faktor velikog uvoza je državno zaduživanje u inostranstvu, jer priliv novca po osnovu državnog zaduživanja takođe povećava uvoz -- ali tu je problem državno zaduživanje samo po sebi, uvoz je samo jedna od posledica toga. Prodaja deviznih rezervi NBS takođe indirektno finansira uvoz.
Kako možemo da smanjimo uvoz?
-- Nema potrebe za tim (osim smanjenja državnog zaduživanja i državne potrošnje, što treba uraditi bez obzira na uvoz).
Da li mogu da se uvedu neke bescarinske mere kako bi se smanjio uvoz?
-- Mogu ali to bi najviše oštetilo građane Srbije, a čak ne bi uspelo ni da smanji trgovinski deficit. Smanjilo bi i uvoz i izvoz paralelno, dok bi deficit ostao isti.
Koliko je štetna uvozna zavisnost Srbije?
-- Ne postoji uvozna zavisnost, ljudi kupuju uvoznu robu jer je to racionalno. S obzirom na sve gore navedeno, to im se više isplati.
Dopuna: Evo još jedne runde pitanja i odgovora.
Ko kaže da ne bi trebalo? Ako ljudi kupuju uvozne čačkalice onda će uvoznik da ih uvozi. Sud ljudi u supermarketu je da im uvozne čačkalice trebaju -- a to je jedini ekonomsko relevantni sud, mnogo bolji od našeg subjektivnog utiska šta "treba" a šta "ne treba". Makar mi bili i doktori ekonomije.
Нисам разумео како је увоз омогућен приливом новца из иностранства (када је тај прилив веома мали), или државним задуживањем у иностранству?
Dopuna: Evo još jedne runde pitanja i odgovora.
Али, Србија увози и многе ствари које не би требало да увози (воће, поврће, чачкалице, месо). Да ли је то нормално?
Ko kaže da ne bi trebalo? Ako ljudi kupuju uvozne čačkalice onda će uvoznik da ih uvozi. Sud ljudi u supermarketu je da im uvozne čačkalice trebaju -- a to je jedini ekonomsko relevantni sud, mnogo bolji od našeg subjektivnog utiska šta "treba" a šta "ne treba". Makar mi bili i doktori ekonomije.
Спољнотрговински дефицит(последица већег увоза од извоза) доста лоше утиче на целу економију. Да ли би се због тога требало трудити да се део увоза замени домаћом производњом?
Trgovinski deficit ne utiče ni loše ni dobro na ekonomju, on jednostavno zavisi od drugih stvari, od tokova kapitala -- bez obzira o kakvoj se ekonomiji radi. Veličina trgovinskog deficita nema veze sa količinom ili kvalitetom domaće proizvodnje -- možete biti najkonkurentnija ekonomija na svetu i opet imati trgovinski deficit. To je zato što je trgovinski deficit samo posledica priliva deviza iz inostranstva (po bilo kojem od pomenutih osnova, izvoza, investicija, doznaka, privanog zaduživanja, državnog zaduživanja, itd).
Нисам разумео како је увоз омогућен приливом новца из иностранства (када је тај прилив веома мали), или државним задуживањем у иностранству?
To je aritmetička neminovnost -- kao što mesečno mogu da kupim stvari samo za onoliko koliko mi je plata (plus zaduživanje ili slamarica) tako zemlja može da uveze iz inostranstva samo koliko je priliv novca iz inostranstva (plus zaduživanje ili devizne rezerve).
Samo je važno šta je taj priliv -- to mogu da budu strane investicije (što je dobro), doznake (što isto nije loše, jednostavno imamo dijasporu koja šalje novac), ali može da bude i zaduživanje. Privatno zaduživanje (koje opet može da bude dobro, ja ne znam šta ljudi kupuju, verujem da su pametni da sami odluče da li im treba kredit kod banaka), ili državno (koje je uglavnom loša vest).
