Slaviša je pre neki dan pomenuo raspravu na temu neoliberalizma koju je organizovao profesor Ljuba Madžar. U tekstu je pomenuo i članak Boška Mijatovića koji, u suštini, predstavlja odgovor na tekst Jovana Dušanića.
Pitao sam Boška da li mogu da stavim tekst na net, rekao je da može, pa evo ga ovde (tekst nije previše dugačak, ali je ipak suviše dugačak da ga celog ovde kopiram). Iz teksta, a vezano za ekonomsku politku u Srbiji:
Pitao sam Boška da li mogu da stavim tekst na net, rekao je da može, pa evo ga ovde (tekst nije previše dugačak, ali je ipak suviše dugačak da ga celog ovde kopiram). Iz teksta, a vezano za ekonomsku politku u Srbiji:
И где је уопште та неолиберална политика? У ригидном радном
законодавству, по коме готово да није могуће отпустити радника? У
манипулацијама девизном курсом током целе претходне деценије? У канцерогеном
ширењу еснафског система кроз лиценцирање све већег броја делатности, од сељака
до туристичких радника? У масовном опраштању неплаћених пореза и доприноса? У
сталним субвенцијама бројним предузећима у тзв. рестуктурирању (од ЈАТ-а и
Железнице надаље), разним пољопривредним произвођачима, страним инвеститорима и
свим другима којима требају паре? У непостојању стечаја, како се незапосленост
не би повећала? У разним стратегијама и политикама економског и регионалног
развоја, социјалног становања итд? У тзв. подстицању грађевинарства, где
министар слободно дели паре? У ширењу државне својине (Телеком, Смедерево,
„аквизиције“ Србијагаса)? У партијској контроли над предузећима у јавном
сектору? У чврстој контроли медијске сцене? Итд, итд. Не, нема ту либералне
политике, већ само свемоћне, интервенционистичке државе, баш како воле Душанић
и другови.
18 comments:
I Italija je krenula stopama neoliberalizma (‘redditometro’ - the computer data system which compares taxpayers’ income declarations with their spending habits).
Izmedju ostalog...
Information on a taxpayer’s social security contributions and insurance policies are also collected, as are recreational pursuits including sports, club registrations, pay-tv subscriptions, hotels and health clubs; and family education spending including play centers, primary and secondary schools, degrees and foreign language courses.
Other significant expenditures are taken in, for example on art, antiques and c h a r i t a b l e d o n a t i o n s, as is the difference in the annual valuation of property investments held.
Meni je ovo malo problematicno kod Mijatovica:
"Унутар либерализма постоје и разлике: једни су либертаријанци, други либерали у америчком смислу, трећи у европском, али нико себе не сматра и не зове неолибералом – ни Фридман, ни Хајек... па ни моја маленкост."
Prvo, ispada da su americki "liberali" samo struja liberalizma, dok su oni zapravo socijalisti/socijaldemokrati. Americki "konzervativci" su mnogo blizi onome sto Mijatovic definise kao "liberalizam" (Fridman, hajek itd).
I drugo, Hajek, Fridman, Henri Sajmons i jos neki jesu sebe nazivali "neoliberalima" 1930ih i 1940ih, ali su pod neoliberalizmom mislili tacno suprotno od onog sto se pod tim danas misli: socijalni liberalizam koji je voljan da dozvoli drzavi da vise intervenise u ekonomskim stvarima (regulacija monopola, neke socijalne funkcije itd) nego sto su klasicni liberali dozvoljavali. Sajmonsova knjiga "A Positive Program for Laissez Faire" je pravi manifest neoliberalizma. U toj knjizi Sajmons se zalaze, izmedju ostalog, za agresivnu antitrustnu politiku, progresivne poreze i vecu prerraspodelu dohotka, ogranicavanje reklamiranja kao i velicine korporacija i nacionalizaciju onih koje su "suvise velike". Tu knjigu je Hajek vise puta hvalio kao pravi manifest liberalizma.
"Neoliberalizam" je stoga bio zapravo kriticka kategorija kojom su komprpomiseri, levi liberali i kvazi-socijaldemokrati pokusavali da se distanciraju od laissez-faire klasicnog liberalizma 19og veka.
