Švajcarci nevaljalci

Mnogo je prašine oko kredita indeksiranim u švajcarskim francima. Kao i uvek u zemlji Srbiji, sve što trenutno nije popularno se reguliše ili zabrani i rešen problem. Međutim, ističe se da mnogi koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarcima nemaju izlaza i da nakon nekoliko godina imaju glavnicu koja je u evrima veća, a rate za kredit su skočile i preko 50%. Sve u svemu opšta kuknjava.

Prva i osnovna stvar je da niko nikoga nije terao da se ovako zadužuje. Svako ko se zaduživao na ovakav način trebao je uložiti minimum napora, pa bi saznao da odnos švajcarkog franka i evra ili bilo koje dve valute nije uklesan munjomu kamenu nego je podložan promenama. Ako je prosečan korisnik kredita za kupovinu cipela utrošio veći napor prikupljanja informacija nego za kredit za stan, onda je tu reč o bahatosti prema samom (samoj) sebi. Isto važi i za LIBOR na CHF. Na kraju krajeva, sve dok je u početku ovakav kredit bio realno jeftiniji nego kredit u evrima niko se nije bunio što je tako. Ni korisnici koji su potrčali, ni građevinska industrija koja je ušla u balon, ni veliki majstor šarenih laža i ozbiljnih ekonometrijskih analiza.

Drugo, banke nude mogućnost prelaska na indeksaciju u evrima. Banke nude i mogućnost da se uradi refinansiranje kredita. Banke nude i mogućnost da se aktivira hipoteka i odustane od kredita. Prva opcija je bila pametna u vreme najveće sreće zbog niskih rata. Sada je krajnje glupa, jer prelazak sa švajcarca na evre ima smisla samo kada je švajcarac relativno slab, a ne relativno jak u odnosu na evro. Druga opcija je takođe o.k. ako neko smatra da ga banka "pljačka" jer izgleda da su one u našoj javnosti manje-više sve razbojnici. Međutim, vrlo brzo se vidi da to nije baš slučaj, jer bi se onda ta opcija koristila masovnije. Dakle razlike u uslovima su vrlo male, tako da se na kredit koji je u proseku 50-ak hiljada EUR ne isplati takva složena transakcija zbog troškova koji ju prate. Treća opcija je takođe realna, ali je vezana sa konformizmom. Ako je vrednost stana manja od obaveza po kreditu, a posebno ako je vrednost slične nekretnine znato manja od obaveza po glavnici, odustajanje od kredita i aktiviranje hipotke je sasvim razumna opcija. Ovu opciju bi potrošači i trebalo da koriste kao argument jer se bankama to ne bi isplatilo.

Treće, banke su nudile i nude jako mnogo instrumenata za zaštitu od ovakvog rizika. Oni koštaju kad se sve sabere, ali sprečavaju ovakve neželjene situacije. Neki od njih su: fiksna kamatna stopa, plafoniranje maksimalne kamatne stope, osiguranje koje daje pravo da se ne plaća rata u određenom periodu itd... Pametnom je ovo dovoljno.

Sve u svemu, ne vredi kukati što se Zemlja okreće oko Sunca, a posebno ne vredi plakati nad slučajevima gde postoji izlaz i gde su postojala elegantna rešenja, ali korisnici nisu hteli da ih koriste/plate. Ako im je za utehu, pretpostavljam da neće žaliti kada švajcarac bude krenuo da slabi, njihova rata počela da se topi, kao i glavnica, sve izraženo u evrima. A to će se desiti pre ili kasnije, dug je period otplate kredita. Moja preporuka svima njima je da urade preindeksaciju, ali onda kada švajcarac padne u odnosu na evro jer će tada najbolje proći. Ali znajući psihologiju mase, retko ko će to tada uraditi jer će većina misliti da su konačno ispali pametni i da je sve došlo na svoje.