Како продаја девизних резерви финансира финансира увоз (јел то због тога што увозници повећавају тражњу за девизама, па НБС реагује и продаје евре?)?
To je mehanizam ali je uzročnost obrnuta -- NBS da bi ojačala dinar prodaje evre, što čini evro jeftinijim u odnosu na dinar. Kad je evro jeftiniji (dinar jači) nego što bi tržišno bio, uvoznicima se isplati uvoz, odnosno kupcima uvozne robe se isplati kupovina.
36 comments:
Da li mogu da se uvedu neke bescarinske mere kako bi se smanjio uvoz?
-- Mogu ali to bi najviše oštetilo građane Srbije, a čak ne bi uspelo ni da smanji trgovinski deficit. Smanjilo bi i uvoz i izvoz paralelno, dok bi deficit ostao isti.
Evo jedna bescarinska mera od ubogog komentatora, smanjiti opterecenje na plate tako da bude mnogo manje od PDV-a (najbolje ukinuti). Opterecenje na plate je inverzna carina, prakticno carini samo domacu robu, i tako stvara nepravednu prednost stranoj robi.
Pa, dobro...šta si "izjavio za Dnevnik" - izjavio... koji će novinar opet nešto da pita nekoga ko ne smatra uvoz za najveću elementarnu nepogodu? :D
A da pomenemo subvencije koje strani izvoznici imaju, pogotovo kina i kako to utiče na lokalnu proizvodnju i konkurentnost.
Svež primer je DealExtreme.com
sa svojom promocijom "free shiping to Serbia"
Da bi testirali, naručili smo neki držač za mobilni koji je na sajtu koštao 2$ i stvarno je došao po toj ceni.
Pa kako mu se bre isplati da šalje glupost od 2$. Sa obzirom da je pošiljka došla za 12 dana na kućnu adresu pa mogu samo da predpostavim da je u pitanju avionski transport.
Znam da je ovo sajt za gadget-e ali isto tako u Srbiji možeš da kupiš i beli luk npr. proizveden u Kini.
E sad, kada pričaš o benefitima za "građanima srbije" jel u građane ulaze i proizvođači toga što se uvozi ili samo buđžetski paraziti.
Ako strani izvoznici imaju subvencije tim bolje za nas. Dobio si to za 2$, transport ti je platio kineski poreski obveznik.
"E sad, kada pričaš o benefitima za "građanima srbije" jel u građane ulaze i proizvođači toga što se uvozi"
Ulaze i proizvođači u građane Srbije. Ali kod slobodne trgovine dobitak za potrošače je veći od gubitka za proizvođače. Iako neki od otvaranja zemlje gube, u zbiru je to neto dobitak. Ovo možda nije očigledno ali je stara istina u ekonomiji, poznata još malo pa će 200 godina, pokazana u međuvremenu na razne načine.
Milion ne zaposlenih u ovoj zemlji je presrećno što može da kupuje kinske proizvode jeftino.
A kada sam pričao o subvencijama nisam mislio samo na subvencije države porekla robe nego i subvencionisanje koje radi naša država. Kada kinez uvozi kontejner nečega u Srbiju on plaća carinu paušalno bez otvaranja kontejnera u iznosu od oko 5.000€.
Kada ja uvozim kontejner iz Kine carini mi se roba u kontejneru po carinskim stopama koje je propisala država. Ne daj bože da je roba proizvedena na Tajvanu jer onad ide posebna stavka od 90% na carinsku stopu.
Toliko o konkurentnosti i subvencijama.
Bez proizvodnje nema posla a bez posla nema para da se kupuje je stara ekonomska istina od pre nekoliko hiljada godina pokazana u međuvremenu na razne načine.
"Milion ne zaposlenih u ovoj zemlji je presrećno što može da kupuje kinske proizvode jeftino."
Ako misliš da će zatvaranje ekonomije povećati zaposlenost, neće, dokazano.
"Kada kinez uvozi kontejner nečega u Srbiju..."
