Pages

21 April 2012

Koliko evra od Telekoma?

Vesti kažu da je Vlada Srbije odredila "tržišnu vrednost" Telekoma od 2.27 milijardi evra i da će na osnovu toga svaki građanin dobiti akcije u vrednosti od 70 evra.

Ne može Vlada da odredi tržišnu vrednost, nego je arbitrarno odredila nominalnu vrednost i pritom daleko precenila Telekom. Da se vodila ponudom Telekoma Austrija kao nekakvim pokazateljom, procenjena vrednost bi bila 20% manja. Pravu tržišnu vrednost ćemo saznati kad se akcije podele i njima počne trgovati. Ako se ne dogodi neko čudo, nominalnih 70 evra će istog dana vredeti mnogo manje -- kugla mi kaže nešto između 20-40 evra.

To će istovremeno biti i prilika da svi stručnjaci koji su galamili protiv prodaje Telekoma jer on navodno vredi mnogo više, već prvog dana kupe njegove akcije i za po 70 evra ako treba i tako stanu iza svojih reči. 

22 comments:

Vladimir said...

Bio sam zbunjen kada su prošle jeseni objavili konkurs za "sedamdeset i nešto mladih stručnjaka". Budući da sam verovao kako će Telekom biti privatizovan, pitao sam se zašto zapošljavaju nove kadrove ako će novi vlasnik većinu od njih otpustiti. I onda je, posle par nedelja, Vlada gromopucatelno objavila da Telekom prelazi u državno vlasništvo za vjek i vjekov, amin.
Amerika i Engleska biće zemlja proleterska.

Aleksandar Stevanović said...

Slavisa, osnovni problem u Srbiji je sto ekonomisti komentatori ne stoje svojim novcem iza svojih izjava o tome kako investirati/spekulisati. Ja to vec dve-tri godine objasnjavam novinarima, pitajte ih sta su uradili sa svojim novcem, pitajte ih kako su podneli gubitak ako pogrese. Ako kazu da nemaju pare nemojte ih nikada nista pitati, nisu kredibilni.

Aleksandar Stevanović said...

UStvari sada mi pada na pamet da na Trjavno pozovem Nenada Popovica i ekipu da kazu za koliko novca su kupili akcije u Telekomu. Ako on vredi 5-6 milijardi oni moraju prodati svu aktivu koja je likvidna na nivou bar dve godine jer ih ocekuje neverovatan prinos. Mozes ti da pises jer si naceo temu, a mogu i ja.

Vlada said...

Predsednik uprave Metalca iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović smatra "da je ispravna odluka jer je ta cena mala za kompaniju koja ostvaruje profit od 160 miliona evra godišnje".

Predsednik Galeb grupe Radoslav Veselinović takođe smatra da je ispravna odluka Radne grupe za prodaju Telekoma Srbije, jer je ponudjena mala cena za tako profitabilnu kompaniju.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović ocenio je da je to što Telekom nije prodat dobro, rezonujući da nema nikakvog razloga da država prodaje kompaniju koja posluje sa profitom.

Povodom učestalih procena vrednosti srpskog telekomunikacionog giganta, rukovodstvo "Telekoma Srbija" saopštilo je da na tu kompaniju nije primenjiv Zakon o privatizaciji, ocenjujući da je tržišna vrednost akcija zasigurno znatno veća od svih procena koje razni stručnjaci iznose u javnost.
Jovan Dušanić: „Telekom“ je najprofitabilnije srpsko preduzeća, i u javnosti je sinonim za uspešno poslovanje, solidnu brigu o zaposlenim, te zavidnu odgovornost za društveni boljitak.

dr Mlađen Kovačević je istakao da „nije pravi trenutak za prodaju Telekoma“, jer je i prošle godine u vreme najveće krize, to preduzeće imalo profit. On smatra da bi profit Telekoma mogao biti i veći da ga „država ne čerupa“ i zapitao se koja bi to bila najniža cena za njegovu prodaju koja bi bila društveno prihvatljiva.


