Pages

13 March 2012

Šta je neoliberalizam?

Naučno društvo ekonomista Srbije organizuje raspravu o neoliberalizmu ove nedelje. Nenadmašni Ljuba Madžar je ponovo sa lakoćom napisao kvalitetan tekst u dužini čitave knjige, ima i nekoliko drugih vrednih priloga, mada preovlađuju oni drugi.

Ja nisam mogao da dolazim ali sam hteo da napišem tekst, dok onda na polovini nisam shvatio da bi bilo kakvu raspravu o neoliberalizmu trebalo da organizuje društvo lingvista, ne ekonomista. Sada kad je organizator poslao prijavljene tekstove vidim da u toj stvari imam istomišljenike.

Piše Miroslav Prokopijević:

"Dodatnu nejasnoću u tekuću jezičku praksu unosi upotreba termina neoliberalizam. Pošto ima dva smisla liberalizma, u SAD je to etatizam i državni intervencionizam, u Evropi uglavnom još uvek neki oblik klasičnog liberalizma, onda ima i najmanje dva značenja neoliberalizma... U oba slučaja neoliberalizam je nepotreban termin. Nešto je ili liberalno ili nije ili je, pak, to u nekoj meri. Prefiks „neo“ je sasvim nepotreban." 


Boško Mijatović kaže slično:

"Da iznesem svoje mišljenje o temi skupa: neoliberalizam ne postoji. Radi se o pojmu, odnosno etiketi, koju su smislili protivnici liberalizma... Radi se, jednostavno, o ideološkoj uvredi, a ja se slažem sa Mariom Vargasom Ljosom da je u pitanju “čista besmislica”. I danas, kao i u poslednja tri veka, postoje samo liberali i liberalizam, bez suvišnog prefiksa neo. Unutar liberalizma postoje i razlike: jedni su libertarijanci, drugi liberali u američkom smislu, treći u evropskom, ali niko sebe ne smatra i ne zove neoliberalom – ni Fridman, ni Hajek... pa ni moja malenkost."

A evo i iz mog nezavršenog i neposlatog teksta:

"Termin 'neoliberalizam' ima pre svega identifikacionu svrhu za one koji ga koriste. Njegova informaciona vrednost kao oznaka određene ideologije je mala, sam termin ne govori mnogo o konkretnim idejama, politikama ili zastupnicima tih ideja -- jer prema kritičarima 'neoliberalizma', neoliberali mogu biti svi od evropskih birokrata do burazerskih kapitalista. Sam termin je mnogo korisniji u signalizaciji pozicije onog ko ga upotrebljava. Reč neoliberalizam nije oznaka za bilo kakvu ideologiju, već lozinka koja signalizira vašu pripadnost radikalnoj levici."

25 comments:

Aleksandar Maksimović said...

Gde mogu da se pročitaju ti tekstovi? Nema ništa na njihovom sajtu

Speaker said...

Postavljali pre toliko godina da sam i ja još povremeno gledao televiziju :) na "TV Pinku" ili već nekoj sličnoj srpskoj turbo-trovačnici raznoj fukari na ulici nekakva besmislena pitanja, ne bi li se ista nešto nalupetala, i oni imali koji minut kakve-takve zabave za dž, i jedan dan, na pitanje "Šta je prostitucija?" jedna baba od minimalno šezdeset i kusur kao iz topa odvali: "Ja sam prostitucija!" :))) Sad, ja sam očekivao da je staramajka nešto pogrešno prespojila u glavi, da će neka iskrlještena narodska etimologija da digne svoju ružnu glavu, kad baba ni pet ni šest poče da priča kako se ceo život kurva, kako joj posla ne nedostaje i kako mnogi ljudi vole te steatopigično-penzionerske tipove :)) Vi sad sigurno mislite, opet onaj Speaker čapljizga nešto off topic i bez blage veze sa mozgom, ali bože me te sačuvaj, sve ovo je bio samo nešto malo podrobniji uvod u predlog da ako vam neka srpska kolektivistička bitanga u jednom trenutku postavi krucijalno pitanje: "Šta je neoliberalizam?" mrtvi hladni odbrusite sa dobrosrdačnošću i blagodušjem dostojnim Voldemorta: "Ja sam neoliberalizam!" :))))

Lighthouse said...