Ja ne znam zašto ti i Kinez plaćate različite carine, ali ako je to tačno onda je problem u nejednakom tretmanu različitih uvoznika a ne u uvozu.
"Bez proizvodnje nema posla a bez posla nema para da se kupuje"
Možda tako izgleda, ali je drugačije. Zatvaranjem ekonomije možeš podstaći neku proizvodnju, ali će te to što proizvodiš skuplje koštati i zbog toga ćeš na kraju proizvesti i imati manje nego što imaš ovako.
Slavisa, mislim da je tu trebalo da ubacite pricu o sumnjivoj kompetentnosti danasnjih "ekonomistima" skolovanih u vreme tita, kao glavni uzrok opste histerije oko spoljnotrgovinskog deficita.
I, da, mislim da je umesto remintendi bolji naziv doznake iz inostranstva. Ovo prvo je zbunjujuce.
I kako mislite da to u nacelu nije lose kad upravo zbog toga mi necemo nista proizvoditi jer nas nas te doznake demotivisu da radimo i izvozimo.
Da, doznake... Permutovao sam reči, na srpskom remitenda znači nešto skroz drugačije.
Ekonomski doznake nisu loše jednostavno jer su prihod. Možda su loše u tom psihološkom smislu.
Slaviša,
Šta misliš da li je dosadašnja jednostrana primena SSP-a dobra ili loša po Srbiju, kao i da li je u skladu sa liberalno-tržišnim principima?
EU je nama jednostrano davala trgovinske preferencije mnogo pre nego što smo mi počeli sa primenom SSP.
A i da nije EU preferencija opet bi otvaranje bilo dobro za nas. Otvaranje je dobro bez obzira na politiku drugih zemalja, mada je naravno najbolje kad je trgovina obostrano slobodna.
Da li je SSP u skladu sa tržišnim liberalizmom -- pa u suštini svaka liberalizacija jeste dobar korak, mada kao što Ron Paul kaže najbolje je ukinuti sve te ugovore i jednostavno otvoriti zemlju. On je i protiv Svetske trgovinske organizacije već hoće da se Amerika sama, jednostrano, poptuno otvori za trgovinu. Kad imaš potpunu slobodu ne trebaju ti međunarodni ugovori.
Izgleda da se nismo razumeli. Nisam ja za zatvaranje ekonomije niti zemlje. Enver Hodza a i mnogi drugi su to probali pa nije išlo.
Da me dužim, ideje su vam odlične ali da bi se primile na ovom podneblju ipak neke druge stvari moraju da reše. U Americi koja se pominje to je Ustav i Povelja Prava koji nisu menjani nego samo dopunjavani zadnjih 200 godina. Srbija je za to vreme promenila 13 ustava a zadnji put je urađen detaljan katastar 1928 po kojima današnji geometri rade. Neću ulaziti u 3 sravnjivanja sa zemljom koje je naša država pretrpela i otimačinu imovine 45 - 94 ali po meni ako se želi iskren napredak moraju prvo da se postave dobre osnove. Jedna od njih normalan zakon o imovinsko pravnim odnosima koji je po meni rak rana ovog društva (sve dok zaova od šurnjaje uz pomoć bandokata može da obori testament nema mrdanja) i druga koja se nadovezuje na prvu: potpis je amin a potpis overen pečatom dupli amin.
Sve dok se ovo ne reši svaki pokušaj pa i otvoreno tržište će se loše završiti za narod koji živi ovde jer će bagrobirokratija uvek smisliti novi način da "kraducnu" još malo o trošku poreskih obveznika
"EU je nama jednostrano davala trgovinske preferencije mnogo pre nego što smo mi počeli sa primenom SSP."
Dakle, ti nazivaš evropske "odobrene kvote" (jedan par exellance protekcionistički institut) "trgovinskim preferencijama" (sic!). To što neke druge zemlje nemaju ni tu "privilegiju", kao ni činjenica da naša posrnula privreda ne može da proizvede izvozne robe čak ni u obimu tih kvota, ne čini ih manje antitržišnim. Onda smo i mi trebali da i njima "odobrimo" kvote, a ne da ukinemo carine, i to u trenutku kad predstoji vraćanje spoljnog duga (odakle?).