I najjača:

Aleksandra Smiljanić, nekadašnja ministarka za telekomunikacije: Ta moja gruba procena da je vrednost „Telekoma“ viša od 5,5 milijarde evra ne uključuje brojne centrale po Srbiji, optičku mrežu koja povezuje ove centrale, integrisanje svih delova „Telekomove“ mreže, softver, i mnoge druge teško procenjive vrednosti. S obzirom na to da sve informacije koje se razmene u Srbiji idu preko „Telekomove“ mreže, možemo reći da je njegova vrednost neprocenjiva. Naime, informacije su kroz celu istoriju bile najveće blago.

Mislim da će se Aleksandra Smiljanić najviše opariti ako krene da kupuje akcije od građana po potcenjenoj vrednosti :)))

Nemanja said...

Ukoliko se pogleda upravni odbor Telekoma, jasno je da drzava ne vodi racuna o onome sto ima.

Pareto efikasnije resenje je da profesionalizuje menadzment pa proda Telekom, od obicne prodaje.

Kao kada prodajete polovan automobil, a mrzi vas da ga operete, servisirate, promenite ostecena stakla, i pritom ocekujete visoku prodajnu cenu.

Срђан said...

Mislim da je pitanje prodaje Telekoma sekundarno. To preduzeće ima konkurenciju, ostvaruje profit, koji se, istina, razvlači između stranačkih čudovišta raznim sponzorstvima (sport i kultura su mafijaške jazbine), ali je sve to poslednja rupa na svirali.
Prva rupa je pio, a zatim rzfo, birokratija, gubitaši, pa prosveta.

Svaka priča koja se ne fokusira na goruće probleme koji uništavaju ovu zemlju, povlačenje je za nos i/ili uši.

Срђан said...

Sportska društva su jeziva legla kriminala, i trebalo bi ih privatizovati, i zakonom zabraniti sponzorstva lokalna i državna, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što postoji evidentan potencijal, i zato što je narod lud za sportom.

Срђан said...

Nemanja,

Izmene Zakona o radu bi udvostručile vrednost Telekoma, ne samo Telekoma. Restitucija. Decentralizacija...

Miodrag Ristic said...

Ako ima neke koristi od ovih izbora i galame koja ih prati, ona je u sferi uticaja na tzv "svest običnog čoveka". Posle raznih mega prevara i preterivanja, i praznih obećanja - ovakve vesti definitivno više ni na koga ne ostavljaju više nikakav efekat. Čak i potpuno nepismeni ljudi samo odmahnu rukom i kažu: "Ma opet lažu nešto narod..."

Dorćolac said...

Upravo tako, Srđane. Uostalom, sama činjenica da su zainteresovani kupci za Telekom bile tuđe državne firme govori o mogućnosti profesionalnijeg i boljeg upravljanja čak i javnim preduzećima (što nikako ne treba da bude trajno rešenje, već jedan tranzicioni model), mada vidimo i da je npr. Telekom Austrija ogrezao u političku korupciju. Penzije i zdravstvo su naravno prioriteti. Jer uvek postoji "moralna" dilema čemu prodavati "zlatne koke" bud-zašto, kad većina građana i radnika koji su te firme neposredno ili indirektno stvarali nisu u mogućnosti da priušte kupovinu akcija, i to pre nego što se sprovođenjem drugih radikalnijih reformi ekonomija ne podigne na noge. Rothbard je zato bio protiv prodaje većinskog paketa akcija istočnoevropskih državnih preduzeća preko tendera, već je predlagao po njemu pravičnije i najbrže, mada ne i ekonomski najsavršenije rešenje: podelu SVIH deonica sadašnjim i bivšim radnicima, pa neka dalje rade sa njima šta hoće.

