Zašto je zlato skupo?

Njegova industrijska upotreba je jako ograničena -- upotrebljava se u neke industrijske svrhe, ali tu ima supstitute. Kad mu je cena niska isplativo je upotrebiti ga, ali kad poskupi kao što je danas, proizvođači ga zamene nečim drugim.

Upotrebljava se i za nakit, ali kolika je cena materijala za nakit zavisi od ukusa i mode. U poslednjih par hiljada godina zlato se dosta dobro drži na tom polju, ali zemlja se danas okreće nešto brže i lako je zamislivo da se ukusi promene.

Treći i najvažniji motiv za kupovinu zlata je spekulativni, bilo da je razlog očekivanje rasta njegove cene ili konzervativna zaštita od ekonomskih neizvesnosti. Iza ovog motiva stoji uverenje da će i mnogi drugi kupovati zlato i da će mu relativna cena u odnosu na drugu robu ili imovinu zato ostati visoka.

Izvor tog uverenja je duga tradicija zlatnog novca. Od mnogih drugih stvari koje imaju unutrašnju vrednost i koje su mogle služiti za štednju ili kao sredstvo razmene, zlato se izdvajalo kao posebno zgodno za čuvanje jer je lako deljivo, nekvarivo i može se nositi sa sobom.  (Mada istorija koju deo austrijskih ekonomista prepričava daleko prenaglašava zlatni novac; u stvarnosti je mnogo veću ulogu širom sveta i tokom većeg dela istorije igralo srebro, dok je zlato nešto mlađi fenomen). Ali danas su te osobine koje su od zlata napravile čuvara vrednosti mnogo manje važne nego što su nekad bile. U srvhe štednje, možete isto tako uložiti u nekretninu ili komad zemlje. U savremenom pravnom sistemu skoro sve što se kupuje i prodaje je lako delljivo (možete kupiti zemlju ili umetničku sliku u vlasništvu 29:71%), a vlasnička prava su u pristojnijim zemljama sigurna i nema potrebe bilo šta nositi sa sobom da biste ga sačuvali. Ako vam je motiv zaštita od inflacije, svejedno je šta ćete kupiti samo da ne čuvate keš -- kupovina bilo čega od konzervi do akcija firmi vas jednako štiti od inflacije kao i zlato.

Zato mi izgleda da zlato dobar deo svoje vrednosti crpe samo iz tradicije. Iza njegove posebno visoke cene danas stoji problem kolektivne akcije -- svako ga kupuje jer veruje da će ga i svi drugi kupovati usled čega mu vrednost raste.

Evo i jednog paradoksa. Najveći proponenti zlata, kako u monetarnoj sferi tako i kupovine zlata kao investicione odluke danas su neki austrijski ekonomisti. Ali austrijska škola ekonomije je ta koja upozorava na opasnost zaključivanja na osnovu istorijskih trendova i kaže da zaključke treba izvoditi deduktivno, iz premisa logikom prema zaključcima.

Uloga zlata u monetarnoj sferi, baš kao i njegova tržišna cena, su zaključci izvučeni ekstrapolacijom jednog jako dugog trenda, uloge zlata kao rezervne valute. Ali ako se zaboravi na trend i pogleda čemu služi zlato danas, teško je videti njegovu izuzetnost. Industrijska upotreba mu je ograničena, a ni kao novac više nije posebno korisno. I dalje postoji tražnja za njim kao nakitom, ali ukusi su promenljivi i nema garancije da će to večno trajati. Čini mi se da najvažniju ulogu u sadašnjoj ceni zlata igraju tradicija i navika. Jasno mi je zašto je zlato, kao i srebro, postalo i održalo se kao novac hiljadama godina. Ali nije mi jasno zašto bi danas neko davao više značaja zlatu nego drugim vrstama imovine.

17 comments:

Ivan Jankovic said...

"Zato mi izgleda da zlato dobar deo svoje vrednosti crpe samo iz tradicije. Iza njegove posebno visoke cene danas stoji problem kolektivne akcije -- svako ga kupuje jer veruje da će ga i svi drugi kupovati usled čega mu vrednost raste."