"A i da nije EU preferencija opet bi otvaranje bilo dobro za nas. Otvaranje je dobro bez obzira na politiku drugih zemalja"
Ovo je toliko besmisleno da, čak i kad ne bi imalo negativne ekonomske posledice, duboko protivreči liberalizmu, kao integralnom pogledu na stvarnost i čovekovo delovanje u njoj. Problem je što fejkeri među nazovi-protržišnim ekonomistima (u koje spada npr. i Prokopijević), robuju svojim apstraktnim konceptima ništa manje nego njihove kolege neoklasičari što robuju "agregatima" i ekonometrijskim shemama. A sve zbog toga što pojmu slobode ne pristupaju holistički, već njen ekonomski aspekt posmatraju nezavisno od datog konteksta, koji se u "društveno-političkom" aspektu lakše uočava.
Šta želim time da kažem? Temelj na kojem počiva bilo kakva priča o slobodi pojedinca (i asocijacija u koje se pojedinci slobodno udružuju) da upravlja sobom i svojom imovinom, da svoj rad, proizvode i usluge razmenjuje sa drugima - jeste princip nenasilja. I naravno da je idealan svet u kome se taj princip poštuje bez ostatka od strane svih. Ali naravno da to nema veze sa empirijskom stvarnošću, te je zbog toga kontekstualizacija nenasilnog principa i njegovo ovaploćenje iz sveta apstrakcije u svet prirodno-društvenih zakonitosti nužno povezana sa PRAVOM NA ZAŠTITU (života, svojine, ugovora) od njihove ugroženosti od strane nesavesnih drugih. Otuda npr. i pravo na samoodbranu, nošenje oružja, kao i delegiranje rešavanja različitih međusobnih sukoba na ugovorom definisane (arbitraže) ili demokratski izabrane (sudovi) organe.
E sad, ekonomisti često previđaju da u trgovinskoj sferi takođe važi (ili bi trebalo da važi) isto načelo, ili pak njegov "ovosvetski" pandan - pravo na zaštitu, tj. odbranu, i on se na međunarodnom planu ogleda kroz PRINCIP RECIPROCITETA.
Da vidimo kako bi izgledao Slavišin "liberalizam" u privatno-društvenom domenu. Npr. razbojnik mu upadne u kuću i napadne ga, ili mu zapreti nožem. Slaviša bi, ako želi da bude dosledan svojim principima iz ekonomske sfere, morao ovako da razmišlja: "Hm, naravno da bi najbolje bilo da me ovaj čovek uopšte nije napao i time ugrozio moj i živote mojih ukućana, kao i našu imovinu. Ali šta je, tu je. Bolje da me napada nožem, nego da je uleteo sa sekirom ili ne daj Bože mitraljezom, te ja ovakvu njegovu blagonaklonost ne mogu a da ne tretiram kao privilegiju, koju mnoge druge njegove žrtve nemaju. Pritom, pošto ja poznajem njega od ranije, jer mi smo stari znanci i on mi često plaća piće u kafani kad ostanem bez keša, svako narušavanje odnosa sa njim ne ide meni ni mojoj porodici na korist." Ovo je nimalo sarkastična niti banalizujuća paralela, samo je malo literarno-žanrovski uobličena. Liberalizam nije nikakav apriorni pacifizam, niti hrišćanska vrlina okretanja drugog obraza (koja je neostvariva van inter-personalnih odnosa, npr. u međunarodnoj politici ili trgovini). Ako neko u odnosu na tvoju zemlju narušava načelo slobodne trgovine (tj. princip nenasilja) putem carina, kvota, kontigenata, necarinskih barijera, subvencionisanjem grana u kojima ti recimo imaš prednost (tačnije, imao bi je kad ne bi bilo tih subvencija, usled kojih tvojoj zemlji ostaje da se, u najboljem slučaju, specijalizuje za proizvodnju jeftinijih i manje traženih artikala), i sl., sasvim je normalno da ti štitiš svoju ekonomiju od takvog napada, primenom istih ili sličnih odbrambenih ("protekcionistički" je izraubovan i nepodesan termin) mera.