S druge strane, meni nije jasno kako to da najbogatije tržišne privrede istovremeno imaju visok udeo javnih preduzeća u GDP-u. Najmarkantniji primer: http://en.wikipedia.org/wiki/Temasek_Holdings

Možda je ključ u ovom, za srpske uslove naučno-fantastičnom, podatku: "international staff of 380 people"

Срђан said...

Dorćolac,

Taj način privatizacije, uz restituciju i liberalizaciju zakona o radu, najpravičniji je i najbrži, uz generisanje najmanjeg stepena nepravde, koju u tranziciji nije moguće izbeći. Sve pod uslovom da se ne vraćamo u socijalizam, što sa aktuelnim vlastima predstavlja dubiozan pravac...

Tamo gde je privatan sektor preovladavajući, prelazak iz privatnog u javni znači kakvo-takvo zadržavanje discipline i profesionalnosti. Ali, na duže staze, uvek je to pljačka, jer pitanje je vremena kada će ta koka nekom drugaru vrhuške da snese zlatno jaje :)

Dorćolac said...

Naravno, a da bi se sprečile zloupotrebe u zlatnim kokama potrebne su decenije i decenije formiranja tradicije poslovne kulture i etike, politička volja za implementiranjem odgovornog i transparentnog javno-korporativnog upravljanja, možda čak i mentalitetske crte datog podneblja - sve ono, dakle, u čemu smo mi deficitarni, za razliku od srednjeazijata. :)

Nemanja said...

Mali offtopic i molba za Ivana ako ima vremena.

Citajuci Slavisin kalvinisticki komentar kako "jedan jedini (glas na izborima) svejedno ne vredi skoro ništa", te "veća je verovatnoća dobiti sedmicu na lotou nego glasom odlučiti izbore", pitao bih Ivana ako moze u nekom postu da uradi uporednu analizu birackog sistema u Srbiji i SAD.

Koliko glasacka moc individualnog glasaca odredjuje snagu demokratije? Nije li demokratija Antickih Grka, koja broji 30.000 glasaca, snaznija od Srpske demokratije sa nekoliko miliona glasaca - veca verovatnoca da uticete na ishod zbog manje populacije.

Nisu li manjine ugrozene u Srbiji. Zasto gradonacelnik Djilas naseljava Rome u Resniku a ne na Vracaru? Jel njega biraju pojedinacno opstine, ili procenat ukupnih glasova svih gradjana. Nema li on interes da uvali vruc krompir "manjinskoj" opstini posto je obezbedio vecinu u drugim delovima grada?

Da li je bolje glasacke listice tunelovati kroz elektorski kolegijum, te stvoriti vecu glasacku moc individualnog glasaca nego ovako primitivno direktno kao kod nas?

Срђан said...

Aha, srednjeazijata :)
Znate šta je SMRT?
Metropolis, 3,2x25m, automatizovan. Tako se radi, za špic. Van špica, 2,6x16, pa sve to uz više linija, sa prigradskom, i dobije se optimatizovan tranzit, uz velike uštede u izgradnji stanica (ide se 3x25 u centru, umesto 4 ili 5, a 3x16 van centra). Zato Beograd Program nije dovoljno ambiciozan. Pa umesto Ratnog, Muzičko ostrvo, sve sa Filharmonijom, Akademijom, Baletom... Bg ima geografiju snova, jedinstven grad. Može se jedan maštovit i mudar tako lepo poigrati :)

Срђан said...

Nemanja,

Pridružujem se molbi. Baš bih voleo da vidim šta IJ ima da napiše po tom pitanju.

VladimirV said...

Pravu tržišnu vrednost ćemo saznati kad se akcije podele i njima počne trgovati.
----------------------------------------------------------
Zapravo pravu tržišnu vrednost NIS-a, Telekoma i ostalih ćemo saznati kad se ackije podele i njima počne trgovati ali na nekom likvidnijem tržištu kapitala od našeg tržišta kapitala, dokle god se to ne dogodi dotle nećemo saznati pravu tržišnu vrednost - 15 najlikvidnijih akcija na našem tržištu ima smešno mali promet, P/E im je manji od 5, P/B je manji od 1.

