Pages

11 June 2012

Novi volonteri


Ja pomislio da je ovo sa www.njuz.net i da je nastavak njihove sprdnje sa državnim preduzećima i organima koji ničemu ne služe. Nažalost, šalim se i ja, znam da u Srbiji oduvek postoji ta blagonaklonjivost prema svim idiotskim idejama koje nam stižu iz susedstva i/ili EU. Zašto bi mene neko kažnjavao ako neko drugi krši zakon, a posebno ako ga ne krši? Moja jedina obaveza je da platim ono što sam kupio, a nije moje da proveravam išta od onoga što mi prodavac naplati, osim ako ja ne vidim interes koji se ne može podvesti pod kategoriju "Motivacija ti je da ne dobiješ batine". Zašto onda plaćamo organe koji se bave tim poslom? Da li je moguće da su problem neformalni dogovori kupaca i prodavaca i nemogućnost da se otkrije ako niko ne izdaje godinama fiskalne rečune, ili je to samo sprdanje države? Nije ovde reč samo o tome da u nekim ugostiteljskim obejktima uporno dobijate izvode iz analitičkog knjigovodstva, a fiskalne gotovo nikada. Reč je o tome da postoje celi gradovi u Srbiji u kojima niko, osim onih koji su toliko veliki da ne mogu da se prave ludi, ne plaća PDV. Ako već hoće da neguju žbirstvo, kao jednu nespornu crtu našeg mentaliteta, koja živi na mnogo drastičnijim mestima i neće da izađe na videlo, neka lepo premiraju one koji bi da se bave poslovima terenskih poreskih inspektora. U skladu sa našim zakonima, neka im izdaju i volonterske knjižice, a najpoštenije mogu i da zaposle, da sve budu u skladu sa prevlađujućim vrednostima.

14 comments:

Anonymous said...

Velika većina tih maštovitih i umobolnih tipova potiče iz susjedstva.

zmau said...

Ma, dobro, ta ideja kontrole prodavca je ionako već u srži koncepta PDVa. Ovo je samo razrada.
Btw, kako zakon tretira kupce kradene robe ?

Anonymous said...

Zmau,

Tretman odgovara postupku prema limitiranom posedovanju ilegalnih i kvazi-ilegalnih supstanci.

Aleksandar Stevanović said...

@Zmau

Ideja o kontroli je u redu, ali ja necu da budem kontrolor, a pogotovo da me neko zbog toga potencijalno kazni.

Kod kradene robe zavisi i da li si objektivno znao sta kupujes.

zmau said...

ja necu da budem kontrolor, a pogotovo da me neko zbog toga potencijalno kazni.
Baš u toj situaciji je manje-više svaki preduzetnik. A pretpostavljam da ni oni ne žele da budu kontrolori.

Aleksandar Stevanović said...

Da i podrzavam banke koje nece da rade posao poreske uprave, preduzetnike koji ne zele da budu tata i mama zaposlenima i da umesto njih uplacuju PIO i zdravstveno, kao sto bi podrzao svakoga ko nece da radi posao policije kada je rec o pranju novca.

Nevena said...

Citat: „Velika većina tih maštovitih i umobolnih tipova potiče iz susjedstva.“

Slažem se. Nebitno da li iz susjedstva ili nejbrhuda, zaista ne moramo da usvojimo svaku budalaštinu od koje se čak i tamo odakle izvorno dolazi vrlo često bilo brzo odustalo.

Citat: „Kod kradene robe zavisi i da li si objektivno znao sta kupujes.“

Tako je, ako je sticalac bio savestan - nije znao niti mogao znati da je roba kradena. Uz još par objektivnih uslova...

Anonymous said...

Aleksandre,
Ubeđen sam da se ovakvim predlozima samozavaravaju ,,eksperti" koji predlažu relevantne politike,jer su uspeli da ubede najpre sebe a sad pokušavaju i nas,da ustvari ovde ima dovoljno novca da se budžetski apetiti sviju podmire. Ne mogu ili ne žele struktrualne probleme da vide kao najveći problem ove ekonomije. Za njih je sve samo pitanje raspodele i kako je sprovesti,zato je najbolja analogija koju sam čuo da smo mi prosto zadnjih decenija društvo koje preraspodeljuje siromaštvo. Pogledajte samo terminologiju koju koriste,podsećaju me na investicione banke sa Wall Street-a koje su raznoraznim idiotskim nazivima nazivali dužničke papire koje su prodavali samo da bi sakrili smeće koje su u njih pakovali. Najnoviji hit mi je Dušan Bajatović, sa investicionom potrošnjom. Ergo,treba imati muda pa nekom visoko-političaru reći makar da je nepismen,ako bar ne smeš da mu kažeš da je glup na temu na koju govori,ali mahanje palicom preteći poreskim obveznicima je daleko slobodnija i bezopasnija disciplina

Stanke said...

Po zakonu o PDV-u kupac je dužan da zadrži račun kod sebe. Ne sećam se tačno da li beše 100 metara od mesta kupovine ili tako nešto (mrzi me da tražim). Dakle, ova odredba u zakonu postoji od samog početka i od samog početka je propisana kazna za kupce koji nemaju kod sebe račun za robu koju su upravo kupili :).
Samo što do sada nisu praktikovali sprovođenje.

Anonymous said...

Srbija ima kretenske zakone. Toliko kretenske da kada bi sutra bili povučeni, ne samo da se ništa strašno ne bi desilo, nego bi sve bilo bolje. Posebna kretenska kategorija pripada prošloj skupštinskoj većini. Ti su zakoni toliki izraz debiliteta, da su pretekli sve imbecile prošlosti i da je nezamislivo da ih ikada neka skupštinska većina u tome pretekne.

Anonymous said...

Posebno je zanimljivo da većinu tih zakonskih predloga niko nije potpisao. To je zbog toga što su većinom prepisani.

Zatim, većina zakona nema proklamovanu svrhu ili željeni cilj, nego labelu "evropsko" iako se lako može videti da nisu "eunijatski", a da se protive onome što bi neki nazvali evropskim.

Na kraju, kada čak i imaju proklomavani cilj i iskren naum, te su zakone pisali totalni kreteni komunističkog opredeljenja.

Nemanja said...

Nakon sto sam danas pokupio pilece belo meso u somunu u mom omiljenom fastfood "kiosku", inace vec poskupelo 10%, prvi put u zivotu sam od njih dobio fiskalni racun.

Ocito se neke promene desavaju, zanimljivo :)

Stanke said...

Čujem da se Beograđani i Novosađani žale da nigde ne dobijaju fiskalne račune.
Ovde u Kragujevcu potpuno suprotno. Ima tačno jedna trafika gde ne dobijam fiskalni račun. I ima jedan kafić gde noću ne daju fiskalne račune. Ali tu je tata od vlasnika kafića penzionisani udbaš. I to je to. Svuda ćete u Kragujevcu dobiti fiskalni račun. Baš svuda.

Nevena said...

Srđane, ne samo da su zakoni prepisani već su loše prepisani, odnosno, loše prevedeni. :)
Strane zakone su često „prevodili“ ljudi koji slabo (ili ni malo) govore engleski, pa su uz pomoć rečnika i prijatelja „sastavljali“ norme. To je ono što se kod nas zvalo „usaglašavanje“.
Uzdrhtim kada samo pomislim.