Koji je odgovor na ovo pitanje: Ako uzmemo da je drzavno zaduzivanje i subvencionisanje potrosaca i proizvodjaca dato, da je nepromenjivo, da li bi onda bilo bolje smanjiti uvoz putem uvodjenja tarifa, delimicnom zabranom uvoza i slicnim merama?
Dorcolac, po Slavisi, strana zemlja koje ogranicava uvoz iz Srbije, steti Srbiji, ali steti i sebi. Po Slavisi, cak i kad Srbija oslobodi uvoz iz zemlje koja, s druge strane zabranjuje uvoz iz Srbije, Srbija time ne nanosi sebi stetu. Prema tome, optuzbe za jednostrano razoruzavanje i pacifizam ne stoje, zato sto Slavisa ne misli da bi se radilo o zrtvovanju Srbije zarad ideala kad bi ova otvorila trziste prema protekcionistickoj zemlji.
"Slavisa ne misli da bi se radilo o zrtvovanju Srbije zarad ideala kad bi ova otvorila trziste prema protekcionistickoj zemlji."
Poenta mog odgovora je bila da to nije tačno. Jer, kako je El Coyote primetio, dušebrižnici za standard domaćeg potrošača previđaju činjenicu da su domaći proizvođači alternativnih uvoznih roba ti koji domaćim potrošačima treba da daju platu kojim ovi kupuju uvozne proizvode. Ali ako se tuđim protekcionističkim politikama zatvore niše koje bi domaći preduzetnici mogli da zauzmu u međunarodnoj proizvodnji i razmeni, to je loše i po njihove zaposlene i po njih, jer u takvim uslovima ne mogu načiniti optimalan investicioni izbor u kojem bi bili konkurentniji. Ali ekonomisti po inerciji suviše statički tumače komparativne prednosti, ne pretpostavljajući "ono što se ne vidi", tj. strukturu proizvodnje u uslovima gde slabija ekonomija nije dodatno opterećena tuđim protekcionizmom (što može biti upravo i razlog njenog siromaštva).
@Dorćolac
Sa mnogo autoriteta zboriš za nekog ko nije najbolje informisan o ovim stvarima. Pre neki dan si me podučavao o kamatama, sada o ovome, a u oba slučaja je očigledno da ne znaš o čemu govoriš.
"Dakle, ti nazivaš evropske "odobrene kvote" (jedan par exellance protekcionistički institut) "trgovinskim preferencijama" (sic!)."
Ne, to se bukvalno zove tako. Ne nazivam ja nego se tako zove. Zove se trgovinske preferencije.
"Ovo je toliko besmisleno da, čak i kad ne bi imalo negativne ekonomske posledice, duboko protivreči liberalizmu... Problem je što fejkeri među nazovi-protržišnim ekonomistima..."
Slobodna trgovina nije izvedena iz liberalizma već iz ekonomske nauke. Nema stvari u kojoj ekonomisti imaju veći konsenzus nego oko poželjnosti slobodne trgovine. Po anketama skoro 90% američkih akademskih ekonomista misli da zemlja treba jednostrano da ukine sve barijere uvozu. Sama, jednostrano. A ti ekonomisti nisu nikakvi liberali, oko 4/5 istih ima socialdemokratsku orijentaicju i u drugim stvarima su kejnzijanci, intervencionisti, itd. Jel znaš kako se zove najpoznatiji zastupnik slobodne trgovine u poslednjih 50 godina? Zove se Paul Krugman. Klasični libertarijanac, nema šta.