Ako je ovo zaista slucaj, onda sve sto treba uraditi jeste da se ulozi koji bilion dolara u dodatnu drzavnu propagandu koja bi uverila investitore u sve blagodeti papirnog novca i centralne banke, i iracionalnost njihove odanosti zlatu.

Slaviša Tasić said...

Post ne poredi zlato sa papirnim novcem, nego zlato sa drugim vrstama imovine.

Jovan said...

Iz 1996-te, clanak koji objasnjava zasto je zlato pogodnije od ostalih vrsta imovine za cuvanje vrednosti:Whither Gold (na strani 3 i 4 - A Brief History of Money).
*Tada je zlato vredelo oko 400 dolara po unci.

elCoyote said...

2001 godine ko je imao da izdvoji 15k eura mogao je da ode u Austriju u UniCredit banku i da kupi zlato (15k je maximum koji su prodavali bez lične karte).
Danas bi sa troškovima iznajmljivanja sefa u istoj banci podigao oko 90.000 eura i mogla bi da se lepa kvadratura nepokretne imovine u Beogradu.
Pojava "Gold to go" zlatomata po evropi u zadnjih par godina je krajnje zanimljiva.

Ono što mene zanima je zašto je u Srbiji cena 3 puta veća nego u inostranstvu?
A da ne pričamo što ovde nema u prodaji Au i Ag kvaliteta 999 već samo 925. a da se pri pri otkupu sve tretira kao "lomljeni otpad" i otkupna cena je više nego smešna.

Ivan Jankovic said...

"Post ne poredi zlato sa papirnim novcem, nego zlato sa drugim vrstama imovine."

Ali tvrdi da investitori kupuju mnogo vise zlata nego sto bi "trebalo", i to iz psiholoskih razloga. Zasto ne kupuju gvozdje ili bakar iz psiholoskih razloga? Nie valjda da su toliko glupi pa da 100 godina ne mogu da provale da je vera u zlato kao cuvara vrednosti "sujeverje 19 veka"?

Slaviša Tasić said...

Jovan & Coyote,

Upravo govorim da ne treba zaključivati na osnovu trenda. Pre 2003. je cena zlata padala 20 godina. Bolje da si čuvao i keš nego zlato, a da ne govorim o nekom ulaganju sa prinosima, držanje zlata bi bio ogroman gubitak.

Ivane,

Pa većina investitora uopšte ne kupuje zlato. Količina zlata kojom se trguje je neuporedivo manja od raznih obveznica sa prinosima. A itekako kupuju i gvožđe i bakar i ostalo.

Ivan Jankovic said...

Pa nisam mislio na apsolutni obim transakcija, nego na porast relativne cene zlata. Ti o tome pises u postu - zasto je cena zlata vestacki visoka u odnosu na druge tipove imovine.

Dusan said...

Slaviša,

Nešto što traje hiljade godina nije samo "dug trend".

Dalje, kad bi upotreba zlata mimo novca i potpuno prestala - i dalje bi ostalo gro njegove vrednosti zbog osobina koje ga čine zgodnim za novac.

U odnosu na nekretnine zlato je LIKVIDNO, što je osobina koja zna da bukvalno spase život.

Ima i puno drugih berzanskih artikala koji su likvidni koliko i zlato, ali imaju ozbiljan problem: skladištenje.

Sem skladištenja, berzanski artikli imaju i problem što imaju mnogo veću upotrebnu vrednost od zlata, pa im baš zbog toga u krizi vrednost pada.

Ja sam svima koji su me pitali šta mislim da je najbolji način da se danas sačuva imovina rekao sledeće:

Prodati sve nekretnine, jer se na ove cene (u zlatu) neće vratiti, po meni, bar narednih desetak godina, jer ne vidim da se politički i ekonomski haos koji je neizbežan može brže slegnuti, a i ovo u najoptimističkoj varijanti. Prodati i sve akcije i obveznice jer bi i one morale da ljosnu kad više ne bude mesta pod političkim tepihom.

Zlato je po meni jedina logična investicija u ovom trenutku, ali isključivo u nekom sefu, a ne kao nečija ugovorna obaveza.