Speakeru,

Poenta vam je sasvim na mestu. Ja sam nešto slično uardio još pre dve-tri godine, kada sam jednom zadrtom protivniku svake tržišne ideje (i primisli) besno odbrusio "Ja sam neoliberal, eto ti". Prvo sam se bio ugrizao za jezik (jer sam mislio da će on to shvatiti kao moju odbranu crony kapitalizma) ali, ne, nadalje me je gledao i odnosio se, i iznosio argumentaciju, tipičnu za situacije kada se predstavim kao pristalica klasičnog liberalizma, ili libertarijanizma, ili najradije kratko objasnim da sam liberal za koga je ekonomska sloboda, iako ne dovoljan, nužan uslov svake druge ljudske slobode.

Danica Popović said...

Potpuno se slazem sa obojicom prethodnika, ja sama sebe i nazivam neoliberalom kada se nadjem u drustvu ignoranata, tako im oduzmem poslednji argument (tipa - ti si neoliberal, uaaaa). Posle toga nemaju sta da kazu, kao što ni pre toga što nisu imali ništa smisleno da kažu.

I jedno upozorenje. Na prethodnom skupu istog naslova, skupila se prilična količina takvih ignoranata, koji osnovne principe javne diskusije ne poznaju, o materiji i da ne govorim. Stoga cu sebe ovaj put da nagradim tako što se uopšte neću ni pojaviti.

Ostalima želim dobre nerve i da manje žale od mene gde im propade jedan lep dan, kada budu izlazili sa ovog budućeg skupa.

Slaviša Tasić said...

@Aleksandar,

Nisu još javno dostupni, moguće da će ih posle skupa postaviti. Ili mi napišite email da vam forvardujem, pretpostavljam da pisci i organizator nemaju ništa protiv.


Speaker,

"čapljizga nešto off topic"

Ovo je možda i najbolja sintagma koju smo od vas do sada videli, u velikoj konkurenciji.

Aleksandar Maksimović said...

sale_m@eunet.rs hvala!

Aleksandar said...
This comment has been removed by the author.
Vlada said...

A kad kažu "podivljali deregulisani neoliberalni kapitalizam" :))Odmah su mi u glavi neka divlja plemena.

Ovo je lepo rečeno: "Reč neoliberalizam nije oznaka za bilo kakvu ideologiju, već lozinka koja signalizira vašu pripadnost radikalnoj levici."

Aleksandar said...

Vi ste Slavisa u tekstu "Kako se zvati" lepo to srocili u jednom pasusu koji mi je ostao u pamcenju:

"Niko sebe ne zove neoliberalom. Uostalom, nema ni potrebe da sami sebe zovemo neoliberalima kada tu ništa nije "neo". Ceo termin je nastao zato što protivnici liberalizma ipak nisu mogli ništa da prigovore Loku, Hjumu i Adamu Smitu. Onda su izmislili da su današnji liberali "neo"."

Jovan said...

"
Ovo je lepo rečeno: "Reč neoliberalizam nije oznaka za bilo kakvu ideologiju, već lozinka koja signalizira vašu pripadnost radikalnoj levici."
"

+1

Leone said...

Sa nestrpljenjem iščekujem još jedan u nizu tekstova izvesnog Jovana Dušanića koji redovno, preko NSPM i Politike, izveštava sa ovih sastanaka, sa posebnim osvrtom na 'neoliberalizam' :)

To 'Sa nestrpljenjem' je, čini mi se, stokholmski sindrom i posledica rastakanja moždanih ćelija svaki put kada mazohistički, i svestan posledica, počnem da čitam neki njegov tekst.

usporedbe said...

Ni Austrijska škola ekonomije se nije sama prozvala takvom, nego su je prozvali pogrdno njeni protivnici, a ime se zadržalo.

Tako će i neoliberalizam ostati kao termin kojim će se zvati jedna epoha, vjerojatno period od raspada sovjetskog saveza do danas. Zasluženo ili nezasluženo, ali biti će tako.

Ime naravno neće ostati nekoj ideologiji ili školi, neće za 20 godina postojati Von Greenspan Institute koji će propovjedati prednosti državno garantiranog kapitalizma fino podešenog kirurškom monetarnom politikom.

Vladimir_CA said...

Slaviša,

Jedan prilično prominentan ekonomist koji sam sebe zove "neoliberalom" je Brad DeLong. Dakle, ipak se ne radi samo o ljevičarskom propagandnom terminu, iako je istina da se najčešće tako koristi.