"svet prirodno-društvenih zakonitosti nužno povezana sa PRAVOM NA ZAŠTITU (života, svojine, ugovora) od njihove ugroženosti od strane nesavesnih
Pravo na zaštitu od ČEGA? Od jeftine robe? Koju dobrovoljno kupuješ?
"Npr. razbojnik mu upadne u kuću i napadne ga, ili mu zapreti nožem. ... Liberalizam nije nikakav apriorni pacifizam, niti hrišćanska vrlina okretanja drugog obraza"
Ne dolazi ti u kuću razbojnik nego dolazi prodavac sa jeftinom robom. Jeftinijom nego što možeš sam kod kuće da napraviš. I ti vadiš pušku? Ne nego ga dočekuješ širom otvorenih ruku -- NE iz pacifizma nego is sopstvenog interesa. Ti uopšte ne razumeš o čemu se u argumentu o slobodnoj trgovini radi. Radi se o sopstvenom interesu. Zemlja sama profitira svojim otvaranjem. O kakvom pacifizmu trabunjaš?
"Ali ekonomisti po inerciji suviše statički tumače komparativne prednosti, ne pretpostavljajući "ono što se ne vidi", tj. strukturu proizvodnje u uslovima gde slabija ekonomija nije dodatno opterećena tuđim protekcionizmom (što može biti upravo i razlog njenog siromaštva)."
Ekonomisti imaju mnogo različitih modela, argumenata i fakutalnih pokazatelja da slobodna trgovina funkcioniše i to je jedna stvar koja među njima nije sporna već najmanje 200 godina. Ti sasvim očigledno ne znaš ništa od toga ali te to ne sprečava da zaključuješ u čemu ekonomisti greše. I to neznanje bi bilo sasvim ok, zbog toga i pišemo blog, ali tvoj ton je autoritativan kao da je Adam Smith lično iz groba progovorio.
Googleuj Dunning-Krueger efekat i videćeš o čemu se radi.
@400 bad request
Ako se uvoz ograniči onda bi deo tog državnog zaduživanja ostao potrošen u zemlji, ali račun je opet isti. Opet bi gubitak od ograničenja uvozu bio veći od tog dobitka za domaće proizvođače. Osim toga, državnim zaduživanjem finansira se samo jedan manji deo uvoza, ne treba precenjivati taj efekat (zaduživanje je par procenata GDP, uvoz 40-50%).
Sta je to beggar thy neighbour politika? hihihi
Sta misle Nemci kada kazu: nevaljali Amerikanci dekadama zive "beyond their means". Ne znaci li to da "uvecanje potrosackog viska" nije besplatan rucak?
@Slaviša
"Ti sasvim očigledno ne znaš ništa od toga ali te to ne sprečava da zaključuješ u čemu ekonomisti greše. I to neznanje bi bilo sasvim ok, zbog toga i pišemo blog, ali tvoj ton je autoritativan kao da je Adam Smith lično iz groba progovorio."
Za razliku od tebe, akademski priznatog i situiranog ekonomiste na državnom univerzitetu čiji se minuciozan teorijski um ne ustručava da McCarthyovski bezkompromisno demaskira socijalističku zaveru koja leži u srži železničkog (zašto ne brodskog i avio) saobraćaja kao takvog, navodeči mrtav-ladan ključni argument o totalitarističkoj prirodi voznog reda? I sve to da bi poučio nas ignorante zbog kojih je blog i nastao? Mislim...
Kao prvo, za razliku od ovog ad hominema (koji je dobronameran), u prethodnim postovima kad god sam upotrebio drugo lice ili tvoje ime nisam mislio na tebe lično, nego na tebe kao predstavnika ekonomske struke. Drugo, ja stavove često izražavam u apodiktičnoj formi ne zato što mislim da sam Bogom dan da druge poučavam, već da bih naglasio kontrast i isprovocirao kvalitetnu reakciju. Ukoliko ti to smeta, obratiću odsad pažnju kako moj stil ne bi odisao takvim duhom (ova gornja packa je bila poslednja, čisto da me želja mine za ubuduće :)).