Niko ne može sa potpunom sigurnošću da tvrdi da je u nekom trenutku neka investicija ispravna, ali ja na temu zlata spekulišem otprilike ovako:

Dok među investitorima preovlađuje optimističko uverenje da je ekonomska kriza pri kraju i da većih potresa neće ni biti, ja smatram da je svaka cena zlata povoljna. Jer kad bude jasno da nema mirnog izlaza iz ovog stanja - krenuće prava panika i jedino bezbedno mesto biće zlato. Nekretnine su gotovo bezvredne i potpuno nelikvidne u takvim situacijama, a biznisi se zavlače u mišju rupu, što ruši cene akcijama i svim drugim papirimima.

Kad počne da se nazire kraj haosu - to je vreme da se prodaje zlato.

Ako neko smatra da haosa neće ni biti - logičan je zaključak da je zlato danas preskupo.

elCoyote said...

"Mike Maloney" je to lepo objasnio. "Interviju" iz 2007 je posebno zanimljiv jer se dešava uoči sranja iz 2008 i daje poređenje zlata sa ostalim vidovima imovine pogotovo na istoriski odnos DOW / zlato / nekretnine.
Ne znam šta rade investitori ali trend da centralne banke prvi put posle 20 godina postaju net kupci zlata govori da se nešto sprema. "Venecuela" je povukla iz Engleske svojih 200 tona. Nemacka zakukava Amerima za svojih 3.300 tona. "Kina i Indija" kupuju u proseku po 100 metričkih tona kvartalno u zadnih 10 godina.
Da li je cena visoka ili mala je pitanje u odnosu na šta pošto postoje papirno i fizicko tržište plemenitih metala i izgleda da papirno nije imuno na razna muljanja i po "vestima" iz sveta izdato je mnogo više papira nego što može da se isporuci fizickog i da tako drže cenu pod kontrolom.
Kao što sam rekao pre 10 godina si mogao da uđeš u Austrisku državnu banku i da kupiš Ag ili Au u vrednosti 15k bez lične karte, danas je maksimalna kupovina 5k i moraš da budeš državljanin Austrije da bi ti prodali.

Skoro sam renovirao dedinu kuću i našao sam mu štek sa parama Kraljevine Jugoslavije. Da ne pričam da bih bio mnogo srećniji da sam našao dukate umesto papira.
Nekada su govorili da je:
Zlato novac kraljeva
Srebro novac gospode
Trampa novac naroda
A dug je novac robova

Nemanja said...

"Ako vam je motiv zaštita od inflacije, svejedno je šta ćete kupiti samo da ne čuvate keš -- kupovina bilo čega od konzervi do akcija firmi vas jednako štiti od inflacije kao i zlato."

Znaci investiram parice u PS3 igre, pojavi se Geohot razbije PS3 zastitu, ustedjevina mi se istopi na 30% pocetne sume zbog piraterije. Odoh u bankrot :D

Speaker said...

Ponnuru kritikuje Polovu monetarnu politiku u The National Review, dosta argumenata je prilično smešno, čak i za amatere poput mene, ali ima par stvari oko zlatnog standarda koje se uklapaju u ovu zanimljivu diskusiju, i o kojima bih rado čuo komentar upućenijih ljudi poput Slaviše ili Ivana:
http://www.nationalreview.com/articles/291011/money-bawl-ramesh-ponnuru

Speaker said...

A pre dva minuta sam kod Wenzela naleteo na sledeći link, koji osvetljava neke kvantitativne aspekte, možda će i to nekoga zanimati, kada već pričamo o zlatu, nemam šta je ljudima danas, drma ih neka zlatna troletnica, šta li? :))
http://www.numbersleuth.org/worlds-gold/

Slaviša Tasić said...

