Nakon posta o stopi rađanja van braka, pokrenula se rasprava na temu kriminaliteta, pa sam primetio prosto neverovatnu stvar da na blogu izgleda da nikada nismo pomenuli Jamesa Q. Wilsona, jednog od vodećih američkih akademskih konzervativaca.
Njegova knjiga Bureacracy je najbolja knjiga na tu temu koju sam pročitao. Jedna od glavnih lekcija te knjige je koliko je teško bilo šta promeniti u državnoj upravi. Ako se dobro sećam, Wilson navodi podatak da je od 17 predsednika u 20. veku njih 11 organizovalo radne grupe za reorganizaciju federalne vlasti, sa ciljem povećanja transparentnosti i odgovornosti i smanjenja birokratizovanosti. Samo jedna ili dve inicijative su dale neki rezultat. Kniga, između ostalog, predstavlja izvrsnu analizu toga zašto je to tako, zašto većina političara dolazi na vlast sa iskrenom željom da reformiše državu, a retko ko uspeva (Pogledajte prva dva tri opisa knjige na linku na Amazon koji sam postavio. Ako nekoga zanima da pročita knjigu, imam jedan primerak).
Takođe, skup eseja, pod nazivom "On Character" je odličan, tu se više bavi pitanjima kriminala, kulture i morala.
Pročitajte intervju sa njime ovde (u kojem govori i o problemu vanbračnih rađanja), a evo i citata iz jednog "autobiografskog" članka:
The view that we know less than we thought we knew about how to change the human condition came, in time, to be called neoconservatism. ... It would have been better if we had been called policy skeptics; that is, people who thought it was hard, though not impossible, to make useful and important changes in public policy.
Njegova knjiga Bureacracy je najbolja knjiga na tu temu koju sam pročitao. Jedna od glavnih lekcija te knjige je koliko je teško bilo šta promeniti u državnoj upravi. Ako se dobro sećam, Wilson navodi podatak da je od 17 predsednika u 20. veku njih 11 organizovalo radne grupe za reorganizaciju federalne vlasti, sa ciljem povećanja transparentnosti i odgovornosti i smanjenja birokratizovanosti. Samo jedna ili dve inicijative su dale neki rezultat. Kniga, između ostalog, predstavlja izvrsnu analizu toga zašto je to tako, zašto većina političara dolazi na vlast sa iskrenom željom da reformiše državu, a retko ko uspeva (Pogledajte prva dva tri opisa knjige na linku na Amazon koji sam postavio. Ako nekoga zanima da pročita knjigu, imam jedan primerak).
Takođe, skup eseja, pod nazivom "On Character" je odličan, tu se više bavi pitanjima kriminala, kulture i morala.
Pročitajte intervju sa njime ovde (u kojem govori i o problemu vanbračnih rađanja), a evo i citata iz jednog "autobiografskog" članka:
The view that we know less than we thought we knew about how to change the human condition came, in time, to be called neoconservatism. ... It would have been better if we had been called policy skeptics; that is, people who thought it was hard, though not impossible, to make useful and important changes in public policy.
2 comments:
Hvala Marko na postu. Procitah intervju.
U predjasnjem postu na tu temu bilo mi je cudno sto su se ljudi iscudjivali visokom procentu somahranih majki u Americi. Ko zivi u Americi, posebno u gradu gde je dominantno crnacko stanovnistvo, moze da se slozi sa tim brojkama. Postoji nesto sto nigde nije pomenuto a to je da ima puno samohranih majki koje sa recimo 16 godina imaju vec po dvoje dece... ima zena koje postaju bake sa 27 godina. Meni je to potpuno neverovatno, pogotovo sto je abortus legalan i opcija koja postoji vec jako dugo, da ne pominjem tablete dan posle, itd. Ne znam sta to motivise devojke da postaju tako mlade majke, ali definitivno ne pomoze da izadju iz siromastva u kojem se vecina nalazi. Tesko je pisati o ovoj temi, jer je veoma kompleksna.
Dolce Fooda,
Posto sam ja bio jedan od tih koji su se iscudjavali, cisto da prokomentarisem. :)
Posto sam neko vreme i sam ziveo u gradu u kojem je dominantno crnacko stanovnistvo znao sam da je taj procenat visok. Ali 1) nisam znao koliko je tacno visok i 2) mislio sam da zivim u gradu koji je u izvesnom smislu ektreman.
Dakle, ja sam recimo ocekivao da je prosek za Ameriku 15% a da je medju crnackom populacijom mozda 30%. Nisam ni u ludilu mogao da pretpostavim da je prosek 40%, a među crnackom populacijom 73%.
Takodje, skrecem paznju na gresku u vasem komentaru u kojem pominjete slican, ali ipak drugaciji koncept "samohranih majki". Samohrane majke su i one koje su nakon razvoda ostale sa detetom. Ovde ne govorimo o tome da 73% crnacke dece zivi bez oca, vec da u 73% slucajeva majka nije bila udata.
Između dva koncepta naravno postoji veliko preklapanje, ali i postoje slucajevi u kojima se majka naknadno uda, pa dete odrasta sa nekim muskarcem u kuci, kao sto ima i slucajeva da dete odrasta bez muskarca u kuci iako je majka bila udata na porodjaju. Dakle, koncepti su slicni, ali ne isti.
Post a Comment