"Ne, to se bukvalno zove tako. Ne nazivam ja nego se tako zove. Zove se trgovinske preferencije."
Aman, nisam debil. To kako se nešto zove, ne znači da i tačno odslikava njegovu prirodu, već je u pitanju konvencionalan termin. Kao što i ti verovatno smatraš da npr. pojam "trgovinski deficit" nema veze s mozgom i da se jednim javnofinansijskim pojmom ne može analogno objašnjavati struktura platnog bilansa. Tako i ja kvote ne smatram nikakvim preferencijama. Simply as that. A tog orvelovskog jezika koji služi za zamazivanje očiju (sloboda = ropstvo i vice versa) je u ekonomiji isuviše: tzv. "regulacija" bankarskog sektora, "prirodni" monopoli, socijalna "pravda", da ne pominjem QE i slične eufemizme za notornu pljačku na velikoj skali.
"Slobodna trgovina nije izvedena iz liberalizma već iz ekonomske nauke."
A šta je drugo liberalizam nego (dobrim delom) ekonomska doktrina, čija primena je de facto i uticala na uspostavljanje režima slobodne trgovine? To što mnogi ekonomisti koji nisu hard core libertarijanci zagovaraju taj oprobani koncept, ne znači ništa drugo nego da su u tom konkretnom delu u pravu. Ja samo pokušavam da kažem kako "slobodna trgovina" nije istovetna "(jednostrano) otvorenoj trgovini", jer je ovo drugo pristajanje na neravnopravan položaj koji inhibira optimalan komparativan razvoj domaće proizvodnje, a sledstveno i smanjuje dohodke potrošača. Ti tvrdiš da slaba, nerazvijena ekonomija treba da prihvati sopstvenu izloženost nelojalnoj konkurenciji, jer joj to ide u korist, kao i da nema mesta poređenju NAP načela iz domena međuljudskih odnosa sa protekcionizmom jačih ekonomija u međunarodnoj razmeni. Okej, samo to pojasni i argumentovano objasni. Moguće je i da su pogrešne sijaset studija koje sam pročitao o doziranom protekcionizmu bez kojeg nekadašnje zemlje u razvoju nikad ne bi mogle da prerastu u ozbiljne ekonomije današnjice. Ja ovo pišem imajući neposredan uvid u stanje srpske poljoprivrede, u posredne i neposredne metode kojim se ona sistematski uništava od strane spoljnjeg faktora, a onda se kao protivargument licemerno navode neispunjene kvote i problem nerazvijenosti prebacuje u naše dvorište.
iako je prva runda odgovora bila sasvim jasna, precizna i nedvosmislena, u drugoj se stvari komplikuju. jedva čekam treću :)
Heheheh, definitivno brisem ovaj blog iz bookmarka uz citat: "Od neškolovane budale veća je samo školovana."
@Mirko Dzokovic
Wtf, uopšte ne razumem, jedna od najkvalitetnijih i najzanimljivijih razmena u ovo zlo letnje doba, a pritom ne mislim samo na poslednjih par replika, to jest ovo nešto zaoštrenije prepucavanje Slaviše i Dorćolca, kao dubioznu delikatesu za niske strasti čitalaca, već na sve od početka, uključujući, naravno, i originalni Slavišin post.
Ovde nije problem u argumentima već u istoriskom ne slaganju između teorije i prakse. Obično jedno sa drugim nemaju veze a trebalo bi. Teorija je gore na početku bloga a evo šta praksa proizvodi. (Izvinjavam se što nije prevedeno ali verujem da čitaocima ovog bloga to nije potrebno)
Laundering money for drug cartels. See this, this, this and this (indeed, drug dealers kept the banking system afloat during the depths of the 2008 financial crisis)
Laundering money for terrorists
Engaging in mafia-style big-rigging fraud against local governments. See this, this and this
Shaving money off of virtually every pension transaction they handled over the course of decades, stealing collectively billions of dollars from pensions worldwide. Details here, here, here, here, here, here, here, here, here, here and here
Charging “storage fees” to store gold bullion .......without even buying or storing any gold . And raiding allocated gold accounts.