Ja mislim da taj termin itekako ima smisla kad ga se koristi kao oznaku za ideologiju ljudi kao što je DeLong. Ta ideologija uključuje neke libertarijanske pozicije, ali u isti mah i mnoge vrlo jake i arogantne tehnokratske i etatističke elemente (kao i makroekonomske pseudoznanstvene teorije kojima ih se opravdava). Sve u svemu, radi se o prilično dobro definiranoj ideologiji, čije pristaše dominiraju današnjom ekonomijom, posebno u akademskim krugovima i u međunarodnim organizacijama. (Iako mnogi, za razliku od DeLonga, ne prihvaćaju taj naziv.)

S obzirom da se ta ideologija bitno razlikuje i od klasičnog liberalizma i od liberalizma u američkom njudilovskom smislu te riječi, mislim da svakako zaslužuje posebno ime.

Ivan Jankovic said...

Ja mislim da su termin "neoliberali" prvi poceli da koriste ljudi poput Henri Sajmonsa, Lipmana, i cak hajeka 1930ih i 40ih godina da bi se razlikovali od starih "dogmatskih" laissez faire liberala. Hajek nikad nije verovao u laissez faire i uvek je tvrdio da se mora stvoriti novi, "dinamicni" liberalizam koji ce da ide u korak s vremenom. Ironicno, levicari nisu svesni da je "neoliberalizam" u pocetku koriscen kao kriticka katergorija protiv onoga sto oni danas nazivaju "neoliberlizmom" i da je, s njihove tacke gledista, "paleoliberalizam" mnogo gora stvar od neoliberlizma.

400 bad request said...

Mislim da su sebe neoliberalima u nazivale pristalice demokratske partije koje su verovale u slobodno trziste u vecoj meri nego sto je to bio slucaj sa americkim liberalima sedamdesetih i osamdesetih godina. Neoliberali su podrzavali Klintona i inovacije koje je on uveo u politiku demokrata, sto se u Evropi zvalo Treci Put.

Slaviša Tasić said...

@Leone,

Nećeš ostati uskraćen, Dušanić je za ovu priliku napisao dva.

@Ostali
Da ne pišem ponovo, evo opet iz mog nesuđenog teksta, u vezi terminologije, deLonga, američkih i nemačkih neoliberala:

Koren ovog nesporazuma je u američkom shvatanju reči liberalizam. Tokom dvadesetog veka značenje liberalizma se postepeno menjalo pod uticajem američke levice kojoj je termin pripao. Liberalna u političkom smislu, u vreme borbi za rasnu ravnopravnost, američka levica je liberalizam upotrebljavala za celu skupinu svojih politika, koje su u ekonomiji označavale suprotno onome za šta se tradicionalni liberalizam zalagao. Tako je ekonomski liberalizam u američkom političkom rečniku počeo označavati državnu intervenciju i preraspodelu dohotka, dok je tradicionalnom tržišnom liberalizmu ostalo da se identifikuje sa konzervativizmom. Paul Krugman, možda najpoznatiji kejnzijanac i ekonomski intervencionista današnjice, sebe zove „liberalnim ekonomistom“. Ali osim u pitanjima liberalizacije spoljne trgovine, u kojima među ekonomistima postoji nešto blisko koncenzusu, Krugman nije liberalan u tradicionalnom značenju te reči, već suprotno, veliki zagovornik državne intervencije u ekonomiji, uključujući finansijsku i socijalnu regulaciju, aktivističku fiskalnu politiku i preraspodelu dohotka.
Otuda neoliberlizam, prema američkim definicijama, znači modifikaciju ovakve vrste liberalizma tradicionalne demokratske levice. Tipični neoliberali u tom smislu nisu političari poput Margaret Thatcher ili Ronalda Reagana, nego Tony Blair i Bill Clinton. Iako pripadnici levo orijentisanih stranaka, Blair i Clinton su prihvatili neke ekonomske ideje konzervativaca i omogućili tržišnu utakmicu u većoj meri nego njihovi socijal-demokratski prethodnici iz 1960-ih i 1970-ih.
Neoliberalizam je imao slično značenje u Nemačkoj, gde je grupa reformatora okupljenih oko Ludwiga Erharda sebe nazivala neoliberalima. Ukorenjena u ordoliberalizmu frajburške škole u ekonomiji, kao i ustavnom opredeljenju posleratne Nemačke ka socijaldemokratiji, ova grupa ekonomista i političara htela je da učini klasični ekonomski liberalizam politički prihvatljivijim za zemlju sa tradicionalno snažnim kolektivističkim duhom. I u ovom, kontinentalnom smislu, neoliberlizam je modifikacija klasičnog liberalizma ulevo – ne njegova ekstremizacija, nego kombinovanje tržišnog liberalizma sa državnom intervencijom u sferi preraspodele dohotka.