Dušane,

ti govoriš o govoriš o nekom potpunom haosu i pukom preživljavanju. Ali većina ljudi ne kupuje zlato jer misli da će doći do toga doći, nego misle da je sigurna investicija sa kojom ne može da izgubi. Ustvari se ti i ja slažemo: "Ako neko smatra da haosa neće ni biti - logičan je zaključak da je zlato danas preskupo." Kad nema haosa onda ni likvidnost ni skladištenje nisu toliko važni, u normalnim vremenima je najvažnije kretanje cene. Sa zlatom danas može ozbilljno da se izgubi, kao što je izgubio svako ko ga je čuvao od 1980. do 2003. Pa i u poslednjih 6 meseci zlato stoji a Dow je porastao za bar 30%.

elCoyote,

Ne bih mnogo pridavao značaja odlukama centralnih banaka, pogotovo ne ovih zemalja kao Venecuela. Ja da sam diktator sve bih čuvao kod sebe u zlatu, ne da mi strane vlade zamrzavaju imovinu kad im se više ne sviđam. A Kina je 30 godina kupovala američke i druge obveznice, pa su sad konačno uvideli da je i to rizično.

Speaker,

Priču je podstakao Warren Buffet koji isto misli da je zlato promašena investicija. A Wenzel priča o zlatu svaki dan, on je jedan od onih opsednutih austrijanaca na koje mislim. On priča da će cena zlata otići u $25.000 po unci.

Ponurujev članak je dobar, lepo kaže šta su problemi. Ako govorimo o nekoj radikalnoj reformi ja sam pre za slobodno bankarstvo -- neka trguje ko hoće čime hoće -- nego za zlatni standard. Sama priča o zlatu je priča o državi, oni hoće da država uvede zlato kao zvanični novac. To su države u vreme zlatnog standarda uradile. Gori među njima onda hoće da država uvede i 100% obavezne rezerve. I onda te dve u suštini tehnokratske izmišljotine zovu slobodnim tržištem.

MMiillaann said...

Ova analiza je zapravo worst case scenario za zlato i plemenite metale kao imovinu. Ne samo to već je svaki argument upotrebljen sam za sebe worst case scenario.
Najpre industrijska upotreba zlata može biti supstituisana,ali je rast njegove cene(ili relativni porast vrednosti u odnosu na druge oblike imovine) razlog zbog kojeg se i teži toj zameni,koja nije do kraja moguća jer zlato ne rđa jedino od metala a kad se to iskombinuje sa činjenicom da je jedan od boljih provodnika struje postoje mnoge industrijske primene gde će ono biti nezamenljivo.
Procena da će mu udeo u izradi nakita takođe opadati je krajnje paušalna i subjektivna,pogledajte samo koliko se godišnje zlata samo u Indiji na nakit potroši. Ako je i to trend koji se može uočiti zašto sad ovde valja ekstrapolacija a ne valja kad se posmatra period od više hiljada godina kad je služilo kao moneta. Zlato ili srebro svejedno,jer se radi samo o najzastupljenijim predstavnicima jedne jako važe grupe proizvoda a to su plemeniti metali. Da bi se mogao izvesti ikakav zaključak o nekom stabilnom trendu koji daje prednost drugim oblicima imovine nad plemenitim metalima,moralo bi se pokazati da SVI metali kao imovina će gubiti ili manje dobijati na vrednosti,jer iako im je upotreba jako raznovrsna ipak predstavljaju isto klasu imovine-metale. Čak i da sve što je Slaviša napisao uzmemo kao istinito ja bih i dalje više verovao plemenitim metalima nego rizikovati potencijalne institucionalne regulacije koje dižu i spuštaju vrednosti mnogim drugima omivinama na dnevnoj bazi.

elCoyote said...

$2 Trillion in Fake U.S. Bonds Seized
$6 trillion in fake bonds seized in Switzerland

Slaviša Tasić said...

"Procena da će mu udeo u izradi nakita takođe opadati je krajnje paušalna i subjektivna... Ako je i to trend koji se može uočiti zašto sad ovde valja ekstrapolacija..."

Tako je, skroz je subjektivna i paušalna. Kaži mi samo ko je dao tu procenu i ko je pominjao taj trend, da ga i ja iskritikujem.

MMiillaann said...

Slaviša ja sam tako razumeo tvoje objašnjenje budućnosti zlata kao nakita, oprosti ako sam pogrešio