Jovan said...

Telekom pravi profit reketirajuci gradjane Srbije, pa je jako tesko znati koliko on stvarno vredi.
Kome se dopada cinjenica da je telekom u drzavnom vlasnistvu je isti kao one jadne zene koje suprug alkos svako vece bije, ali one to trpe jer je on "njen".

O drugoj temi, naravno da jedan glas na izborima ne vredi skoro nista jer sistem glasanje funkcionise sabiranjem glasova. Sam cin glasanje je gubljenje vremena i vise je psiholoska stvar.

Ako ocete ucestvovati na izborima, napravite blog ili objavljujte clanke. Ako ocete stvarno da menjate stvari, uclanite se ili napravite stranku ili neku drugu organizaciju.

Na primer, autori TR mnogo vise ucestvuju na izborima putem TR-a (i drugde) nego zaokruzivanjem listica na izborima.

Nemanja said...

U nasem sistemu "gubljenje vremena" vece je nego kod Amerikanaca.

Primer. Robinzon Kruso i Petko kandiduju se za predsednika ostrva koje broji 20 stanovnika. Crnci broje 12 ljudi, belci 8 coveka.

U nasem primitivnom sistemu, pobedjuje Petko jer ima vecinu. Glas belaca malo vredi, kada ih ugnjetava vecina.

U Medisonovom sofisticiranom sistemu, ako ostrvo podelimo na 3 dela, gde odnos crnaca i belaca iznosi respektivno: 8:1, 2:4, 2:3, tada pobedjuje Robinzon Kruso, i to bez vecine ali sa 11:9 elektorskih glasova.

Cilj je ispunjen - razviti strah kod Petka, koji ima vecinu, da postoji verovatnoca da moze da izgubi. Onda ce se vise brinuti za belce. Za razliku od sadasnjeg sistema, buduci Slobodani Milosevici prestali bi da postoje.

Срђан said...

Kada se govori o elektoratu, potpuno se prenebregava osnovna razlika:

PREDSEDNIČKI vs. PREMIJERSKI SISTEM!

Ako se krene u analizu razlika, onda je to polazište, a ishodište vrlo, vrlo drugačije. Pritom, premijerski je daleko povoljniji za anti-etatiste, tako da je verovatno bolje uporediti sa UK, i razmotriti loš uticaj pozicije predsednika u Srbiji. Kada sam ja o tome lupkao glavicu, postao sam monarhista :)
Dovoljno.

Срђан said...

I još nešto, Nemanja:
20 (12:8) -> 9:6:5 ?!
Biće 6:7:6 sa rezultatom 3:3, 4:3, 3:3. 'Ajd' sad!
Koliko JEDAN swing glas tu vredi?? IZUZETNO OSETLJIV SISTEM. Crnci-belci! :)) Poenta je u crncu, ne u belcu.

Nego. SRBIJA.
Neki intelektualni krugovi (šta god to značilo, da ne širimo) sa pristupom medijima, traže swing vote kulturu (što je osnov demokratije, je l' te, zato radi), dok drugi traže blanko papiriće. Prosto ne mogu da verujem da i dalje postoje komunistički beskičmenjaci koji ne gledaju dalje od nosa. I niko ih ne napada zbog toga!

Срђан said...

6:7:7 pogreših :blush:
:)
nije ni bitno toliko...

VladimirV said...

Pravu tržišnu vrednost ćemo saznati kad se akcije podele i njima počne trgovati.

----------------------------------

Ista priča je bila i za NIS, podeljene su akcije i njima se trguje, međutim meni je teško da poverujem da kompanija koja pravi 400 miliona evra profita i koja ima sopstveni kapital 800 miliona evra vredi samo 1 milijardu evra,
kada bi NIS i Telekom bili listirani na Londonskoj ili Frankurtskoj berzi onda bi znali njihovu pravu tržišnu vrednost.