MMiillaann said...

Slaviša,
Ono što meni nije jasno kako je nemački i austrijski wirtschaftswunder imali toliko dugoročno dobrog efekta na njihove ekonomije (znamo da je Maršalov plan obično preuveličavanje)u odnosu na recimo američko dosta sporije klizanje ka socijaldemokratiji.
Iako su to u suštini bile reforme liberalizacije fašističke ekstremno regulisane ekonomije kao što napominješ politički je taj proizvod prodat kao ,,socijal-tržišna ekonomija" (kao da pa ta dva pojma nisu suprotstavljena) iako se može govoriti da sa dolaskom Vilija Branta još pre više od 40 godina nemački ekonomski rast naglo usporio ali se ipak čini da su Erhardove i Adenauerove reforme trajno stavile nemačku privredu na stabilan kolosek.

Slaviša Tasić said...

Jednostavno, gledajući Nemačku, Skandinaviju i druge primere, zaključak je da postoje stvari koje su mnogo važnije od visine poreza. Regulacija je mnogo štetnija od preraspodele. Meni zato nije jasno zašto se liberali toliko iscrpljuju na porezima. U Americi kao da im je najvažnije da granična poreska stopa za bogate ne skoči za 2%, a što ti regulišu šta jedeš i piješ, što je bankarstvo socijalizovano, nije problem.

Vladimir_CA said...

Slaviša,

Neoliberalizam spram klasičnog liberalizma ima vrlo sličnu poziciju kao neokonzervativizam spram klasičnog konzervativizma. U oba slučaja, dojučerašnji ljevičari su prihvatili neke elemente protivničke ideologije -- ali samo neke.

U slučaju neoliberalizma, prihvatili su djelomičnu liberalizaciju vanjske trgovine, smanjenje poreza, negativan stav prema sindikatima i otvorenoj nacionalizaciji i tako dalje, ali sve to skupa i dalje pod detaljnim regulacijama i stalnim "stručnim" intervencijama od strane državnih i međunarodnih birokrata. (I također pod stalnim državnim ideološki motiviranim miješanjem u sve moguće sfere ljudskog života.) Slično tome, neokonzervativci su prihvatili agresivnu i ratobornu vanjsku politiku, ali po svim drugim pitanjima su samo malo umjereniji liberali (u današnjem američkom smislu).

Slaviša Tasić said...

Vladimire,

Slažem se, samo ti govoriš o ovom američkom neoliberalizmu od deLonga do Clintona (što je i britanski treći put, Gidens, Bler). Problem sa definisanjem je što neoliberalizam za mnoge druge samo znači samo ekstremni liberalizam. U Srbiji je to dominanta definicija. Na stranu onda što oni uopšte ne znaju šta je šta pa su za njih i MMF i EU i Ron Paul neoliberali.

Pavle Mihajlović said...

@Ivan Janković

Baš sam ovih dana gledao Hayekove intervjue i na nekoliko mesta je govorio (1978) da je neoliberalizam loš termin jer u liberalizmu nema ništa novo itd. Tako da sumnjam da je ta priča o ideološkom otklonu Hajeka tačna

Срђан said...

Neoliberali su sisice... Ja sam tržišni fundamentalista.

Speaker said...

Slaviša, ja se slažem da se premalo pažnje poklanja hipertrofiranoj regulaciji i drskosti s kojom je etatisti i komunjare sprovode, ali stopa redistribucije je takođe izuzetno važna stvar, i ne možete je tek tako bagatelizovati, ovo što se u Evropi radi poslednjih pola veka je jednostavno nemoralno, ordinarno razbojništvo i reketiranje, a potpuno je sekundarno koliko je konkretno štetno po ekonomiju, da i ne spominjem činjenicu da su stepen redistribucije, veličina državne mašinerije i količina regulacije u tesnoj međusobnoj vezi.

Срђан said...

Monetarni socijalizam = neo-"liberalizam"

Leone said...

Toplo preporučujem:

http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/neoliberalizam-i-kriza.html