Pledging the same mortgage multiple times to different buyers. See this, this, this, this and this
Committing massive fraud in an $800 trillion dollar market which effects everything from mortgages, student loans, small business loans and city financing
Engaging in insider trading of the most important financial information
Pushing investments which they knew were terrible, and then betting against the same investments to make money for themselves. See this, this, this, this and this
Engaging in unlawful “frontrunning” to manipulate markets. See this, this, this, this, this, this and this
Engaging in unlawful “Wash Trades” to manipulate asset prices. See this, this and this, Otherwise manipulating markets. And see this
Participating in various Ponzi schemes. See this, this and this, Cooking their books (and see this)
Bribing and bullying ratings agencies to inflate ratings on their risky investments
Professor of law and economics, and former senior S&L regulator Bill Black – says that most financial fraud is “control fraud”, where the people who own the banks are the ones who implement systemic fraud. See this, this and this.
i poslednja vest pred spavanje
HSBC to pay $1 BLN for money laundering
Papirni armagedon se bliži :)))
elCoyote,
O cemu ti to? Da u svetu ima lopovluka i prevara? Da su ljudi pohlepni? Kakve to veze ima sa bilo cim i ko je to ikada sporio?
A prevara ce tek da ima - sto vise drzava gura nos gde joj nije mesto to manje radi ono sto treba da radi. Sto se vise bave makro regulacijom to ce vise Bernie Madoffa da im promice ispred nosa.
@elCoyote
Apsolutno se slažem sa Slavišom, ogromna većina ovoga što ste naveli je direktan proizvod raznih suludih formi državnog mešanja i regulacije. Prirodno je da će tržišna logika tražiti načina da zaobiđe zakone, i u tome nema ničeg nemoralnog, naprotiv, nemoralno je praviti antitržišne zakone koji deformišu i potkopavaju privredu. Uspešan sistem polazi od toga da zakonodavstvo treba da štiti slobodne tržišne odnose, i to na nejneintruzivniji i najminimalniji mogući način, a ako reketiraš privredu i bankarstvo i terorišeš ih tomovima regulacija ili, uzgred, zabranjuješ ljudima da koriste one droge koje im se dopadaju i sami snose posledice ili plaćaju za seks ako im se plaća i ako ima ko da proda ili hiljadu sličnih stvari, normalno da ćeš imati milione fiktivnih i istinskih zločina i prekršaja kao posledicu toga.
Svi socijalisti greše u jednoj stvari, a to je što konkurenciju posmatraju kao statičku kategoriju. Drugim rečima, subvencije i protekcionističke mere, koriste samo proizvođačima, ali u kratkoročno, u najboljem slučaju srednjoročno, nikako dugoročno. Brojni empirijski nalazi svedoče da su u dugom roku ekonomski uspešnije one zemlje koje ne posežu za subvencijama i protekcionističkim merama. Kao što je Slaviša više puta istakao, u tome se slaže 95% ekonomista. To ima veze sa jednom od najzdravijih ekonomskih pojava koja se zove tržišni darvinizam. Pametnom je dosta.
Pitanja su u onom fazonu "Jel ti zna žena da imaš ljubavnicu?" pa odgovorio ti sa da ili ne, uvoz ne valja. :)
može li se saznati u gde je na kraju izašao ovaj Q&A, ako je uopšte igde objavljen?
Ne Q&A nego jedna ili dve recenice iz njega, u prestiznom Kuriru. A posto su i neki drugi ekonomisti dali svoj input, naslov teksta je glasio "Uvoz ce nas upropastiti".
evo odličan članak koji produbljuje već izrečeno i ukazuje na svu besmislenost fokusiranosti na vanjsko-trgovinsku bilancu
http://www.thefreemanonline.org/columns/tgif/made-everywhere/
inače odličan blog
Post a Comment