@Ivane, ajde nađi neki citat. Jer ja sam slušao intervjue na YT sa Hajekom, a mislim ranije i sa Friedmanom, gde Hajek kaže da je neoliberalizam glup pojam jer tu nema ništa novo. Znaš i sam da je Hajek bio oštar protiv antitrust politike, protiv progresivnog oporezivanja itd. O natitrustovim npr u Pravu, zakonodavstvu... Što je prilično kasan njegov rad. Generalno, čini mi se da je tvoja teza da je Hajek pobrljavio 1935. i postao neka blaža verzija socijal-demokrate. Meni to deluje kao potpuno pogrešno tumačenje.
Mozes li da postavis i Prokopijevicev tekst?
Као што написах у коментару на НСПМ који ми нису објавили (иако није било никаквог вређања), могу да разумем његово спиновање али не и да је почео да лажно преноси цитате.
Конкретно:
'Њен колега из ЦЛДС, Бошко Мијатовић отишао је корак даље са тврдњом (Политика, 28.12.2011) да у свету нема никакве кризе и да постоји само брига за европске државне дугове и то је све, а колега Б. Беговић...'
Кад се изгугла овај први Мијатовићев цитат, види се да у тексту стоји 'у свету нема никакве друге кризе', и да је Душанић то фино прилагодио својој текстуалној папазјанији.
Daj Prokopijevićev tekst!
:)
Gledah njegov intervju Danici Vučinić, u emisiji "1na1" :))) Car! A ona malo spora... Čini mi se da se malo našalio na njen račun ;)
Hayek, 1935? Hayek piše vrlo čudnim engleskim... I jedan koji traži socijalizam, nađe ga, dok drugi pak nađe liberalizam... No američki "liberali" i nisu neki liberali, osim što su liberalni prema Liberalnom :)
Pavle,
nije pogresno tumacenje, imas u skoro svakoj Hajekovoj knjizi prave hvalospeve HEnri Sajmonsu; Law, Legislation, liberty zatim Constitution of Liberty. Imas direktan i ostar napad na laissez-faire kao "glupu i staticnu veru" u Putu u ropstvo na samom pocetku knjige, i opet ponovljeno u eseju o konzervativizmu u Constitution of Liberty, i na jos mnogo, mnogo mesta.
Hajek nikad nije bio protiv antitrusta. Naprotiv, zestoko ga je podrzavao. Polgedaj odeljak mislim u trecem tomu LLL. U Putu u ropstvo i CL imas direktno podrzavanje drzavnog penzionog i zdravstvenog osiguranja i mnoge slicne stvari. u CC direktno podrzava drzavu blagostanja i kaze kako je ona spojiva sa slobodom (na sta se Mizes konsternirao). Mislim da je u osnovi tacno opisati Hajeka kao socijalnog liberala ili desnog socijaldemokratu.
Najvrednija stvar kod njega je "mizesovska" ekonomska teorija pre 1936, ali po nesreci moderni politicki korektni libertarijanci bi da to zakopaju pod zemlju i zaborave. Jer im je Fridman rekao da je Hajek ekonomista bezvredan.
Mora da je zbog politicke korektnosti, nemoj slucajno da pomislis da je mozda zato sto mu je teorija 19-vekovna.
Ivane iste knjige čitamo, ali ih ja potpuno drugačije razumem. Skoro sam čitao LLL deo koji se bavi monopolima, prirodnim monopolima i regulacijom. I Hajek je tu vrlo strog protiv antitrusta. To je ejdan primer, jednostavno teško mi je da poverujem u tvoju tezu
Prokopijevicev tekst nemam.... Mozda ga ima Slavisa.
Pavle,
mislim da je to zato sto Hajeka citas previse blagonaklono, sto si prihvatio njegovu kanonizaciju kao liberalnog sveca zastitinika.
Cela operacija podmetanja Hajeka i Fridmana kao ekstremnih liberala je deo strategije levicara (na koju su se mnogi liberali upecali) da se suzi raspon mogucnosti za diskusiju. Ako su Hajek i Fridman najdesnije sto se moze ici, onda Mizes ne postoji, i dosledno laissez faire je van opsega moguceg i dozvoljenog! Hajek i Fridman su idealni za onu strategiju "cak i Fridman priznaje", ili "cak i Hajek priznaje". Kad citas De Longa, Krugmana i ostale, svaki drugi dan maltene mozes naci neku ideju da cak i Fridman podrzava Fedovo stampanje para, ili da cak i Hajek dozvoljavadrzavu blagostanja a ne kao danasnji neoliberali itd.
Sto se tice antitrusta, u LLL imas i kritiku ali i nacrt kako da se vodi adekvatna antitrustna politika. Ni u ludilu Hajek nije bio za njegovo ukidanje. U Individualizmu i ekonoomskom poretku imas jedan esej u kome on ponavlja ad nauseam da je sustinska razlika izmedju laiisez faire i "novog" liberalizma u tome sto novi liberali poput njega ne veruju dogmatski da trziste sve samo regulise, nego veruju da drzava mora da "aktivno promovise konkurenciju" kroz antitrustnu regulativu.
Hajek u LLL:
"If the free enterprise system is to work beneficially, it is not sufficient that the laws satisfy the negative criteria sketched earlier. It is also necessary that their positive content be such as to make the market mechanism operate satisfactorily...This requires in particular rules which favour the preservation of competition and restrain, so far as possible, the development of monopolistic positions. These problems were somewhat neglected by nineteenth-century liberal doctrine and were examined systematically only more recently by some of the neo-liberal groups."
ne samo da zagovara antitrust nego to naziva "neoliberalnom" doktrinom !
Potražiću taj deo pa ću pogledati.
Isto iz LLL: "Nemam nameru da poreknem da postoje stvarni društveni i politički (za razliku od ekonomskih) razlozi koji čine da veliki broj mlih preduzeća izgleda poželjniji ili "zdraviji" nego mali broj velikih... Ipak, dopuštajući da takve mere na neki način mogu biti poželjne, to je jedna od onih stvari koje, mada po sebi poželjne, ne mogu da se postignu bez prenošenja diskrecione i despotske moći na neku vlast, što, prema tome, mora da ustupi mesto višem razlogu da nijednoj vlasti ne sme da se da takva moć. Već smo naglasili da takvo ograničenje ukupne moći može da onemogući postizanje nekih posebnih ciljeva koji su poželjni za većinu ljudi i da, uopšteno, da bi se izbegla veća zla, slobodno društvo mora da se odrekne izvesnih vrsta moći čak i ako njena predvidljive posledice mogu da izgledaju korisno i konstituišu možda jedini raspoloživi metod postizanja tog posebnog rezultata."
I još: "Da nije monopol, nego jedino sprečavanje konkurencije (i to svako sprečavanje konkurencije, bez obzira da li dovodi do monopola ili ne) ono što je moralno pogrešno, trebalo bi naročito da upamte oni "neoliberali" koji veruju da svoju nepristrastnost moraju da pokažu osuđujući monopol preduzeća koliko i monopole rada, zaboravljajući da je dobar deo monopola preduzeća rezultat boljeg izvršenja posla, dok se svaki monopol rada pripisuje prinudnom gušenju konkurencije."
I na kraju "Izgleda da zabrana (kartela) pod pretnjom kazni ne može da se ostvari bez diskrecione moći odobrenja izuzetka ili nametanja sudovima teškog zadatka donošenja odluka o tome da li je neki sporazum u javnom interesu ili nije." Ima još. Ali ovi delovi, koje sam skoro čitao i učio mi deluju suprotno od tvoje teze. Da Hajek pominje da bi određene vrste borbe protiv ograničenja konkurencije bile poželje, ali samo kada bi bile moguće. Jedino zašta se zalaže, mada i za to kaže da je samo delom u skaladu sa vladavinom prava, učiniti sve sporazume koji ograničavaju trgovinu pravno ništavnim i dozvoliti nadoknadu oštećenih.
Slavisa, ajde postavi taj tekst ako ga imas.
Postavio sam komentar s 3 duža citata, prikazao mi je ovde da sm ga objavio ali ga sd ne vidim. Mora da je neka greška. Izbaciću ponovo kad me ne bude mrzelo
Inače, izašao je tekst Jova Dušanića o skupu na sajtu NSPM.
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/neoliberalizam-i-kriza.html
Pogledajte samo komentare. Ne zna se ko je ludji tamo. Imao sam utisak da sam u mentalnoj ustanovi.
Aleksandre, na taj tekst sam linkovao u samom postu...
Nebitno...
Post a Comment